Novi talasi migracija su neizbežni: Koliko je situacija iz Belorusije i Poljske slična sa zapadnobalkanskom rutom
Komentari15/11/2021
-22:32
Situacija na granici Belorusije sa zemljama EU u poslednje vreme je u fokusu javnosti, a svet obilaze snimci velikih grupa migranata koji na sve načine pokušavaju da uđu u Uniju. Za to vreme susedi Belorusije jačaju obezbeđenje kako bi pokušalu da blokiraju novu migrantsku rutu. Stručnjaci poručuju da se migracije i globalni procesi ne mogu zaustaviti, i navode da su na zapadnobalkanskoj ruti Srbija i Bosna i Hercegovina zemlje koje su najviše na udaru.
Zemlje Zapadnog Balkana bi trebalo da uče iz iskustava Belorusije i Poljske, istakao je Vladimir Petronijević iz Grupe 484. On je dodao da će Srbija i Evropa verovatno biti izložene u budućnosti situaciji sličnoj onoj na granici Belorusije i zemalja EU.
"Ne smemo da dozvolimo sebi da u slučaju da se intenzivira još više ova ruta izbeglica koji prolaze korz našu zemlju, da se stvore isti takvi problemi kao što ih imaju Belorusija i Poljska. To je izuzetno važno", rekao je Petronijević za Euronews Srbija.
Objašnjava da je ono što se sada dešava na poljsko-beloruskoj granici zapravo manifestacija globalnih problema.
"Vrlo su složeni odnosi Belorusije sa zemljama EU i migranti su upali u takav procep. Mi govorimo o sudbini ljudi koja se nekada stavlja u drugi plan. Zbog vanredne situacije koja postoji i sa jedne i druge strane, ljudima ne može da se priđe", kaže Petronijević.
Šta se dešava na Balkanu?
Novinar Momir Turudić je, gostujući u emisiji Euronews Veče, rekao da ono što se dešava na granici Poljske i Belorusije već dugo traje na Balkanu, od kada se zapadnobalkanska ruta prebacila u ove krajeve.
Kaže da su tome najizloženije Srbija, koja se graniči sa Mađarskom i Hrvatskom i Bosna i Hercegovina, koja ima dugačku granicu sa Hrvatskom. Takođe, ukazuje da je Grčka još ranije bila izložena tome.
Sa tim je saglasan i pravnik Nikola Kovačević koji je u istoj emisiji dao primer sela Majdan na tromeđi Srbije, Mađarske i Rumunije. On je rekao da se tu svakodnevno mogu videti ljudi koji su imali negativno loša iskustva.
I on je ukazao da su Srbija i Bosna i Hercegovina, pored Grčke, zemlje koje na balkanskoj ruti izvlače deblji kraj.
Kako je naveo, u Srbiji postoji veliki problem krijumčarenja i o tome najbolje svedoči slučaj kada se kod Pirota prevrnuo kombi pun izbeglica i kada su nastradale tri osobe. Kovačević napominje i da se pooštravanjem graničnih praksi gruaju ljudi iz jedne nezakonitosti u drugu.
"Činjenica je da će naići novi talasi, samo je pitanje u kom obimu"
Među onima koji smatraju da je teško verovati da će migracije stati je i Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. On je za Euronews Srbija istakao da je činjenica da će da naiđu novi migracioni talasi, samo je pitanje u kom obimu.
"Srbija se trenutno nalazi na glavnoj migrantskoj ruti koja od Turske vodi ka EU. Duboko je ona u evropskom kontitentu. Na severnim granicama, pre svega sa Mađarskom, već postoji ograda i nas migracija ne zaobilazi. Pažnju javnosti uvek privuku neki dramatični incidenti koji se dese, kao taj kod Pirota", rekao je Đurović.
Dodaje i da je položaj Srbije težak jer nije članica EU i ne može da računa na solidarnost i pomoć ako upadne u krizu.
"Sa druge strane ona je blizu EU da definitivno predstavlja jednu od poslednjih stepenica za migrante u putu ka sigurnom životu", kaže Đurović.
Život migranata u Srbiji – čekanje na šansu da krenu ka EU
Prema podacima Komesarijata za izbeglice od početka migrantske krize kroz Srbiju prošlo milion i po migranata, a trenutno se u centrima za azil nalazi oko 5.000 ljudi. Njihov život u Srbiji uglavnom se svodi na čekanje na priliku da krenu ka zemljama EU. Hasib i Omed iz Avganistana su jedni od njih.
U razgovoru za Euronews Srbija Omed kaže da migranti dane provode brinući za svoje porodice koje su u njihovoj domovini.
"Svakodnevno se čujem sa svojima i situacija u Avganistanu je jako loša. Članovi moje familije su radili za avganistansku Vladu. Brat mi je radio u kancelariji javnog pravobranioca, a otac mi je bio vojnik u avganistanskoj vojsci, zbog toga su oni sada meta za talibane. Ja sam takođe radio u javnom pravobranilaštvu, ali sam odmah otišao iz te zemlje", kaže Omed.
I Hasib ima slučnu sudbinu kao njegov sunarodnik. Otac mu se takođe skriva negde u Avganistanu, a sin traži pomoć od Amerikanaca. Za to vreme Hasib na sve načine pokušava da im pomogne, ali za sada bez uspeha.
"Moj otac je u Kabulu radio sa Amerikancima, bio je šef odeljenja za razvoj naoružanja. Posle promene vlasti, mora da se krije, jer mu je život ugoržen. Plašim se za njega, ne spavam noću. Amerikanci ne žele da mu pomognu, bio sam i do njihove ambasade u Beogradu i nisu želeli da pomognu", priča Hasib.
Inače, još pre promene vlasti, Hasib i Omed su krenuli put Nemačke, balkanskom rutom, jer je i tada, tvrde, situacija u Avganistanu bila loša. Međutim, zapeli su u Srbiji i u Obrenovcu su skoro dve godine.
Hasib kaže da mnogi od njih granice pokušavaju da pređu ilegalno, ali da oni to ne žele jer, kako kažu, rizik je prevelik.
"Zašto moramo da dajemo pare krijumčarima? Mi samo želimo da živimo normalno, i da uđemo u te zemlje legalno. Zašto nam evropske zemlje ne bi pomogle, pa da novac koji dajemo krijumčarima, damo tim zemljama u koje želimo da odemo. Tim novcem bi u početku mogao da se plati smeštaj za nas, ili obrazovanje, to je rešenje", objašnjava Hasib.
Komentari (0)