Zagađenje vazduha u nekoliko gradova u Srbiji: Zabeležene veće količine PM čestica - kako da se zaštitimo?

Poslednjih dana u nekim gradovima Srbije ponovo je uočen porast zagađenja vazduha. U Beogradu je prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, ali i gradskog zavoda za javno zdravlje vazduh bio zagađen, a količina PM čestica u vazduhu znatno iznad prihvatljivih vrednosti. Prekomerna količina PM čestica ove nedelje je zabeležena i u Smederevu, Valjevu, Kraljevu, Čačku, Pirotu.

Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije govorio je za Euronews Srbija o tome koje su to najčešći razlozi zagađenja, ali i o tome kako da se ponašamo tokom dana kada je zagađenje visoko.

"Najčešči razlozi zagađenja su kao i svake godine. To su emisije ovih suspendovanih čestica iz malih i srednjih ložišta. Dakle, to su kotlarnice u zgradama, u javnim ustanovama, u javnim objektima, školama, bolnicama, vrtićima, kućama, dakle ono što građani lože i to se ponavlja svake godine. Ono što je preporuka je da se građani zaštite, posebno hronični bolesnici i ljudi koji su posebno osetljivi, u te grupacije se ubrajaju i deca i trudnice. Oni treba što manje vremena u ovakvim uslovima da provode napolju i da se potrude se da se što manje izlože ovim visokim koncentracijama zagađujućih materija", naveo je sagovornik Euronews Srbija.

Na pitanje šta institucije treba da urade i koja su potencijalna rešenja ovog problčema, Lekić je odgovorio da u ovoj trenutnoj situaciji možemo samo da se zaštitimo, jer, kako je podvukao, kada počne grejna sezona, onda je već kasno da preduzimamo neke mere.

"Vlada Republike Srbije decembra 2022. godine donela je program zaštite vazduha do 2030. godine i on se drži čitav niz kako kratkoročnih, tako i dugoročnih mera sa ciljem poboljšanja kvaliteta vazduha u Srbiji, s obzirom na to da je u tom programu kvalitet vazduha prepoznat kao loš. Te mere se sastoje od promene načina grejanja, dakle, umesto klasičnih, starih načina grejanja, a to je loženje uglja, mazuta, drva, prebacivanje na grejanje na gas ili na druge energente. Zatim, naravno, energetska efikasnost, povećanje izolacije zgrada. Zatim, ugradnja filtera u velika industrijska i termoenergetska postrojenja itd. Mi kao pojedinci tu ne možemo mnogo da uradimo", naveo je Lekić.