Napadi vrana - zašto baš sada i šta da uradite ako vam se to dogodi

I ove, kao i svake godine krajem maja i početkom juna Beograđani pričaju o neobičnom, a često i opasnom iskustvu koje su preživeli - napadu vrana. Stručnjaci kažu da je baš ovo vreme, kraj maja i početkom juna, period kada ptići uče da lete i ispadaju iz gnezda, pa da se zato dešava da vrane napadaju sve ono što može da predstavlja pretnju za njih.

Takvo iskustvo nedavno je imao i Đ.G. iz Beograda kojeg je tokom šetnje sa suprugom i detetom napala vrana nedaleko od Slavije.

"Video sam ptića. Počeo je da beži kada nas je video i nisam očekivao da će me vrana napasti. Osetio sam jak udarac u glavu i kako me je udarila kandžama napravila mi je dve rane. Vratio sam se kući, očistio ranu i ujutru sam otišao kod lekara i dobio vakcinu protiv tetanusa", rekao je ovaj Beograđanin koji je dodao se nije uplašio i da razume zašto ga je ova ptica napala, ali da mu u trenutku, zbog deteta koje je to videlo, nije bilo baš svejedno.

E-Stock/Dušan Milenković

Doktorka Rada Šehić objasnila za Euronews Srbija da povrede od ovih ptica obično nisu ozbiljne. Dešavalo se kaže da ptice uspeju ljudima da pocepaju kožu, te da je onda neophodno obratiti se lekaru. Takođe, ranu treba dobro očistitit i dezinfikovati.

"Obično sam viđala slučajeve da su vrane napale decu, i to nisu bile ozbiljnije povrede. Retko se dešavalo da povreda bude ozbiljnija, a kada se otvori rana, treba je dobro oprati i konsultovati lekara da li je potrebno primiti vakcinu protiv tetanusa", navela je ona.

Iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije objašnjavaju da su vrane odavno odomaćeni stanovnici gradskih dvorišta, parkova, zelenih površina okruženih betonom i da se u prvim prolećnim mesecima dešava da zbog mladih, napadaju ljude.

Izbegavajte mesta na kojima se gnezde

"Ove ptice, koje su sastavni deo urbanog miljea, pa ih ljudi skoro i ne primećuju u svom okruženju, odjednom izazivaju pažnju ponašanjem koje kod mnogih izaziva strah i strepnju od mogućih povreda. Međutim, oprez je svakako poželjan i upozorenje ljudima da se ne približavaju njihovim mladuncima u vreme kada oni nevešto poleću iz gnezda", navode.

Kako objašnjavaju, vrane napadaju ljude u blizini gnezda jer se boje za svoje mladunce, što je za ovu vrstu uobičajeno ponašanje koje ne izaziva ozbiljnije posledice ili vrlo retko može da dovede do manjih povreda, pa iz toga razloga treba biti obazriv.

"Najbolji način da se ljudi zaštite, jeste da izbegavaju mesta gde se nalaze gnezda vrana ili ukoliko se nađu u blizini gnezda da se što pre udalje iz zone gnezda. Vrana se gnezdi uglavnom na drveću, a sve češće i na dalekovodnim stubovima ili sličnim objektima. Tokom maja meseca, mladunci vrane su operjali i izleću iz gnezda. Period kada mladunci uče da lete je posebno kritičan, pa se dešava da ispadaju iz gnezda i pre nego su spremni da lete. Tada odrasle ptice brane teritoriju i mladunce, pa može doći i do napada ukoliko se prolaznik previše približio mladuncu", objašnjavaju.

Ipak, ove ptice ne napadaju bez "upozorenja", jer će prvo glasno poslati znake upozorenja snažnim gakanjem, nakon čega mogu da se upute ka potencijalnom "uljezu".

"Period kada je moguće ovakvo ponašanje vrana traje oko desetak dana, nakon čega su mladunci potpuno spremni za let i više nema bojazni od napada", ističu.

A da kako biste izbegli napad, izbegavajte da prolazite pored gnezda. Ukoliko ptice uporno brane mlade, ponesite kišobran ili neko drugo sredstvo s kojim se može odbraniti od potencijalnog napada.

"Takođe, trebalo bi se što pre, i po mogućstvu bez panike i naglih pokreta, udaljiti od mesta gde vrane brane teritoriju, odnosno mladunce koji su ispali iz gnezda. Vrane mogu i decu doživljavati kao uljeze, pa bi roditelji sa decom naročito trebalo da budu oprezni i spremni da reaguju. U cilju bezbedosti ljudi, a naročito dece, poželjno je postaviti tablu sa upozorenjem da su mogući napadi vrana na tom prostoru", navode u Zavodu za zaštitu prirode Srbije.

Siva vrana

Dužina tela ove ptice je od 44 do 51 cm. Prisutna je u različitim otvorenim staništima, od ravnica do visokih planina. Redovna je i brojna u poljoprivrednim područjima, gradovima i selima.

Siva vrana koristi raznovrsnu hranu biljnog ili životinjskog porekla, vrlo je prilagodljiva i koristi različite tehnike da bi došla do obroka. U Srbiji je zaštićena prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, a takođe je označena kao lovna vrsta.

Razlog masovnog pojavljivanja i gnežđenja vrana u gradskim jezgrima i urbanim sredinama prilično je složen, ali je to, pre svega, povećanje količine otpada, naročito onog koje je organskog porekla, što je posledica povećanja koncentracije ljudi u gradovima i širenje gradova. Samim tim, to za vrane znači i olakšan pristup hrani, kojom prilikom i dolaze u "sukob" sa ljudima, naročito u periodu gnežđenja i izlaska mladih iz gnezda.