Igre 
Deca u spirali virtuelnog nasilja: Smrt mlade influenserke ogolila opasan svet pretnji i uvreda
Komentari13/12/2021
-21:04
Smrt mlade influenserke Kristine Kike Đukić potresla je pre nekoliko dana javnost u Srbiji. Iako istraga još nije završena, a detalji nisu poznati, nižu se informacije da je reč o samoubistvu i da je ova devojka godinama bila izložena sajber nasilju. U danima koji su usledili mnogi su počeli da traže krivce, pa čak i da upiru prstom u pojedince, a slučaj je još jednom ogolio brutalnu i opasnu virtuelnu scenu u kojoj je verbalno i psihološko nasilje potpuno normlizovano i u kojoj - što je ujedno i najalarmatnije - žive najmlađi, deca koja su, ne tako retko, mlađa i od 10 godina.
Kristina Đukić važila je na društvenim mrežama za popularnu gejmerku sa više stotina hiljada pratilaca. Među svojom publikom proslavila se igrajući Minecraft na Jutjubu i Tviču, a pregleda je bilo na stotine hiljada, isto koliko i pratilaca na platformi Instagram.
Široj javnosti postala je poznata kada je ušla u verbalni sukob sa Bogdanom Ilićem, poznatijim kao Baka Prase, takođe jutjuberom koji je često kreator ekstremnih sadržaja i čiji jutjub kanal, prati u ovom trenutku nešto manje od dva miliona korisnika. Njih dvoje su se, nakon okršaja koji se oteo svakoj kontroli još na društvenim mrežama, raspravljali i u jutarnjem programu televizije Prva...
Dve godine kasnije, njena smrt je ponovo još jednom stavila u fokus kakav svet pretnji i vređanja postoji među najmlađima na internetu, koliko je on opasan i da ga je gotovo nemoguće kontrolisati. Upravo o tome govore i dešavanja nakon tragedije sa smrću mlade jutjuberke, kada je nova meta brojnih komentatora postao je upravo Ilić. Možda još više, ona oslikavaju da toj spirali nacilja, u kojoj mnoga deca provode značajan deo svog vremena idealizujući "virtuelne zvede", svako može biti žrtva i svako može biti nasilnik - u krug i bez kraja.
Prinskrin/Youtube/Baka Prase, Instagram.com/kikax3
Od trenutka kada se pre nekoliko dana proširila vest o smrti Đukićeve i počela nagađanja da je sebi oduzela život zbog nasilja koje je trpela na internetu godinama, krenula je i salva komentara na njegov račun. Inače, Ilić je te 2019. godine objavio pesmu "Je l' te nije blam" kojom je uvredljivim rečima izvređao Jutjuberku, a ta pesma je sada obrisana sa njegovog kanala.
Takođe, Ilić je u svojstvu građanina pozvan u prostorije Odeljenja za Visko tehnološki kriminal MUP zbog davanja izjave na sve poznate okolnosti u vezi smrti Kristine Đukić. Dan kasnije oglasio se snimkom koji traje 16 minuta.
"Bili smo u drami. To je bilo pre dve godine. Svi dobijaju hejt kada su javne ličnosti. Naravno da je dobijala više hejta kada smo bili u svađi. To se završilo. Nastavila je da snima. Hoću da ljudi znaju da smo se rastali kao prijatelji", rekao je Ilić i dodao je da su svi "skočili za njegov vrat i uprli prstom, bez da provere šta je istina".
Povezane vesti
"U sred smo atmosfere linča"
Na sve je reagovao i njegov otac, sveštenik Nenad Ilić, koji se oglasio na društvenim mrežama podelivši objavu, kako je naveo, Kristinine sestre.
"Ne bih sad ništa potanko objašnjavao u sred atmosfere linča koji postaje sve češće sredstvo pražnjenja frustracija velikog broja ljudi i materijal za medijske hijene. To ću ostaviti za vreme kad se prava priča o tužnom događaju objavi", naveo je on, između ostalog.
Reč je, inače, o dvoje mladih, ali odraslih ljudi koji su u novoj digitalnoj eri uspeli da dođu do najšireg dela populacije snimajući video snimke za popularne mreže. Ono što je važno istaći jeste da je reč je o ljudima koji su u današnje vreme postali uzor mnogima i koje brojna deca redovno prate, a koja imitirajući svoje uzore i bez dovoljno razvijene kritičke svesti upadaju u isti taj vrtlog pretnji i uvreda.
Katarina Jonev Ćiraković, stručnjak za bezbednost dece na internetu, rekla je za Euronews Srbija da godinama unazad zaista postoje digitalni uzori deci koji se ponekad mogu čak okarakterisati i kao "neodgovarajući".
Privatna arhiva
"Pričam o plejadi Jutjubera, pričam o plejadi ljudi na Tiktoku, pa čak i na Instagramu, raznoraznih influensera i influenserki koje prati ogromna količina dece i mladih, koji svašta izgovaraju, jako čudno se i neprilično ponašaju. Njihov govor je jako često uvredljiv, sadržaj koji oni plasiraju nekada nije adekvatan za decu i za mlade", rekla je ona.
