Odluka Sabora: Vladika Joanikije izabran za mitropolita crnogorsko-primorskog

Sabor Srpske pravoslavne crkve (SPC) izabrao je danas vladiku budimljansko-nikšićkog Joanikija za mitropolita crnogorsko-primoroskog. Joanikije je do sada bio administrator Mitropolije crnogorsko-primorske od upokojenja mitropolita Amfilohija u oktobru prošle godine.

Na čelo Eparhije budimljansko-nikšićke umesto episkopa Joanikija koji je izabran za mitropolita crnogorsko-primorskog, postavljen je episkop Metodije.

Na čelu Eparhije valjevske biće episkop mohački, vikar episkopa bačkog i iguman manastira Kovilj Isihije.

Prvi čovek Zagrebačko-ljubljanske eparhije nije izabaran, i dok se to ne desi patrijarh srpski Porfirije, koji je bio na njenom čelu, nastaviće da bude njen administrator.

Za članove Sinoda izabrani su mitropolit dabrobosanski Hrizostom, episkop sremski Vasilije, kruševacki David i episkop zvornicko-tuzlanski Fotije.

Joanikije diplomirao na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu

Joanikije Mićoivć rođen je 20. aprila 1959. godine u Velimlju (Banjani). Gimnaziju je završio u Nikšiću. Diplomirao je na Bogoslovskom fakultetu SPC u Beogradu 1990. godine i apsolvirao filosofiju na Filosofskom fakultetu u Beogradu. 

Zamonašio se u manastiru Ćelija Piperska 30. oktobra 1990. godine. Rukopoložen je u čin jerođakona 7. februara 1991. godine, a u čin jeromonaha 17. februara 1991. godine, kada je i postavljen za v.d. nastojatelja manastira Savina.  

Prvog septembra 1992. godine postavljen je za nastojatelja Cetinjskog manastira, nastavnika i glavnog vaspitača u novoobnovljenoj Cetinjskoj bogosloviji. Septembra 1995. godine unapređen je u čin protosinđela i postavljen za v.d. rektora Cetinjske bogoslovije, navedeno je u njegovoj zvaničnoj biografiji. 

E-Stock/Časlav Vukojčić

Za vikarnog episkopa Budimljanskog izabrao ga je Sveti arhijerejski Sabor na redovnom zasedanju maja meseca 1999. godine. Hirotonisan je na Cetinju u čin episkopa od strane Patrijarha srpskog Gospodina Pavla, uz sasluženje Mitropolita Amfilohija i još 12 arhijereja, 3. juna 1999. godine. 

Kako je došao na čelo eparhije budimljansko-nikšićke

Sveti Arhijerejski Sabor SPC na majskom zasedanju 2001. godine osnovao je Eparhiju budimljansko-nikšićku sa sjedištem u Đurđevim Stupovima i za njenog administratora postavio je vikarnog Episkopa budimljanskog Gospodina Joanikija. 

Sabor ga je sledeće godine izabrao za za Episkopa budimljansko-nikšićkog, a ustoličenje je obavljeno 4. avgusta u manastiru Đurđevi Stupovi. 

Na sajtu eparhije se ističe da je on pokrenuo obnovu porušenih i izgradnju novih crkava i manastira, i da je reč o više od 60 svetinj. Pokrenuo je eparhijski list “Sveviše” i izdavačku delatnost u eparhiji.    

Do sada je bio član Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve u dva mandata: od 2005. do 2007. godine i od 2012. do 2014. godine. Povodom dvadesetogodišnjice njegove arhijerejske službe (1999-2019) izišla je iz štampe njegova knjiga "Svjetlost svijetli u tami". 

Veze sa mitropolitom Amfilohijem

Episkop Joanikije se u javnosti posmatra kao neko ko je bio veoma blizak mitropolitu Amfilohiju, a njih dovjica su važne odluke u Crnoj Gori donosili zajedno. To se videlo i u govoru koji je održao pred mitropolitovim kovčegom na sahrani.  

Tada je rekao da dolazak velikog broja značajnih ličnosti, sveštenstva i monaštva sa svih strana predstavlja veliki događaj ravan velikoj žalosti koja je snašla Crnu Goru. 

"Vaš dolazak je nama velika uteha. Kad plačemo, ako zajedno plačemo, lakše nam je", rekao je Joanikije i dodao da Crna Gora ima i za kime da plače. 

Joanikije je imao važnu ulogu tokom litija i protesta u Crnoj Gori povodom Zakona o slobodi veroispovesti. On je uhapšen zajedno sa još osam sveštenika SPC, a na teret im je stavljeno krivično delo nepostupanje po zdravstvenim propisima za suzbijanje opasne zarazne bolesti.  

Njegovo hapšenje izazvalo je nove proteste i revolt vernika. Mitropolit Amfilohije tada je ocenio da vlast Crne Gore “poziva na građanski rat” i ponavljao je da bi njega trebalo uhapsiti umesto Joanikija. Skupovi podrške Joanikiju održani su i u gradovima u Srbiji.  

Kada je pušten na slobodu, Joanikije se obratio građanima i rekao im da se spreme za dugu borbu za slobodu vere i slobodu i dostojanstvo svakog građanina. Građani su uzvikivali “Živeo vladika” i “ne damo svetinje”.  

Važio je kao glavni kandidat za mitropolita crnogorsko-primorskog

Uoči Sabora SPC, rezultati dve fokus grupe u koje je Demostat imao uvid, pokazali su da episkop Joanikije uživa najveće poverenje vernika Mitropolije crnogorsko-primorske. Fokus grupe su rađene krajem prošle godine posle smrti mitropolita Amfilohija.  

Demostat je naveo da su o vladiki Joanikiju pozitivan stav iskazali i vernici Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori koji su se izjasnili kao Srbi, kao i oni koji priznaju SPC a izjašnjavaju se kao Crnogorci.  

Veliku pažnju izazvao je i krajnje neuobičajeni potez crnogorskog premijera Zdravka Krivokapića, koji je objaviod a ide u beograd da prenese episkopima SPC želju naroda Crne Gore da Joanikije bude mitropolit.  

Tada mi je vladika odgovorio da je on od Krivokapića zahtevao da realizuje obećanje i potpiše Temeljni ugovor sa SPC, a ne da se meša u izbor mitropolita.  

Šta je govorio o ugovoru SPC i Crne Gore

Izbor mitropolita crnogorsko-primorskoj posebno dobija na značaju zbog najavljenog potpisivanja temeljnog ugovora SPC i Crne Gore, a to pitanje je prethodnih dana izazvalo brojne kontroverze.  

Joanikije je početkom meseca rekao da u ugovoru ne sme da bude ništa što nije u saglasnosti sa Ustavom Crne Gore i sa njenim zakonodavnostvom, i da je važno istaći da SPC ne traži ništa više, ali ni manje od onoga što su dobile ostale vere.  

“Bilo je toliko fame da mi nećemo da uđemo u pravni poredak Crne Gore, već da se stavljamo iznad države, a zapravo mi samo nismo hteli da prihvatimo diktat i diskrimninaciju. Nismo tražili za sebe ništa protivno Ustavu i pravnom poretku Crne Gore, a da ima i najmanjeg povoda za to, sigurno bi neko podneo tužbu Ustavnom sudu“, kazao je Joanikije. 

Poručio je da će SPC svakako ostati u Crnoj Gori i da ne strepi šta će biti ako se pitanje ugovora eventualno ne reši, i dodaje da je Crkva nekako bliža svojoj suštini kad trpi nepravdu.