"Biće još blagih potresa u mesecima pred nama": Stručnjaci o seriji zemljotresa koja je pogodila Srbiju i region

Serija zemljotresa tresla je proteklih nekoliko meseci Srbiju, ali i zemlje u regionu. Kod nas najviše ih je bilo u Šumadiji, sa epicentrom blizu Kragujevca, a semzolozi su tada ukazali da je za ovaj deo zemlje neophodan oprez. Meteorolog Ivan Ristić u razgovoru za Euronews Srbija kaže da serije blagih potresa nisu veliko iznenađenje, ali on ne isključuje i mogućnost da će se oni događati i u decembru, ali i ubuduće.

Osim jednog u Kragujevcu koji se desio trećeg novembra i bio 3,9 stepeni Rihtera, ostali potresi nisu bili jačeg inteziteta, kretali su se okvirno oko dva setepena Rihterove skale. Ozbiljnijih posledic, na sreću, nije bilo. Međutim, oni možda nisu bili jaki ali jesu dosta učestali, a to potvrđuju podaci na sajtu Republičkog seizmološkog zavoda koji kažu da u novembru nije bilo dana da se nije desio neki potres u Srbiji ili njenoj neposrednoj okolini.

Ristić smatra da jedan od uzroka ovih zemljotesa mogu da budu klimatke promene, tačnije, kako dodaje, globalno zagrevanje.

"To znači da dolazi do porasta temperature u dubini zemlje koja je prourokovana globalnim zagrevanjem i preraspodele energije koja se kreće unutar nje i zbog toga se dešavaju ti zemljotresi koji su slabijeg inteziteta. Ta toplota koja se oslobađa ide ka površini zemlje, polako zagreva zemljinu koru i izaziva potrese kada izađe na površinu", objašnjava Ristić. 

Kako navodi porast temperature na severnoj polulopti je ono što se najviše odrazilo na promenu zime i ukazuje na činjenicu da je ona zadnjih par godina dosta blaža nego inače. Smatra da se globalno zagrevanje jednako oseća i na površini zemlje ali i unutra.

"Primećeno je krajem prošlog veka da se temperatura dosta promenila. Evo i u našim krajevima zime nisu tako jake. Sneg je nekada padao i do 40 dana godišnje, a sada smo srećni i kada padne jedna pahulja. Ne sećam se kada su deca u Beogradu išla na sankanje i to intezivno", smatra Ristić.

Kaže da iako neki njegovu teroriju da globalno zagrevnje utiče i na zemljotrese odbacuju, on smatra da je svaki mali zemljotres parametar da se u zemlji nešto dešava.

"Ukoliko se globalno zagrevanje nastavi, nastaviće se i potresi. Međutim, reč je o površinskom kretanju te tople energije, ona nije duboko u zemlji, pa se ne očekuje da će izazavati jače potrese. Njhova karakteristika je upravo dva do tri Rihtera. Da bi bio neki jači potres, ona je potrebna i neka veća dubina epicentra, a to onda nije povezano sa globalnim zagrevanjem. Tu je već reč o pomeranju tektonskih ploča", kaže Ristić dodajući da će biti situacija da neće biti grada u zemlji koja nije imala neki blaži potres.

"Seizmička aktivnost u Šumadiji podignuta na viši nivo" 

Seizmolog Slavica Radovanović nedavno je u razgovoru za Euronews Srbija komentarišući zemljotrese koji su se tokom nevembra dešavali u Kragujevcu upozorila je da je seizmička aktivnost u Šumadiji podignuta na viši nivo i da je potrebno tamo obratiti veću pažnju. Kao i Risitć, i ona veruje da je moguće da Srbiju zadesi niz blažih potresa, ali je i upozorila na činjenicu da bi jedan jači upravo mogao da se desi u ovom delu Srbije i u to u narednih 10 godina.

"Moguće je da se još neki blaži dogodi u narednom periodu, ali je i moguće da dođe do potpunog zatišja, pa da u se u narednih 10 godina dogodi ozbiljniji čija maksimalna jačina bi mogla da bude do 6 jedinica Rihterove skale", objašnjava Radovanović i upozorava da treba biti primenjen i nadzor objekata, odnosno da se rade preventivne analize kako bi se ti objekti ponašali prilikom jačih zemljotresa.

Istog mišljenja je i direktor Republičkog Seizmološkog zavoda Branko Dragičević koji je naveo da je oprez uvek potreban.

"Slabiji zemljotresi treba da nas upozore da živimo na tlu koji nije stabilano i da budemo na oprezu i pratimo" rekao je Dragičević.

Učestali potresi kao upozorenje

Inače, najjači zemljotres u našoj zemlji zabeležen je u Lazarevcu, i to 1922. godine. Ovaj zemljotres bio je magnitude 6,0 stepeni po Rihteru. Sledeći je registrovan na Rudniku, iz 1927. godine, od 5,9 stepeni po Rihteru, pa na Kopaoniku, u Brusu, 1978. godine kada se dogodio zemljotres od 5,7 stepeni po Rihteru.

Radovanović objašnjava da su njima uglavnom prethodila upozorenja u vidu blažih potresa, i da zbog toga sada struka na ove, nedavne, treba da obrati posebnu pažnju.

"Na primer, kada se dogodio jači zemljotes u Lazarevcu, njemu je prehodnilo nekoliko blažih koji su se dogodili godinu dana ranije. Međutim to ne znači da mi, nakon potresa u Kragujevcu, treba sada da očekujemo jači 2022. godine. Naprotiv, to samo znači da u narednih 10 godina treba da obratimo veću pažnju na taj deo", objašnjava ona.

Inače, poslednji jači zemljotres iznad 5 stepeni dogodio se 3. novembra 2010. godine, u blizini Kraljeva i intenzitet mu je bio 5,5 stepeni.

"Zemljotresi u Srbiji uglavnom se dešavaju na proleće i na jesen i uglavnom je to deo godine kada treba biti posebno na oprezu", kaže ona.