Sindikati traže da se kovid 19 uvrsti na listu profesionalnih oboljenja

Sve je više dokaza da je Kovid-19 sistemska bolest koja napada sve organe i sva tkiva, a zna se da na nekim organima ostavlja trajne posledice, pa zbog toga treba da bude profesionalno oboljenje, izjavio je danas predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Zoran Savić.

Na okruglom stolu u čijem fokusu je bila inicijativa da se kovid-19, kao u Hrvatskoj, i u Srbiji uvrsti na listu profesionalnih oboljenja, konstatovano je da su u najvećem riziku od te bolesti upravo zdravstveni radnici koji su i podneli najveći teret pandemije.

Savić je ocenio da je borba protiv pandemije veliko opterećenje za zdravstveni sistem Srbije.

"Mi želimo da ukažemo da je kovid oboljenje koje može da se utvrdi kao profesionalno za zdravstvenu i delatnost socijalne zaštite. Tako bi se zaposleni osećali sigurnije jer bi imali adekvatnu nadoknadu koja bi važila i dalje, a ne samo za vreme koje je ugovoreno sa Ministarstvom zdravlja, a svakako bi imalo uticaja i na dalji radni staž zaposlenih", rekao je on.

Koliko je zaposlenih u zdravstvu imalo kovid

Dodao je da je teško proceniti koliko je zaposlenih u zdravstvu imalo kovid, ali s obzirom na to da je u populaciji Srbije oko 10 odsto ljudi bilo inficirano virusom procene su da je taj procenat i među zaposlenima u zdravstvu.

"Još nemamo tačne podatke. Na tome se radi. Nadam se da ćemo uskoro imati i tačan broj obolelih, a na žalost i onih iz sektora zdravstva koji su preminuli bez obzira na to da li su bili zdravstveni radnici ili zaposleni u tom sektoru", rekao je on.

Profesor Medicinskog fakulteta i prorektor Univerziteta u Beogradu Petar Bulat, ocenio je da kovid-19 kod pojedinih zaposlenih jeste profesionalno oboljenje.

"Međutim, jako je teško da se dokaže da li je to profesionalno oboljenje baš u konkretnom slučaju. Generalno gledano jeste profesionalno oboljenje", rekao je on.

Tanjug/Strahinja Aćimović

Srbija nema podatke, a prema evropskim podacima rizik za oboljevanje je znatno veći za zdravstvene radnike nego za stanovništvo.

"U Engleskoj je rizik 3,3 puta veći za zdravstvene radnike nego za stanovništvo, a u Belgiji oko 2,5 puta veći. Kod zdravstvenih radnika u većini slučajeva bismo mogli da govorimo o kovidu19 kao o profesionalnom oboljenju", rekao je on.

Dodao je da je praksa različita, pa neke zemlje kovid 19 tretiraju kao profesionalno oboljenje, a druge kao povredu na radu.

"Po definiciji profesionalno oboljenje nastaje dugotrajnom izloženošću, pa se kovid 19 ne uklapa u tu definiciju. S druge strane, na listi profesionalnih bolesti je hepatitis B koji ne nastaje kroz dugotrajnu izloženost. Tako da ima prostora i u našoj zemlji da se razmatra kovid 19 kao profesionalno oboljenje", rekao je on.

Kako su neki ljudi umrli od kovida 19 postavlja se i pitanje, dodao je on, njihovih penzija odnosno penzija za njihove ukućane.

"Ni broj zaposlenih u privatnom zdravstvenom sektoru nije zanemarljiv, a oni nisu imali nadoknadu u slučaju bolovanja od 100 posto tako da bi tu možda moglo da se otvori to pitanje nadoknada", rekao je on i dodao ne postoje ni podaci o broju zaraženih zdravstvenih radnika u tom sektoru.

Bulat je ocenio da je za ostale sektore, osim zdravstva, vrlo teško je dokazati da je kovid 19 profesionalno oboljenje.

Problem s privatnim sektorom

Potpredsednik Saveza Samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković istakao je da do sindikalne inicijative da kovid 19 postane profesionalno oboljenje došlo pošto su neke zemlje u okruženju, kao i u Evropi, to već učinile.

"Mi smatramo da ima puno argumenata, pre svega za zaposlene u zdravstvstvenom sektoru, ali i za sve one koji se na radnom mestu zaraze kovidom da budu tako i tretirani i evidentirani. To utiče i na nadoknadu za odsustvo sa posla, takozvano bolovanje", rekao je on

Dodao je da javni sektor u Srbiji aneksima kolektivnih ugovora regulisao da zaposleni imaju tu nadoknadu u punom iznosu.

Tanjug/Strahinja Aćimović

"Imamo problem sa realnim, privatnim sektorom, i zaista smatramo da sa ovom inicijativom, normalno uz procedure kojima će zaposleni dokazati da je u privatnom sektoru zaražen kovidom 19 bude tretiran tako da je to oboljenje u vezi sa radom i da ima 100 posto nadoknadu, kao da radi", rekao je on.

Dodao je da je manje bitno da li će kovid 19 biti proglašen profesionalnom bolešću, ili bolešću u vezi sa radom, a da je važno da se o tome vodi diskusija bez obzira što broj zaraženih u Srbiji opada.

Dogovor o ćutanju o zakonskom predlogu

"Smatramo da je važno da na sistemski način rešimo ovaj problem", zaključio je on.

Miodrag Loncović iz Uprave za bezbednost i zdravlje na radu ukazao je na niz aktivnosti koje je ta uprava imala tokom pandemije, a posebno istakao da je izmenjen Pravilnik o biološkim štetnostima.

"Izmenjena je Direktiva na evropskom nivou, a mi smo se posle mesec - dva dana usaglasili sa njom. Virus korona, COV-SARS- 2, je uvršten u listu u prilogu tri Pravilnika i klasifikovan u grupu opasnosti gde on može da izazove teško oboljenje kod zaposlenog. Kada govorimo o koronavirusu taj rizik najviše vezujemo za zdravstvene radnike", rekao je on.

Dodao je da o Nacrtu novog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ne može govoriti jer postoji dogovor unutar radne grupe da dok nacrt ne završi nema diskusije na temu budućeg zakona.

"Kakav će rezultat rada radne grupe biti nezahvalno je reći", naglasio je on.

Dodao je da definicije povrede na radu postoje u zakonima o zdravstvenom, i penzijsko invalidskom osiguranju, kao i definicije profesionalnih bolesti.