Naglašava i da se oni jako retko pozivaju na odgovornost, a kada je reč o konkretom slučaju, da se "mora podvući crta".
"Generalno kada su influenseri u pitanju, jako retko se oni pozivaju na odgovornost, a oni je zapravo imaju. Zbog broja dece koja ih prate njihova uloga je jako bitna i oni umesto da budu kanal koji će promovisati neke lepe vrednosti, oni nekada svojim postupcima, svojim rečima, odaju utisak kao da je zaista njihov sadržaj neprimeren... Vidim da se sada traže krivci, da se upire prstom da se zaista pravi, ružno je upotrebiti da se pravi rijaliti od ove priče, ali prosto negde mora da se podvuče crta koliko se zadire u privatnost jednog mladog života koji je izgubljen", istakla je ona.
Povezane vesti
"Puštamo decu u minsko polje"
Svedoci smo da u današnje vreme, nažalost, mnoga deca i pre nego što progovore nauče da upravljaju mobilnim uređajima. Od popularnog Jutjuba deli ih samo jedan klik, a roditelji koji bi trebalo da budu prva granica, sve češće ne mogu da se izbore. Već od najranijeg uzrasta deca dolaze u kontakt sa influenserima, a u konkretnom slučaju i kada je reč o mnogim uvredljivim komentarima, pisali su ih mladi od svega 14-15 godina.
Profesor Ranko Rajević, autor NTC programa, gostujući na Euronews Srbija rekao je da je reč o "opasnom svetu" i da roditelji moraju da znaju da deca u virtuelnom svetu nemaju nikakve kočnice.
"Mlade osobe koje puštamo u taj virtuelni svet, to je kao da decu puštamo u minsko polje bez ikakve zaštite. Prvo je tu najvažnije objasniti da deo mozga koji poslednji sazreva, prednji deo, tu su nama kočnice, analize rizika, situacije, to sazreva veoma kasno, tek završava razvoj negde oko 24. godine. Znači da su mladi ljudi jako osetljivi na negativne stvari, a ulaze u takvo minsko polje. Najvažnije od svega, tu su hiljade maloletnika pisale te poruke, to pišu deca od 14-15 godina i sad je osnovno pitanje za mene - gde su njihovi roditelji? Roditelji moraju da znaju da deca u virtuelnom svetu nemaju nikakve kočnice, nikakve granice, ni po dobro, ni po loše", istakao je on.
Kada je onda pravo vreme da dete uopšte otvori nalog na društvenim mrežama? Iako određena granica zvanično postoji, ona se prečesto prelazi.
"Društvene mreže nisu naivne, i Fejsbuk i Instagram i TikTok i svaka društvena mreža na kojoj se deca nalaze zaista imaju pravila korišćenja da deca ispod 13 godina ne bi trebalo da imaju svoje samostalne profile. Prosto je ocenjeno da deca nisu dovoljno zrela i nemaju dovoljno razvijenu kritičku svest da bi mogli da budu samostalni učesnici te virtuelne zajednice. To jeste zvaničan stav društvenih mreža, ali sa druge strane mi imamo ogroman broj korisnika pre svega uzrasta već od 7-8 godina, pa sve do 12-13 i oni su jako aktivna grupa korisnika", istakla je Jonev Ćiraković.
Kako dodaje, promletična je činjenica da je sve veći broj dece na internetu, a da nema prethodno znanje. Navodi da se stiče utisak da je došla generacija dece koja se "vaspitava više posredstvom interneta".
"Moja preporuka roditeljima je da odvoje malo vremena, da popričaju o tome kakav je kvalitet sadržaja koje dete gleda na internetu, koliko god roditelji mislili da su Jutjuberi loš uticaj, bolje i kvalitetnije je ne samo zabraniti, nego prosto sesti sa detetom", rekla je ona.
Slučaj Kristine Đukić nije nažalost prvi u svetu. Ono što se, međutim, ponavlja, jeste da se o razlitičim vrstama nasilja na mrežama, čije posledice mogu biti fatalne, govori tek kada i dođe do neke ovakve nesreće. Da li se može sprečiti i kako porodica i prijatelji mogu da prepoznaju simptome?
"Uglavnom se radi o naglim promenama raspoloženja uobičajenog ponašanja, kada je u pitanju odnos prema školi, prema vršnjacima. Svaka drastična promena, nešto što je ekstremnom u smislu povlačenja u sebe, internalizacija ili suprotno eksternalizacija, agresivno ponašanje ili slično, mogu da upućuju. Generalno kada se govori o riziku od sucidalnog ponašanja to sa jedne strane može da bude posledica dugo vremena planiranog čina, gde se vrlo često u osnovi nalazi depresivno raspoloženje, a nekad može da bude posledica implusivnosti, kada nemamo simptome depresije, nego se pod uticajem nekog događaja naglo donosi odluka koja može da bude kobna", rekao je za Euronews Srbija Vukašin Čobeljić, psiholog Dečije univerzitetske klinike u Tiršovoj.
Komentari (0)