Mural razdora: Dan koji pokazuje odnos Srbije prema ratnim zločinima

Skupovi na ivici incidenata zbog privođenja dve aktivistkinje koje su gađale jajima mural posvećen Ratku Mladiću osuđenom za ratne zločine pred Haškim tribunalom obeležili su u Srbiji 9. novembar. 

Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) planirala skup u okviru kog je bilo planirano uklanjanje murala. Taj skup MUP je zabranio, uz obrazloženje da bi moglo doći do "međusobnog fizičkog sukoba" zbog "okupljanja većeg broja lica koja bi izrazila negodovanje i protivljenje skupu".

Uprkos tome izvestan broj aktivista okupio na uglu ulica Njegoševe i Alekse Nenadovića u Beogradu. Aktivistkinje Aida Ćorović i Jelena Jaćimović su gađale jajima mural sa likom Ratka Mladića. Obe su legitimisane i policija ih je privela. U znak protesta nevladine organizacije su organizovale protestni skup i šetnju do murala, ali je njihov dolazak sprečio kordon policije. Istovremeno, s druge strane kordona pojavili su se i ekstremni desničari. Nakon izvesnog vremena skandiranja i razmena uvreda skupovi su se razišli bez većih incidenata.

Gosti emisije Euronews veče istoričar Milovan Pissari i Ivan Đurić iz Inicijative mladih za ljudska prava saglasili su se da je apsolutno neprihvatljivo da u Beogradu postoji mural Ratku Mladiću i da ga policija štiti.

Đurić: Neće biti dogovora u regionu dok slavimo zločinca

"Najavili smo da ćemo prekrečiti mural, ali smo od policije dobili zabranu okupljanja sa nemuštim opravdanjem da bi dve grupe mogle da se sukobe. To nema smisla, prijavili smo skup po zakonu, ko je ta druga grupa koja se okuplja. Pravo na okupljanje je ustavno pravo, jedno od najvažnijih, ako se nama negira ustavno pravo zbog bezbednosti, jesu li uhapšeni ti ljudi koji su nama pretili. Jesu li Aida Ćorović i Jelena Jaćimović najveća pretnja za bezbednost ove države. Glavna tema treba da bude to što se Ratko Mladić oslikava po našim zidovima kao heroj", rekao je Đurić.

On je dodao da je Incijativa mladih za ljudska prava očekivala da će država sama ukloniti mural, ali pošto se to nije desilo, odučili su da organizuju akciju u saradnji sa stanarima zgrade.

"Niko od molerskih i drugih službi nisu smeli za novac to da urade. Svi u ovoj zemlji žive u strahu, zato smo organizovali javni skup da se bi se prekrečilo pet metara murala. Ratko Mladić je osuđeni ratni zločinac. Nikakvog dogovora u regionu neće biti dok slavimo zločinca. Dok ga slavimo, imaćemo partnera u Dodiku i Putinu. Niko više neće hteti da razgovara. Sa ratnim zločincima i onima koji slavi se ne razgovara", poručio je Đurić.

Pissari je naveo da treba imati u vidu da se radi o Ratku Mladiću koji je osuđen za gencid i da je neprihvatljivo da mural i dalje stoji.

Bešlin: Odnos prema fašizmu je i odnos prema ratovima desedesetih

Istoričar Milivoj Bešlin je za Euronews Srbija takođe podsetio da je danas trebalo da se desi prekrečavanje murala posvećenog Ratku Mladiću koji je optužen za ratne zločine. On je rekao, takođe, da je "sramotno videti koliko je u gradu murala kojima se slave i optuženici i osuđenici za ratne zločine devedesetih".

Osvrnuo se i na obrazloženje MUP-a za zabranu skupa, rekavši da je u ovakvim situacijama, čak i kada postoji, odgovor veoma slab.

"Ako ministar policije kaže da su to nekakve dve jednake strane, i da će tu da dođe do sukoba, i ako se zabrani nešto što je antifašističko i nešto što je promocija fašizma, onda mora da se postavi pitanje. Odnos prema fašizmu nije samo odnos prema Drugom svetskom ratu, već i prema ratovima devdesetih i današnjim vrednostima, ili antivrednostima koje se promovišu", ističe Bešlin, dodajući da je u pitanju relativizacija fašizma. 

Jačanje ekstremno desničarskih stavova primetno je i u Evropi, naglašava Bešlin, i to od sredine prošle decenije. On ističe da je to veoma opasno, i da je, kada su u pitanju ekstremno desničarske akcije i stavovi, jedan broj mladih ljudi i u Srbiji sklon takvom razmišljanju.

"To je poraz, naravno, i školskog sistema. Sistem vrednosti koji mi nudimo mladim ljudima je poražavajući. Kada vidite istraživanja javnog mnjenja i idejne orijentacije mladih ljudi, to je nešto od čega se zaista ledi krv u žilama", kaže Bešlin.

Spremo: Ovakve organizacije su nekada bile zabranjene

"Veliki je uticaj ekstremističkih organizacija, i sve više se dobija slika da su oni zaštićeni, a ne oni koji se bore za vrednosti i ljudska prava, što je u potpunosti suprotno onome za šta se ove organizacije zalažu. Mi smo svedoci toga da smo nekada imali zabranjivanje ovakvih organizacija, koje danas čuvaju mural Ratka Mladića ili na bilo kakav način propagiraju antisemitske ili bilo kakve poruke mržnje u javnom prostoru. Moram da podsetim da imamo i Zakon o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija, za koji dugo nismo videli da se primenjuje", navela je za Euronews savetnica Jukoma Jovana Spremo.

Ono što je posledica svega toga, kaže, jeste da je njihovo prisustvo sve vidljivije, i da sve više privlači određeni broj mladih ljudi koji smatraju da je to sasvim legitimno delovanje.

Primer zabrane krečenja murala Ratku Mladiću, naglašava Spremo, idealan je da se vidi kako država ne primenjuje sopstveni zakonski okvir u duhu zaštite vrednosti poput antifašizma i zaštite ljudskih prava.

"Nije primenjen zakon o slobodi javnog okupljanja, u meri u kojoj bi trebalo. Država bi trebalo da obezbedi mirno održavanje skupa, ali i da zabrani održavanje skupa koji u svojoj osnovi ima mržnju prema određenoj rasi, naciji ili grupaciji na osnovu ličnog svojstva"

Spremo: "Izgleda kao da su ekstremisti sve više zaštićeni"