Smrt mlade jutjuberke Kike razotkrila stravičan svet pretnji i vređanja među mladima na internetu
Komentari10/12/2021
-17:35
Prijatelji mlade influenserke Kristine Kike Đukić (21), koja je u sredu uveče nađena mrtva u svom stanu u Beogradu, navode da je prolazila kroz "torturu" digitalnog nasilja, da je dobijala pretnje i uvrede sa kojima se teško nosila.
Iz objava njenih prijatelja mnogi su naslutili da je mlada devojka počinila samoubistvo, ali za sada nema zvaničnih informacija o uzroku smrti. Ono što je sigurno, na osnovu brojnih iskaza jeste da je ona duže vreme trpela nasilje na intrenetu.
"Dajte da utvrdimo šta se tačno desilo, zamislite koji je to pritisak na porodicu. Bez obzira što je Kika imala toliki broj pratilaca i bila poznata, katastrofalno je što smo došli u situaciju da izgubimo jednu divnu osobu koja još nije ni počela da živi. Šta se tačno desilo to bi trebalo da utvrde nadležni organi. Tek bi u ponedeljak trebalo da bude gotova obdukcija", naveo je Dušan Srbljak, dugogodišnji i bliski prijatelj preminule devojke, na TV Prava i istakao važnost rešavanja problema nasilja na društvenim mrežama.
Kika Đukić je bila popularna, mlada influenserka koja je na različitim društvenim kanalima okupljala na stotine hiljada mladih, pa je tako na Instagramu imala više od 360.000 pratilaca. Među svojom publikom, proslavila se igrajući Minecraft na Jutjubu i Twitchu – sajtu za gejmere.
Kako je svojevremeno ispričala, majka ju je upisala u srednju Železničku školu jer nije imala dovoljno bodova da upiše onu koju je želela. Prvog dana nastave umesto u Železničku otišla je u Elektrotehničku školu "Rade Končar“ i to je podelila u jednom video klipu sa pratiocima. Kako je tada ispričala, ispočetka su je svi znali kao devojku koja je "promašila" školu, a tek kasnije po tome što je postala jutjuberka i gejmerka.
Široj javnosti je postala poznata kada je ušla u verbalni sukob sa Bogdanom Ilićem, poznatijim kao Baka Prase. Njih dvoje su se raspravljali i u jutarnjem programu televizije Prva, a u intervjuu koji je tada dala za "Blic", rekla je da dobija razne pretnje na mrežama zbog čega se "trese od stresa".
"U suštini dobijam pretnje i uvrede od male dece, ne shvatam ništa lično i ozbiljno, ali nakon ove drame, kada izađem na ulicu, zapitam se, možda je neko njegov fan i možda mi nešto uradi … možda je bolje da ne izlazim iz kuće“, izjavila je ona tom prilikom.
Kako saznajemo, Bogdan Ilić je večeras pozvan u prostorije Odeljenja za Visko tehnološki kriminal MUP zbog davanja izjave na sve poznate okolnosti u vezi smrti Kristine Đukić. On je priveden u svojstvu građanina, ali je posle četiri sata pušten.
Posebno tužilaštvo je izdalo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja MUP-u i u vezi drugih okolnosti koje su bitne za utvrđivanje potpunog činjeničnog stanja u vezi navedenog tragičnog događaja.
"Nasilje se odvijalo javno, svima pred očima"
Autonomni ženski centar saopštio je da se u ovom trenutku ne može pouzdano znati da li je digitalno nasilje neposredno uticalo na smrt Kristine Đukić, ali je zasigurno značajno uticalo na njeno psiho-fizičko zdravlje.
"Odgovornost je svih nas da ne dozvolimo da se više nijedna devojčica ili devojka ne oseća onako kako se Kika osećala. U ovom slučaju svi smo zakazali – kao pojedinci, kao društvo, kao institucije“, navodi se u saopštenju i dodaje da se nasilje koje je influenserka preživljavala odvijalo javno, svima pred očima".
Kako se navodi, svaka druga devojka srednjoškolskog uzrasta doživela neki vid seksualnog komentarisanja online, kao i da je najčešći osećaj koji digitalno nasilje budi kod mladih devojaka osećaj straha i bespomoćnosti.
Autonomni ženski centar se osvrnuo i na njen sukob sa jutrjuberom Bogdanom Ilićem i zatražio od institucija da procene njegovu odgovornost, jer je, kako su naveli, "svoje pratioce na društvenim mrežama podsticao na govor mržnje prema influenserki". Iz Centra podsećaju obrazovne i zdravstvene institucije, centre za socijalni rad, policiju, tužilaštvo i medije da se na digitalno nasilje mora reagovati i da ono mora biti sankcionisano.
"Potrebno je razgovarati i sa dečacima i mladićima da uvide neprihvatljivost komentarisanja fotografija devojaka uvredljivim i omalovažavajućim rečima i aluzijama na seksualno nasilje", ističu iz Centra.
