"Kuće nam se raspadaju, šta nam znači novac, ako žrtvujemo zdravlje": Meštani Velikih Crljena žive između uglja i pepela
Komentari17/11/2021
-20:57
Kako izgleda život pored termoelektrane i rudarskog kopa to najbolje znaju meštani Velikih Crljena. Za ustavno pravo da žive u zdravoj životnoj sredini bore se svim sredstvima, a neki od njih stigli su i do suda. Rezultata nema, a najviše trpi njihovo zdravlje.
Kuća Radislava Jovanovića, meštanina Velikih Crljana, je od termoelektrane Kolubara A udaljena svega 250 metara. Svakog dana u svom dvorištu čisti pepeo koji pristiže iz kaseta koje su deponovane pola kilometra odatle.
"One su otvorenog tipa, prilikom duvanja svih pravaca vetrova, ta šljaka se diže i na koju stranu vetar duva na tu stranu i pepeo ide", rekao je Jovanović.
Osim vazduha, meštani Velikih Crljena tvrde da im je zagađeno i zemljište. Kada su ovde osamdesetih godina gradili kuće, nisu znali u šta se upuštaju, a i niko im nije zabranio. Sada bi rado odavde otišli, ali kuću neće niko da kupi. Zbog uslova u kojima žive pre devet meseci 15 porodica tužilo je Elektroprivredu Srbije.
"Što se tiče mene da se raselimo, a novac je nebitan, šta mi znači novac ako ću ja i dalje da živim tu", dodao je Jovanović.
Ne samo zbog termolektrane, život u Velikim Crljenima nepodnošljiv je i onima koji žive nedaleko od rudarskog kopa, koji se poslednjih godina znatno proširio.
Vesna Terzić, predsednica udruženja "Tihi Lug", je jedna od njih. Za njeno i još 200 domaćinstava eksproprijacija nije bila predviđena. Sada rudarski kop gleda sa terase kuće koja svakoga dana puca i tone.
"Betoni, zidovi, pločice sve po kući puca, raspada se. Kad legnemo uveče, razmišljamo šta ako bude zemljotres od nekih 4 stepena, nama jači ne treba, ja vam garantujem 50% kuća da bi palo", navela je ona.
Pre samo deset godina, preko puta su imali prodavnice, kafane, komšije, sada su ovde rupe, jalovina, i kanal otpadnih voda za koji tvde da je prepun otrova.
"Ovaj region je žrtvovan zbog kilovata i zbog bogatsva, najmanje zbog dobrobiti ove države", rekao je međtanin Živomir Živanović.
Nije tajna da ljudi iz ovog kraja boluju od malignih bolesti, kažu u loklanoj ambulanti, a pumpica za astmu postala je deo njihove svakodnevice.
O tome kako žive pisali su predsedniku i premijerki, više puta tražili su razgovor sa EPS-om, zvali inspekcije i Zavod za javno zdravlje, a jedini koji im je odgovorio je zaštitnik građana koji je zaključio da odavde treba da se isele. Oni jedino to i žele, a kada ih pitate kuda, kažu što dalje od Ibarske magistrale.
"Njihova nesreća se može videti golim okom"
Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvij (CEKOR) za Euronews Srbija kaže da je poplava 2014. godine, kada se izlila reka Peštan, dokazala da je nemoguće živeti pored rudnika. On navodi da je nesreću ljudi moguće videti golim okom, a o raseljavanju se govori već šest godina.
"Ovo što je govoreno da je neophodno da se raseli deo naselja koji se nalazi između pruge i Ibarske magistrale govorimo šestu godinu, ljudi žive u izuzetnom strahu, ljudi žive okruženi zagađenom vodom, njihovi bunari su isušeni", naglasio je on. Kako dodaje, veliki problem je što su Vesna i njene komšije "prevareni" jer su građani koji su živeli sa druge strane Ibarske magistrale raseljeni, dok ovi drugi nisu ni obaveštavani o tome.
Kalmar naglašava da ljudi "praktično žive u paklu", gde i deca i stariji obolevaju od teških bolesti, a njihova nesreća se može videti golim okom.
"Na snimku koji smo dobili se jasno vidi da se neposredno pored kuća nalazi ta jedna velika količina crne vode, ta crna voda je zapravo pokazatelj da se tu konstantno dešava prikupljanje vode ispod ovih kuća i praktično ovo zemljište lebdi i ovo što je Vesna rekla da u slučaju potresa može da dođe do pucanja, to je dokazna činjenica pošto vidimo da ljudima neprestano pucaju kuće i praktično su te kuće neuslovne. Oni se trude da to prikriju malterisanjima, međutim, stvarno moram da apelujem da se hitno krene sa raseljavanjem ovog dela između Ibarske magistrale i pruge", naglasio je on.
Mihajlović: Minstarstvo je tu za sve što treba
O problemu Velikih Crljena govorila je za Euronews i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović. Kaže da je eksproprijacija posao za EPS, ali da će, ukoliko ne uspeju sami da reše problem raseljenja, ministarstvo sigurno posredovati.
"Prvo EPS je te stvari već morala da rešava, ukoliko oni ne budu uspeli da reše te stvari pre svega sa građanima, jer ni to čak nije normalna situacija. Pričali smo o eksproprijaciji, o svemu tome kako postoje zakoni koji moraju da se sprovode, onda će u tom slučaju svakako Ministarstvo posredovati, pomoći, sve što može. Puno ljudi je takođe raseljeno na mnogim našim ugljenokopima, oko ugljenokopa jer su se oni vremenom jednostavno širili prema tome verovatno će i tu morati da se nađe zajedničko rešenje. Nećemo mi dozvoliti da ljudi imaju problem zbog toga što EPS nije odradio svoj deo posla. Tu je ministarstvo za sve što treba", navela je Mihajlović.
Komentari (1)
Марко
17.11.2021 21:15
Раселити све људе у кругу од 15 километара и све пошумити.