Troškovi lečenja kod privatnika mogu da se naplate od države - evo šta morate da znate da biste to pravo ostvarili

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Dragana Savić

07/10/2021

17:08

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Pacijenti koji duže od mesec dana čekaju u državnim zdravstvenim ustanovama na pregled, šta u Srbiji nije retkost, mogu taj pregled obaviti kod privatnika, a kasnije refundirati sredstva od države, tačnije Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). To je jedno od prava sa kojim mnogi pacijenti nisu upoznati i koje, ispostavlja se, možda i nije tako lako ostvariti.

U praksi, naime, zdravstvene ustanove izbegavaju da izdaju potvrdu da nisu mogle da prime pacijenta u zakonskom roku, kraćem od 30 dana, a bez potvrde, nema ni vraćanja novca. Ipak, da je to pravo ostvarivo, ako znate šta je potrebno da uradite, pokazuje podatak i da je ove godine u RFZO stiglo 265 zahteva za refundiranje troškova. Od tih zahteva, kažu u Fondu, oko 75 odsto se usvaja. Ipak, krenimo redom.

Pravilnik je uredio za koje preglede pacijenti mogu, a za koje ne mogu dobiti nadokandu od države.

Koji pregledi se mogu, a koji ne mogu naplatiti od države

Tako je pravilnikom predviđeno da pacijenti imaju pravo na nadoknadu troškova za preglede za koje ne postoje liste čekanja - najčešće se to odnosi na ultrazvuk stomaka, srca, zakazivanje pregleda kod oftalmologa, neuropsihijatra...

Kada je reč o onim pregledima za koje pacijenti ne mogu da traže povraćaj novca, to su pre svega snimanje kod privatnika magnetnom rezonancom, skenerom, zatim za operacije katarakte, kolena, kuka jer za to postoje liste čekanja.

Da bi refundirali troškove pregleda kod privatnika potrebno je prvo da im nadležni dom zdravlja ili bolnica izdaju potvrdu da nisu u mogućnosti da obave dijagnostiku ili pregled u roku od mesec dana. Ta potvrda je i osnovni dokaz prilikom prilaganja dokumentacije Fondu. U praksi, međutim, domovi zdravlja i bolnice to izbegavaju, a kao razlog ističe se to što novac koji se vrati pacijentu RFZO zapravo skida sa računa date ustanove.

Kako ostvariti pravo na refundaciju novca

Do kraja septembra ove godine, u RFZO je stiglo 265 zahteva za refundiranje troškova.

"Od ukupnog broja podnetih zahteva, oko 75 odsto zahteva se usvaja. Ova jedna četvrtina zahteva koja se odbija, odbija se u najvećem broju slučajeva zbog toga što osiguranik nema kompletnu dokumentaciju", kaže za Euronews Srbija Vesna Latinović iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Tokom pandemije, porastao je pritisak na zdravstvene ustanove. Iako bi se moglo očekivati suprotno, broj zahteva za refundaciju je u ovoj godini za 55 odsto je manji nego u 2019 godini.

U RFZO stiglo 265 zahteva za refundaciju troškova

"Generalno beležimo smanjenje u broju usluga zdravstve zaštite. Pacijenti sada, dok je korona, obavljaju preglede samo kada je stvarno neophodno i u skladu sa savetom odnosno preporukom određenog specijaliste", navela je Latinović.

Kako pojednostaviti proces

Međutim, praksa je pokazala da je čitava procedura često komplikovana, da pacijenti nisu upoznati sa svojim pravima, a da u onim malobrojnim situacijama kada jesu često naiđu na "zatvorena vrata".

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj - NALED u "Sivoj knjizi zdravstva", koja je objavljena prošle godine, ukazuje je da je neophodno pojednostaviti proceduru kako bi pacijenti mogli da refundiraju novac koji su morali da izdvoje za pregled kod privatnika, jer u državnom zdravstvu nisu mogli da zakažu pregled u roku kraćem od 30 dana.

"NALED predlaže da RFZO razmotri mogućnost ukidanja potvrde o nemogućnosti pružanja usluge, P3 obrazac, odnosno da pacijentima omogućiti da direktno kroz IZIS (Integrisani zdravstveni informacioni sistem) podnesu zahtev za pružanje zdravstvene usluge, uz dostavu skeniranog uputa, na osnovu čega bi se jasno moglo utvrditi da li je specijalistička usluga pružena u roku od trideset dana", navodi se u SIvoj knjizi zdravstva.

Smatraju i da RFZO može po službenoj dužnosti prikupiti sve dokaze potrebne za refundaciju troškova uvidom u IZIS, dok bi osiguranik samo morao da uz zahtev za refundaciju dostavi račun o plaćenom pregledu. Navode i da je poželjno omogućiti osiguraniku da zahtev za refundaciju sredstava podnese elektronskim putem.

U Udruženju pacijenata Srbije, s druge strane, skreću pažnju na to da većina pacijenata ne poznaje zakone i pravilnike, pa time ni svoja prava. Oni koji znaju, ne pokušavaju da ih ostvare, jer je, kako kažu - besmisleno.

"To su članovi koje mi zovemo Friends and family, kao i famozni član 9. Pravilnika Ministarstva zdravlja o tome da ukoliko nema lekova na listi, može pacijentu da se pribavi lek koji nije na listi. To su članovi koji služe za to da u ekstremnim situacijama rodbina i prijatelji visokih državnih funkcionera ostvare ta prava na legalan način. Inače to ne služi ničemu u realnom životu, nažalost", kaže predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović.

Zakon postoji, ali se ne primenjuje. Odgovorna je država, odgovorni su lekari, ali i pacijenti.

"Mi imamo objektivno nizak nivo zdravstvene pismenosti, to je vekovni problem i čini mi se da će zauvek biti tako. Moramo svi zajedno da radimo na tome da ljudi budu bolje informisani, da imaju veću zdravstvenu pismenost, da znaju šta kada treba da čine", rekao je Pilipović.

Iako je broj zahteva za refundiranje troškova relativno mali, teši činjenica da raste iz godine u godinu. U 2017. godini bilo ih je više od hiljadu.