Igre 
Aplikacije i/ili zvanični sajtovi: Na koji način se meri zagađenje vazduha i gde su podaci najpouzdaniji
Komentari08/12/2021
-07:01
U Srbiji je aktuelna debata o tome gde je moguće pronaći pouzdane podatke o kvalitetu vazduha, kao i koje tačno čestice je potrebno meriti kako bi oni bili verodostojni.
Ovim povodom se nedavno oglasila i ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović koja je savetovala građane da je neophodno da se o kvalitetu vazduha najpre, kaže, informišu isključivo na zvaničnim sajtovima, jer ističe oni su tačni, verifikovani i pouzdani.
"Ne želim da kažem da ne postoji prekomerno zagađenje u pojedinim gradovima. Da, ono postoji i prikazano je na zvaničnim sajtovima, ali da ne bi unosili paniku, da ne bi koristili ono što nije u skladu sa propisima Republike Srbije, još jednom pozivam građane da koriste verifikovane sajtove, na kojima i nema napomena da nisu tačni ili verifikovani, kao što je to na drugim sajtovima", kaže Vujović.
Inače, podaci do kojih država dolazi stižu sa 38 mernih jedinica koje su raspoređene širom Srbije. Mere se: sumpor dioksid, ugljen-monoksid, olovo, benzen, ali i takozvane PM čestice. Prema evropskoj regulativi, da bi se vazduh smatrao čistim, koncentracija tih čestica ne treba da bude veća od 40 mikrograma po metru kubnom.
Euronews/Printscreen
Međutim, da bi se došlo do ti podataka potrebno je mnogo posla i kompletna procedura je zahtevna, kaže za Euronews Srbija Jasmina Knežević šef grupe za monitoring i stanje kvaliteta vazduha.
"Da bi mi dobili tačan rezultat, postoji čitav niz postupaka i procedura koje mi primenjujemo, od kontrole samih instrumenata na stanici do kalibracija koje vrši naša kalibraciona laboratorija koja svoje instrumente poredi u nekim međunarodnimi centrima", kaže Knežević.
Kontrola kvaliteta vazduha radi se na 30 mernih stanica u Beogradu i meri je Gradski zavod za javno zdravlje, čiji se podaci potom objavljuju na sajtu Beoeko. Andrej Šoštarić iz ovog zavoda kaže za Euronews Srbija da je očekivano da sada vazduh bude zagađeniji nego kada je lepše vreme, jer smatra da su dva najveća zagađivača saobraćaj i individualna ložišta koji su sada intezvini.
Povezane vesti
"Saobraćaj je prisutan tokom cele godine, dok se indivudualna ložišta aktiviraju tokom grejne sezone. I kada se saberu emisije iz oba izvora, tada su značajno povećane koncentracije zagađujućih materija. Ono što je karakteristično jeste da su meteorološki uslovi takvi da pogoduju zadržavanju zagađujućih materija u nižim slojevima atmosfere", kaže Šoštarić.
Međutim, Dobrica Veselinović iz Ne davimo Beogard kaže da prored Beoeka građani mogli sami da provere u kakvoj sredini žive i kakav vazduh udišu svakodnevno preko još jedne aplikacije koju je ova inicijativa je 2019. godine stvorila. Reč je, kak kaže, o srpskoj verziji AirCare-a.
"Naša ideja je bila da putem aplikacije koja je prilagođena na lokalnim jezicima ima objašnjenja šta treba raditi u situacijama kada je zagađen vazduh, pomognemo ljudima i mislim da to ovde treba raditi, kako mi možemo rešiti problem zagađenja, a ne da govorimo ko je koji podatak tačan ili nije, kada svi, zapravo, vidimo to zagađenje", kaže on.
Sa druge strane, Dejan Lukić tvorac aplikacije za kontrolu vazduha "xEco" kaže da na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine i aplikaciji "Beoeko" građani mogu da pročitaju iste podatke o zagađenju vazduha kao i na svim drugim aplikacijama i dodao da one samo koriste različite metodologije merenja podataka.
"One izračuvanavaju nešto što se zove indeks kvaliteta vazduha prema metodologiji američke Agenicje za životnu sredinu. Mi sada diskutujemo o tome da li je to dobro. Oni imaju dobru metodlogiju i njihov indeks kvaliteta vazduha daje indikator. Građanima na jedan jednostavan način objašnjava kakav je kvalitet vazduha. Umesto da daje rezultate u jedinica, oni kaže da spada u određenu kategoriju pa ga definiše kao dobar, loš ili lošiji. Isto to radi i Beoeko, samo koristi drugi indeks kvaliteta vazduha", kaže Lukić.
U svakom slučaju, kvalitet vazduha koji dišemo i njegovo merenje postalo je tema i u samoj Agenciji za zaštitu životne sredine prošle godine, jer je prema tvrdnjama jednog od zaposlenih došlo do promene kriterijuma za ocenjivanje kvaliteta vazduha. Euronews Srbija nije dobio odgovor o tome odakle strani sajtovi za ocenu kvaliteta vazduha uzimaju podatke.
Preporuka za vas
Komentari (0)