Dijagnoza ustanovljena, terapija izostaje: Kako će se Beograd zaštititi od zagađenosti vazduha?

Pre samo nekoliko dana Beograd je, prema podacima sajta IQAir bio najzagađeniji grad na svetu. Da je vazduh u Beogradu nezdrav i opasan po zdravlje pokazuje se iz dana u dan,  a smog i gusta magla postali su simboli glavnog grada u zimskom periodu. Šta je Grad Beograd učinio da ovo zagađenje spreči, istraživala je ekipa televizije Euronews Srbija.

"Bolesnik je vazduh, terapiju nemate. To mogu biti samo mere, a one koštaju. Za njih je potrebna odlučnost, pre svega i cilj da se zaštite građani, njihovi građani, a toga nema", kaže Milenko Jovanović, iz Nacionalne ekološke asocijacije.

Plan kvaliteta vazduha koji je sačinio Zavod za javno zdravlje grada Beograda obuhvata čak 80 mera. Jedna od njih je nabavka novih mernih stanica za praćenje kvaliteta vazduha, u koje je grad uložio 400 miliona dinara.

"Imamo 16 u Beogradu, to je nepotrebno bacanje novca poreskih obveznika što neće ni za promil smanjiti aerozagađenje u gradu. Beogradu ne treba nijedna nova stanica da bi se donela dijagnoza. Dijagnoza postoji, a to je prekomerno zagađen vazduh treće kategorije", kaže Jovanović.

Za 400 miliona dinara moglo je da se sanira 1.000 individualnih ložišta kaže Jovanović, jer su individualna ložišta uz saobraćaj najveći zagađivači vazduha u Beogradu. Umesto toga, grad je izvojio novih 10 miliona dinara subvencija za kupovinu bicikala. Bicikl, međutim, koristi manje od jedan odsto Beograđana.

Zoran Bukvić iz Ne davimo Beograd kaže da sve i da se poveća taj broj na pet odsto, nećemo moći da računamo da će se značajno smanjiti zagađenje vazduha.

"Za ovakve gradove u kojima ne postoji bezbedna biciklistička infrastruktura, gde postoji puno automobila, gde vozači nisu senzibilisani ni jedni prema drugima kao što čujemo, a kamoli prema biciklistima. Vi ne možete ni da imate više od jedan odsto", navodi on. 

Rešavanje saobraćajnog problema biće veliki izazov grada, a u tom smeru planira se proširenje tramvajske mreže, kao i obnova voznog parka. Rokovi za to, međutim, nisu određeni.

"Grad Beograd ne može odjednom da zameni 300, 400, 1.000 autobusa, ali u svom planu ima plan da se svake godine nabavlja po 20, 30 ili 40 novih autobusa koji će zamenjivati stare", kaže Andrej Šoštarčić iz Zavoda za javno zdravlje Beograda.

Smanjenje industrijskih emisija, kao i proširenje toplovodne i gasovodne mreže, takođe su u planu i na dugačkom štapu. Ono što je bilo lako izvodljivo je postavljanje tzv. Sky Cleaner-a ili "nebočistača" u Knez Mihailovoj ulici. Iako izgleda kao svaki drugi bilbord, zadatak ovog uređaja, prema rečima gradskih vlasti je da donese planinski vazduh u centar glavnog grada.

On može da prečisti 7.500 kubnih metara vazduha na sat, ali to prolaznicima ne znači mnogo, kažu stručnjaci.

"Vredi koliko i jedna tableta aspirina za 100.000 ljudi sa visokom temperaturom, to je nonsens koji vređa inteligenciju običnog čoveka", ističe Jovanović.

Možda na otvorenom ne pomaže, ali građani veruju da u zatvorenom prostoru ima efekta i zato je u poslednje vreme veća potražnja za kućnim prečišćivačima vazduha.

Aplikacija za merenje kvaliteta vazduha

Dejan Lekić, autor aplikacije xEco Vazduh gostovao je u jutarnjem programu Euronews Srbija i kaže da se njegova od ostalih razlikuje prvenstveno po tome što koristi sve moguće kriterijume za ocenu kvaliteta vazduha istovremeno.

"Građani procenjuju sami preko kojih kriterijuma žele da ocene kvalitet. Sama aplikacija koristi tzv. evropski indeks kvaliteta vazduha. Istovremeno koristi granične vrednosti propisane zakonodavstvom, što ne radi nijedna druga aplikacija na svetu, uključujući i zvanične sajtove državnih institucija. I, treće, postoji jedna unikatna mogućnost prikaza graničnih preporučenih vrednosti Svetske zdravstvene organizacije", kaže Lekić.

Osim toga, aplikacija koristi podatke iz državnog sistema monitoringa koji se sastoje od monitoringa koji vodi Agencija za zaštitu životne sredine, Gradski zavod za javno zdravlje, a takođe je uključen i Grad Pančevo. Još jedna prednost aplikacije jeste preuzimanje podataka sa senzora koje su građani sami postavljali.

"Ima preko 50 stanica iz državnog monitoringa i više od 150 lokacija na kojima se meri kvalitet vazduha u građanskom monitoringu", kaže Lekić.

Vojvodina čistija

Kvalitet vazduha u Novom Sadu i u Vojvodini je, prema zvaničnim podacima Agencije za zaštitu životne sredine, bolji nego u ostatku zemlje. U Novom Sadu je, na primer, iz treće kategorije, u 2020. godini prešao u prvu, što znači da je vazduh zadovoljavajućeg kvaliteta.

Međutim, kako je na panel diskusiji "Kakav vazduh udišemo" pojasnio pomoćnik pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine Dragan Đurica, bolji rezultati u pojedinim gradovima Vojvodine često imaju veze sa nedovoljnim merenjima, a ne smanjenim zagađenjem.

Istraživanja Instituta za javno zdravlje pokrajine pokazuju da se desetogodišnja izloženost zagađujućim česticama u vazduhu može direktno povezati sa brojnim oboljenjima, uključujući karcinom pluća, u delu populacije, te da bi smanjenje čestica PM10 za svega desetak mikrograma sačuvalo ljudske živote.

"Šest do osam odsto može da ima zdravstvenih problema zbog postojećeg kvaliteta vazduha", upozorila je Sanja Bijelović iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine.