Napadi na novinare: Struka u Srbiji upozorava na pritiske i pretnje, kao i na nerešene slučajeve ubijenih kolega

Međunarodni dan nekažnjivosti napada na novinare obeležava se danas, a Srbija ga dočekuje uz dvosmerne poruke iz nedavnog izveštaja Evropske komisije kada je reč o slobodi medija i upozorenja struke na učestale napade. U tom izveštaju, naime, navodi se da su novinari u Srbiji pod stalnim verbalnim napadima najviših državnih funkcionera, kao i da slučajevi pretnji i nasilja ostaju razlog za zabrinutost, ali se istovremeno dodaje i da je ostvaren ograničen napredak na polju slobode medija. Medijska zajednica, ipak, nije zadovoljna ovim izveštajem.

Novinarka Vesna Mališić rekla je u izjavi za Euronews Srbija da ne oseća napredak koji mere istraživači ili komisije, zato što, kako je napomenula, novinari u Srbiji "već dugo žive u potpuno neuređenom prostoru".

Ljiljana Smajlović, s druge strane, smatra da je reč o političkim izveštajima koji, kako kaže, nisu naročito relevantni. 

"To su politički izveštaji, razlikuju se samo u nijansama. Mislim da nisu ni netačni, ni nepravedni, ali mislim da nisu ni naročito relevantni", rekla je ona za Euronews Srbija.

Kada se okolnosti u kojima novinari u Srbiji rade pretoče u podatke, upadljivo je to da je Nezavisno udruženje novinara Srbije registrovalo tokom ove godine 61 slučaj pritiska, 30 verbalnih pretnji i jedan fizički napad na novinare.

Mališić ističe da se napadi izvršne vlasti na novinare dešavaju, kao i targetiranje novinara koji kritički misle, pišu ili obrađuju neke teme, ali posebno ukazuje i jedan novi vid napada - "napad novinara na novinare".

"Naš stvarni problem, ono što nas ugrožava je to što nas niko neće braniti, jer nam ljudi sve manje veruju i to što mi sve jače lupamo o vrata Evropske komisije i govorimo 'dajte, zapretite im dogodine malo oštrije', neće popraviti našu poziciju. Zato se stalno vrtimo u tome šta će iz Brisela da dođe, a ovde sve gore, mi sve gore jedni o drugima govorimo", kaže Smajlović.

Predstavnici vlasti, sa druge strane, priznaju da medijska situacija nije sjajna, ali tvrde da je neuporedivo bolja u odnosu na devedesete. Oko ovog pitanja, novinari nisu saglasni.

"Na svakoj konferenciji za medije, predsednik targetira neku redakciju ili konkretno nekog novinara. Parlament je mesto odakle se za novinare govori da su izdajnici, strani plaćenici. Dakle, potpuno se vraća retorika iz devedesetih", kaže Mališić.

Smajlović, s druge strane, navodi da joj kolege često govore da je sada za novinare situacija "gora nego pod Slobodanom Miloševićem" i sa tim se ne slaže.

"Meni je pod Miloševićem ubijen izdavač i urednik Slavko Ćuruvuija. Nije gore i mislim da je nepristojno hodati okolo i govoriti 'ovo je gore'", smatra Smajlović.

Prošle godine, širom sveta ubijeno je 60 novinara, od toga dvoje u Evropi. Do novembra ove godine, ubijeno je njih 20. U Srbiji, do danas nijedan slučaj ubistva novinara još nije rešen.

Bodrožić: Nema kažnjivosti za nasilje nad novinarima

Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, smatra da su pretnje i pritisci na novinare najizraženiji kada dolaze od moćnika.

"Na osnovu njihovih žestokih napada i teških reči se stvara ambijent za te pritiske i pretnje koje se upućuju novinarima. Srbija ima zastrašujuću prošlost nasilja nad novinarima, a sa druge strane sramnu nekažnjivost takvih napada. Pošto nema kažnjivosti za takve postupke, oni se udvostručuju na godišnjem nivou", kaže Bodrožić.

Naglašava da je i poslednjih dana vođena polemika u javnosti o tome da se pitanje nasilja nad novinarima reši izmenama Krivičnog zakona, da se ušlo u teren koji dobro poznaju samo vrsni pravnici.

"Svaki član krivičnog zakona može da se pretvori u svoju suprotnost. Kod nas nije toliki problem zakonska regulativa, mi poslednjih decenija usklađujemo zakone sa evropskim. Problem je praksa. Naša praksa je očajna, zbog toga krivična dela ostaju nekažnjena, i imamo mali broj napada na novinare koji dočekaju sudski epilog", dodaje.

Matić: Izmene Krivičnog zakona bi trebalo da doprinesu da se nekažnjivost umanji

Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, naveo je u autorskom tekstu da bi predložene izmene Krivičnog zakona trebalo da doprinesu da se nekažnjivost za ubistva novinara umanji.

"Uveren sam da će izražene nedoumice biti otklonjene tokom produžene javne rasprave i da ćemo na taj način dobiti značajno bolji okvir za krivično pravnu zaštitu i bezbednost novinara po osnovu izmenjenog Krivičnog zakonika", istakao je Matić.

"Potpuno je jasno da jednim aktom, gestom, jednim telom vlade, neformalnim udruživanjem ili pojedinačnim gestovima i izmenama zakona nećemo rešiti probleme.  Moramo pronaći najbolje načine da stalno delujemo na sile koje će uvek nastojati da spreče slobodu govora, izražavanja, istraživačko novinarstvo, objektinvo informisanja građana. Ako ne budemo snažno permanentno delovali na ove sile, protok vremena će nas uvek udaljavati od rešenja...", dodao je, istakavši da je važno rešavati stare slučajeve ubistava novinara, ali da je još važnije stvarati preventivne mehanizme koji će sprečiti nasilje. 

Euronews/Printscreen

"Mi, novinari, posebno moramo voditi računa, ne samo povodom Međunarodnog dana nekažnjivosti, o rešavanju nerešenih slučajeva ubistva Milana Pantića, nerazjašnjene smrti Dade Vujasinović, pokušaja ubistva Dejana Anastasijevića i njegove porodice, i rešavanja brojnih nerešenih slučajeva pretnji prema novinarima i medijskim radnicima i redakcijama, kao što je bilo nasilje nad pojedinim novinarima tokom demonstracija… U Srbiji su napravljeni mehanizmi koji predstavljaju napredak", navodi Matić. 

Kako dodaje, zahvaljujući Komisiji za istraživanje ubistava novinara na nerešenim slučajevima se konstantno radi, zahvaljujući Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara predstavnici medijske zajednice, zajedno sa predstavnicima RJT i MUP-a, prate realizaciju nerešenih slučajeva pretnji i nasilja, osnivanjem Vladine Radne grupe stvoren je prostor za još aktivniji pristup, između ostalog, i prevenciji.

"Nemoguće je napraviti ozbiljnije iskorake u oblasti prevencije ako se ne pronađe model za zajednički rad. Osnivači ovog tela, iz Vlade, moraju napraviti prostor da se radi u punom kapacitetu, u kojem će svi relevantni akteri biti deo procesa", naveo je on.