Igre 
Balkan "zatrovan" muralima: Delovanje nacionalista po sistemu spojenih sudova u atmosferi nezavršenog rata
Komentari18/12/2021
-11:21
Prošlo je mesec dana otkako je mural posvećen Ratku Mladiću na jednoj fasadi u centru Beograda izazvao burne reakcije u javnosti. Sa jedne strane su se probudile nacionalističke, a sa druge pojedine nevladine organizacije koje su se protivile muralu, koji je od tada nekoliko puta prefarbavan i čišćen. Slična saga, i gotovo istovremeno, odigrava se i u Hrvatskoj. Tamo je mural osuđenog ratnog zločinca Slobodana Praljka, koji se ubio nakon što je mu je u Hagu izrečena presuda, osvanuo u Zagrebu na zidu jedne trafostanice. Prvobitno je mural uklonjen u oktobru, i to na zahtev građana. Međutim, ponovo je nacrtan 12. decembra, da bi samo dva dana kasnije bio prebrisan.
Kako je objasnio sagovornik Euronews Srbije, direktor centra za regionalizam Aleksandar Popov, problem celog regiona je to što vlada "atmosfera nezavršenog rata", a nacionalisti različitih država se ponašaju vrlo slično.
"I ovo što se sada 'prelama' u Bosni i Hercegovini, govori nam da stvari faktički nisu dovršene, i da smo negde na pola. Imamo ponovo naduvavanje atmosfere, i sve to deluje po sistemu spojenih sudova. Nacionalisti, inače, nemaju previše mašte, pa prepisuju jedni od drugih. To je kao lik u ogledalu", smatra Popov.
Nacionalisti međusobno daju alibi
U oktobru su, pored murala posvećenog Praljku, sa zidova iste trafostanice uklonjena još tri - dva posvećena Vukovaru i jedan fudbalskom klubu Dinamo iz Zagreba. Ova tri murala oslikala je Dinamova navijačka grupa "Bad Blue Boys" (BBB) koja je za to imala saglasnost Hrvatske elektoprivrede. Tomislav Tomašević, gradonačelnik Zagreba, je tada rekao da je trebalo ukloniti samo onaj posvećen Praljku, i da je uklanjanje preostala tri "greška", pa su oni u novembru ponovo nacrtani. Mural posvećen Praljku tada nije bio oslikan.
Prema rečima Popova, vlasti obeju država imaju svog udela u tome što se murali posvećeni ratnim zločincima ne uklanjaju dovoljno efikasno, a istovremeno se i "povlađuje" nacionalizmu, koji stoji iza murala.
Tanjug/Rade Prelić
"Ovde je krenula ta moda sa muralima osuđenih ratnih zločinaca. Vlast ne reaguje kako treba. Nije uradila ono što je trebalo, da sama to reši, već je prepustila sve stanarima. Vlasti su povlaživale nacionalizmu, čak su i pojedini mediji bili blagonakloni. Onda je to počelo da se dešava i u Hrvatskoj", rekao je Popov.
Ukazuje i na to da, iako vlada mišljenje da se nacionalisti u Srbiji i Hrvatskoj ne podnose, "kada se ovde nešto desi, to odmah daje alibi nacionalistima u ostalom delu regiona da odreaguju". Ističe da je to "već poznat način na koji se izazivaju krize".
Povezane vesti
"Oživljavanje apetita iz devedesetih"
U Bosni i Hercegovini je, još u julu, tada odlazeći visoki predstavnik Valentin Incko odlučio da lično obiđe sve lokacije u državi na kojima se nalaze murali posvećeni generalu Ratku Mladiću i drugim, kako je rekao, ratnim zločincima. Rekao je tada da smatra kako "međunarodna zajednica što pre treba da razmotri moguće dalje korake", i da je "veličanje ratnih zločinaca neprihvatljivo u civilizovanom svetu".
U poslednje vreme, tenzije u BiH su na veoma visokom nivou. Međunarodna zajednica u nekoliko navrata opominjala je lidere sva tri konstitutivna naroda preteći im sankcijama ukoliko "podrivaju suverenitet BiH", a premijer Hrvatske Andrej Plenković najavio da će BiH biti posebna tema na jednom od budućih samita Evropske unije.
Popov smatra da postoji razlog zašto se murali posvećeni Mladiću i Praljku pojavljuju baš sada, i da je u pitanju "vraćanje atmosfere koja je prethodila tragičnim događajima devedesetih".
"Vidimo da to polako postaje deo državnih politika, a sve se prelama oko Bosne. To je epicentar krize, i vidimo da su u celu priču i te kako umešani vrhovi u Beogradu i Zagrebu. Beograd načelno podržava suverenitet BiH, međutim, vidimo da se ipak šalju i neke drugačije poruke. U Hrvatskoj zalaganje koje ide u pravcu stvaranja trećeg entiteta. Dve susedne države koje su potpisnice Dejtonskog sporazuma i koje bi trebalo da budu garanti mira, zapravo rade suprotno", kaže Popov.
On je dodao da se upravo tako jača nacionalizam u Srbiji i Hrvatskoj, i da "obe zemlje tretiraju BiH kao neku svoju koloniju".
"Nacionalni lideri se prepucavaju, a međunarodna zajednica koja je dugo to stanje tolerisala, sada ne zna šta da radi. To je sve vezano za tu priču - oživljavaju se neki apetiti iz 'devedesetih godina, i to se prelama kroz BiH pre svega", zaključio je Popov.
"Jasna veza - nacionalistička simbioza"
Žarko Korać, psiholog i nekadašnji potpredsednik Vlade Srbije, govorio je ranije za Euronews Srbija o muralu posvećenom Mladiću. Tada je istakao da bi trebalo imati na umu da mural, kao i bilo koja slika i fotografija, simbolizuje čoveka i njegovo delo.
Povezane vesti
"Oni koji to crtaju, oni koji grčevito brane da te slike stoje po zidovima ustvari su ljudi koji odobravaju i cene Ratka Mladića i odobravaju sve što je radio i ne prihvataju osudu Međunarodnog suda koji ga je osudio na doživotni zatvor", rekao je Korać.
Nevladina organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) je 9. novembra htela da organizuje protestni skup i uklanjanje murala posvećenog Mladiću u Njegoševoj ulici. Međutim, MUP je ovo zabranio, uz obrazloženje da postoji zabrinutost za bezbednost ukoliko se na skupu pojave i desničarske i nacionalističke grupacije.
Marko Milosavljević iz YIHR smatra da između murala posvećenih Mladiću i Praljku postoji jasna veza, i da je to "nacionalistička simbioza u celom regionu, ne samo u Srbiji i Hrvatskoj".
"Videli smo da je ne samo ceo Beograd izgrafitiran po istoj matrici likom Mladića, već i kako to izgleda na fudbalskim utakmicama u Srbiji, ali i u Bosni i Hercegovini, sa likom Slobodana Praljka, u delovima gde postoje huligani koji slave hrvatske osuđene ratne zločince, a Praljak je prvi među njima. Ta veza postoji, i jedino može da se reši tako što će se prava poštovati, a to znači da se taj (Inckov) zakon u BiH, ali i drugi u Hrvatskoj i Srbiji poštuju, i da se na prvo mesto stave žrtve i gubici", kaže Milosavljević za Euronews Srbija.
Prema njegovom mišljenju, ovi murali su "posledica poricanja koje dolazi od državnog vrha".
"Kada govorimo o muralu Mladiću, to znači da je to proizvod i obrazvnog sistema koji ne podučava mlade ljude o tome šta se dogodilo tokom ratova devedesetih.Takođe, mora da postoji priznanje za žrtve tih ratnih zločina i u BiH i u Hrvatskoj. Ti ljudi koji su osuđeni su, na neki način, eksponenti lokalnih ili nacionalnih vlasti, a kulturi poricanja mora da se suprotstavi kultura sećanja koja je inkluzivna i na ravnopravan način čuva sećanje na žrtve, bez relativizacija i podmetanja", rekao je Milosavljević.
Ko je bio Slobodan Praljak?
Slobodan Praljak bio je penzionisani general-pukovnik hrvatske vojske, osuđen za ratne zločine pred sudom u Hagu. Kada su mu izrekli presudu 2017. godine, Praljak je popio čašu otrova u prenosu uživo, rekavši da "nije ratni zločinac". Prebačen je u bolnicu, a ubrzo nakon toga je preminuo.
Praljak je 1990-ih godina bio na visokim pozicijama u Ministarstvu odbrane Republike Hrvatske, a bio je i komandant Glavnog štaba Hrvatskog saveta obrane (HVO). Osuđen je za učestvovanje u udruženom zločinačkom poduhvatu, kao i za centralnu ulogu u oružanim snagama "Herceg-Bosne".
Prema presudi, omogućio je ubistva Bošnjaka koji nisu pripadali nikakvim oružanim snagama, kao i uništavanje imovine u Stupnom Dolu u oktobru 1993. godine. Takođe, smatra se da nije učinio dovoljno da zaustavi zločine koje su činile oružane snage HVO.
Komentari (0)