Može li kovid da postane profesionalno oboljenje za zdravstvene radnike

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

31/10/2021

08:02

Može li kovid da postane profesionalno oboljenje za zdravstvene radnike

Tanjug/Miloš Milivojević, Strahinja Aćimović, Zoran Žestić, Pixabay - Copyright Tanjug/Miloš Milivojević, Strahinja Aćimović, Zoran Žestić, Pixabay

veličina teksta

Aa Aa

Sindikat medicinskih sestara i tehničara uputio je zahtev resornim ministarstvima – zdravlja, finansija, za rad i zapošljavanje da se kovid-19 proglasi za profesionalno oboljenje zaposlenih u zdravstvu.

U dopisu upućenom na nekoliko adresa, među kojima je Institut medicine rada "Dr Dragomir Karajović" traže da se preduzmu potrebne aktivnosti kako bi se kovid- 19, izazvan virusom korona, proglasio za profesionalno oboljenje.

"Zdravstveni radnici masovno oboljevaju od kovida-19 na svojim radnim mestima savesno i odgovorno izvršavajući redovne radne obaveze i dužnosti. Izloženi su velikom riziku od smrtnog ishoda, odlaze na duže bolovanje, te zahtevamo da se preduzmu aktivnosti da se bolest kovid – 19 proglasi za profesionalno oboljenje zaposlenih u zdravstvenim ustanovama”, navodi se u dopisu koji potpisala predsednica sindikata Radica Ilić.

Oni traže da se dopuni Pravilnik o utvrđivanju profesionalnih bolesti.

Slični zahtevi stizali su ranije od sindikata, ali i esnafskih udruženja. Predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti dr Zoran Savić kaže da kovid može da prouzrokuje teže posledice i da ima osnova da bude profesionalno obolenje.

Napominje da nije potrebna izmena važećeg Pravilnika o profesionalnim bolestima.

"Može kovid da se smatra profesionalnim obolenjem bez donošenja posebnih propisa i ne mora da se revidira lista profesionalnih bolesti. To je u skladu sa važećom listom”, rekao je Savić za Euronews Srbija.

Pojedine zemlje u regionu, kao što je Hrvatska, već su uvele da je kovid profesionalna bolest zdravstvenih radnika. To su učinile i još neke zemlje Evropske unije.

Upućeni kažu da tačka 50. Pravilnika o profesionalnim bolestima omogućava da kovid bude profesionalna bolest zdravstvenih radnika i u Srbiji. Naime, tačka 50. kaže da profesionalna bolest mogu biti "sva oboljenja prouzrokovana direktnim kontaktom sa drugim biološkim agesima na radu, koja nisu napred navedena”, a to je u ovom slučaju virus.

Benefiti za zdravstvene radnike

A kakve bi benefite imali zdravstveni radnici da kovid postane profesionalna bolest? Za profesionalne bolesti bolovanje se isplaćuje 100 odsto i tu ne bi bilo nikakvih promena jer se i sada u državnim ustanovama isplaćuje 100 odsto ukoliko je zaposleni zaražen na poslu u kontaktu sa pacijentima ili kolegama.

Profesor Medicinskog fakulteta i specijalista medicine rada prof. Petar Bulat kaže da razlika postoji u porodičnoj penziji ukoliko zdravstveni radnik umre od kovida, a to se prizna kao profesionalna bolest.

"Njegovi naslednici imaju pravo na porodičnu penziju koja bi bila kao da je radio čitav radni vek. Moguće je da neko radio samo godinu dana, da je oboleo od kovida i ako bi mu se prizna profesionalno oboljenje onda bi bi njegovi naslednici imali porodičnu penziju od apsolutno pune penzije”, pojašnjava Bulat.

Kako kaže do sada se niko nije obratio sa zahtevom da mu se utvrdi kovid kao profesionalno oboljenje.

"Potrebno je da neko pošalje pacijenta kod lekara sa zahtevom da mu se utvrdi profesionalno oboljenje. Do sada nije bilo nijednog takvog zahteva, nemamo iskustva sa tim. Ključno je dokazati da se neko zarazio na random mestu, a to teško u ovoj fazi epidemije", naveo je Bulat.

Podseća da je Belgija samo u prvom talasu priznavala kovid kao profesionalno obolenje kod zdravstvenih radnika, a da u drugom i narednim talasima nije.

"Verovatnoća da se neko zarazi na radnom mestu drastično je pala u drugom i trećem talasu. Govorim u Belgiji i nihovim standardima zaštite", pojasnio je on.

Pravilnik menjan pre dve godine

Pravilnik o profesionalnim bolestima poslednji put je menjan 2019. godina. Na listi profesionalnih bolesti trenutno se nalazi 66 bolesti. Tačka 50. Pravilnika omogućava da se među profesionalnim bolestima uvrste i neke zarazne bolesti koje nisu na listi.

Prethodna lista profesionalnih bolesti formirana je 1992. godine. Na njoj je bilo 56 profesionalnih bolesti. Revidiranjem 2019 godine pridodato je još 10 bolesti među kojima su: oštećenje sluha izazvano bukom i oboljenja izazvana vibracijama koje se prenose na ruke i vibracijama koje se prenose na celo telo, trovanje talijumom, trovanje platinom ili njenim jedinjenjima i trovanje osmijumom ili njegovim jedinjenjima i druge.