Samoubistva mladih influensera sve češća
U poslednjih nekoliko meseci četvoro mladih influensera, sa različitih krajeva sveta, počinilo je samoubistvo. Najdrastičniji slučaj bio je ove jeseni kada je na kineskoj verziji tik- toka kineska influenserka počinila samoubistvo tako što je popila pesticid tokom uživo prenosa na ovoj društvenoj mreži. Sve ove osobe su deo globalnog fenomena, internet selebritija koji se pojavio u poslednjoj deceniji. To su poznate ličnosti koje su nastale samo na osnovu svojih aktivnosti na internetu, a pre svega na društvenim mrežama. Razvoj i rast društvenih mreži povećao je i njihovih uticaja pre svega na mlade.
Pomoćnica direktora Klinike "Dr Laza Lazarević" Tatjana Subotić kaže da obično ruku pod ruku idu nasilje uživo sa nasiljem na društvenim mrežama.
"Ključno je da nikakvo nasilje, uživo ili u virtuelnom prostoru, ne treba trpeti već ga treba prijaviti i zaustaviti. Prvi korak je poveriti se osobi od poverenja - roditeljima, nekom u školi, drugu, drugarici. Posledice svakog nasilja su ozbiljne u svakom segmentu. Deca imaju bol u stomaku, poremećaj sna, poremećaj apertita, ostvaruju lošije rezultate u školi, povlače se od vršnjaka, uznemireni su, ljuti, sramota ih je, osećaju se napušteno. U najekstremniji slučajevima može doći i do samoubistva u ovim situacijama", navela je ona.
Napominje da je zbog toga važno razgovarati o problemu čim se primete promene na mladom čoveku. Mlade, kako kaže, treba saslušati bez osuđivanja, razgovarati sa njima šta im se dešava, kako se osećaju.
"Važno je poslati poruku da su svi problemi rešivi i da postoji način da se nasilje zaustavi. Mladi su sami po sebi osetljivi i svaka vrsta ataka ili napada na njihovo mišljenje, integritet izgled, oni to shvataju preozbiljno", navela je ona i savetuje da se potraži pomoć psihologa ili psihijatra ukoliko postoji potreba, jer pritisci na društvenim mrežama mogu ostaviti i mentalne posledice.
"Deca su prepuštena sama sebi i nemaju filter"
Negativnim komentarima, uvredama i pretnjama izloženi su gotovo svi mladi ljudi koji su aktivni na društvenim mrežama. Vanja Banković, edukatorka "Influesn akademije", kaže da posebno zabrinjava što oni smatraju da moraju da se nose sa negativnim komentarima, da je to sastavni deo posla kojim se bave, a, zapravo, to ne mora biti tako.
"Kada smo na društvenim mrežama postoji privid anonimnosti. Roditeljima je taj vid komunikacije stran, te su deca i mladi prepušteni sebi i nemaju filter. Obično pod vršnjačkim pritiskom, da bi bili bolji od drugih, ostavljaju negativne komentare koji druge ljude itekako pogađaju. Te stvari nisu bezazlene. Jedan 'hejt komentar' nikada nije samo jedan, već pokreće lavinu. Naši influenseri misle da je to normalno i da to moraju da trpe", kaže Banković za Euronews Srbija.
Ne treba zanimariti činjenicu da se danas u virtuelni svet ulazi veoma rano. Jutjub kanale često imaju deca, tinejdžeri, koji nemaju izgrađene mahanizme odbrane. Mnogi od njih i ne znaju da mogu nasilje na internetu i govor mržnje da prijave policiji, da u Ministarstvu za telekomunikaciju postoji broj 19833 na koji mogu da prijave svaki vid nasilja na internetu.
Upućeni kažu da je sajber buling najrasprostranjeniji vid digitalnog nasilja. To je obično vršnjačko nasilje, koje se ogleda u pisanju ružnih komentara, raznih gadosti, gde se omalovažava i nipodaštava žrtva.
Psiholog Ana Mirković kaže da deca veoma rano ulaze u taj vid komunikacije, a da nisu zreli i ne poznaju opasnosti tog sveta. Dok se ređaju pratioci i klikovi, obično sami, intuitivno uče šta može da se desi, a najčešće i ne znaju da prepoznaju problem. Sa odraslima retko razgovaraju, jer misli da roditelji ne znaju mnogo o tome, a plaše se i kazne. Guranjem pod tepih problem ne nestaje, već se samo nagomilava.
"Kristina Đukić je je bila izložena sudu javnosti i prolazila je kroz sajber buling. Imate hiljade influensera koji prolaze istu torturu. Isto je svuda u svetu. Mi ne promišljamo pre nego što ostavimo neki komentar. Skloni smo da se krijemo iza lažnih profila kada govorimo ljudima brutalne stvari. Nemamo od njih povratnu informaciju, pa onda brutalnost raste. U realnom okruženju kada nekom kažete nešto ružno i vidite da mu zasuze oči i da mu drhti glas, vi ste spremni da se povučete, čak i da usledi izvinjenje. Ovo je iza ekrana i nemate nikakvu povratnu informaciju da li je osoba uznemirena zbog poruke koju ste ostavili, da li plače", priča Mirković za Euronews Srbija.
Smatra da je važna edukacija, posebno dece, ali i da se nasilje u virtuelnom svetu zakonski reši, jer govor mržnje ne sme i ne treba da bude dopušten u bilo kom javnom prostoru, pa ni na društvenim mrežama. Nije zanemarljiva ni uloga roditelja.
Komentari (0)