Igre 
Vazduh ponovo opasan: Beograd je danas među najzagađenijim gradovima na svetu, a dva razloga su ključna
Komentari20/01/2022
-17:31
Beograd se jutros ponovo našao na vrhu liste po zagađenosti vazduha u svetu. Prema merenju veb stranice "IQ Air" srpska prestonica se danas nalazi na neslavnom trećem mestu sa indeksom zagađenosti od 218, iza Delhija u Indiji i ruskog grada Krasnojarsk.
Prema podacima, veb stranice "Beoeko", jutros je nivo štetnih čestica PM 10 i PM 2,5 bio visok. U prethodne dve godine kvalitet vazduha je izuzetno veliki problem u Beogradu budući je nekoliko puta bio najzagađeniji grad u svetu.
Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje navodi da se dinamika ovih podataka menja se iz sata u sat i ističe da je, osim saobraćaja, glavni razlog visokih brojki tokom zime jesu velike emisije zagađujućih materijala tokom grejne sezone.
Printscreen iqair.com
Na pitanje, kako je moguće da se rezultati merenja u velikoj meri razlikuju u dva dana u kojima se podjednako greje i saobraćaj kao faktor je prisutan u istoj meri, Šoštarić ističe:
"To zavisi od vremenskih okolnosti – od vetra, sloja atmosfere i temperaturne inverzije. Kada nema kretanja toplog i hladnog vazduha te štetne čestice su kao 'u staklenom zvonu' i veća je njihova koncentracija", rekao je on za Euronews Srbija.
Inače, što se tiče delova grada, prema sajtu Beoeka, podaci od 10 sati pokazuju da je kvalitet vazduha bi dobar jedino u Omladinskih brigada, odnosno kod Dragiše Mišović, dok je kod Despote Stefana izmeren izuzetno visok nivo PM 2.5 čestica, te je taj deo grada bio jako zagađen.
Printscreen Beoeko
"PM 10 i PM 2,5 su lebdeće čestice, poput fine prašine, koje prvobitno potiču iz dizel agregata i iz kućnih individualnih ložišta koja koriste ugalj ili drvo za grejanje", ističe Šoštarić.
Povezane vesti
Kako građani da se zaštite?
Zdravstvene tegobe se mogu javiti u celoj populaciji, s tim što su najugroženiji stariji, deca i osobe sa oboljenjima srca ili pluća.
Gradski zavod za javno zdravlje preporučuje da osetljive grupe izbegavaju naporne aktivnosti na otvorenom, kao i da preusmere aktivnosti u zatvorenom prostori.
Preporuka je za sve u populaciji da skrate dužinu i smanje intenzitet napornih aktivnosti, i da češće prave pauze u svim aktivnostima u spoljašnjoj sredini.
Veb sajt "IQAir" takođe preporučuje da se tokom boravka napolju takođe nosi zaštitna maska, odnosno da se zatvore prozori.
Zagađenje vazduha višegodišnji problem, od posledica umre 6.000 ljudi godišnje
Meteorolog Milenko Jovanović za Euronews Srbija kaže da je Srbija na začelju u Evropi, a da je aerozagađenje višegodišnji problem koji nije rešavan. S tim u vezi govori i o slučajevima kancera pluća, te smrtnosti zbog aerozagađenja.
"Devet gradova u Srbiji, devet mernih mesta, ima lošiji kvalitet vazduha od poslednjeg rangiranog na listi kada je PM 2.5 u pitanju. Znači 323 grada - mi smo iza toga. To govori koliko smo na začelju nečega što je obaveza", istakao je Jovanović.
Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), više od 90 odsto svetskog stanovništva izloženo je lošem vazduhu, a zbog lošeg kvaliteta vazduha u svetu umre sedam miliona ljudi, a u Srbiji - 6.000 ljudi godišnje.
Povezane vesti
E-Stock/Koča Sulejmanović
Na pitanje zbog čega je Srbija u takvom problemu, Jovanović kaže zbog nepriznavanja problema i nerešavanja problema.
"To znači da izvori koji su poznati, a to nije tajna, to su termoenergetski sektor, saobraćaj, industrija, su doveli do toga da se kontinuirano nastavlja visok nivo aerozagađenja. Čitav Zapadni Balkan je pod čitavom tenzijom termoenergetskog sektora, mislim da je Srbija šampion po jako lošem lignitu", rekao je on.
Povezane vesti
Plan kvaliteta vazduha - kako do rešenja
U junu 2021. godine Skupština grada Beograda osvojila je dokument – Plan kvaliteta vazduha koji bi trebalo kroz mere i subvencije da poboljša situaciju sa zagađenim vazduhom u prestonici do 2031. godine.
Plan sadrži tri kategorije mera – onih koje su već započete sa realizacijom, srednjoročne mere za period od dve do pet godina, i dugoročne mere za period od deset godina.
"Želimo da regulišemo saobraćaj, da vozila javnog prevoza budu novije, da se izbace autobusi koji idu na dizel. Takođe, stavili smo veliki akcenat u planu na promovisanje korišćenje bicikla i pešačenja, kao na proširenje ulica kako bi se smanjile gužve", ističe Šoštarić.
Drugi važan segment ovog plana jeste rešavanje problema sa individualnim ložištima.
"Pre svega najznačajnije su mere koje se odnose na samu generaciju električne energije. Komunicirali smo i sa Elektroprivredom Srbije i sa Beogradskim elektranama. Cilj je da se smanji broj individualnih ložišta kroz povećanje gasovoda i pokrivenosti gasovodom",
Šoštarić navodi da su takođe važne subvencije građanima koji su voljni da promene način grejana, kao i novčana pomoć za bolju izolaciju.
Ističe da pri sastavljanju ovog plana Gradski zavod za javno zdravlje se konsultovao sa brojnim stručnjacima, kako bi ciljevi formulisani u planu bili realni.
"Nismo hteli da napravimo listu želja već jedan realan plan koji možemo da sprovedemo za deset godina", zaključio je Andrej Šoštarić.
Preporuka za vas
Komentari (0)