Gotovo 8.500 zaraženih za dan, u Novom Sadu umro nevakcinisani mladić (26): Situacija sa koronom u Srbiji sve teža
Komentari28/09/2021
-18:11
Mladić (26) koji nije bio vakcinisan umro je od posledica virusa korona u kovid bolnici na Mišeluku u Novom Sadu, kaže pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković i dodaje da je bolnica skoro popunjena i da su juče imali najteži dan od otvaranja kada su za 24 sata primili 60 pacijenata.
Koliko je situacija teška pokazale su i najnovije korona brojke. Srbija je danas imala najveći broj novozaraženih u jednom dana od početka epidemije koronavirusa - njih 8.467, a preminulo je čak 42 ljudi.
Gojković je za Euronews Srbija upozorio da je ovo vrh četvrtog epidemijskog talasa, da se svakodnevno registruje veliki broj novozaraženih i veliki broj pacijenata koji se bolnički zbrinjavaju, kao i da će se takav zabrinjavajući trend nastaviti.
"Takav će se trend nastaviti i narednih dana, takva su očekivanja. Ono što je dobro da će nakon toga epidemijska kriva početi da pada, ali do toga neće doći odjednom", pojasnio je Gojković i dodao da je najveći problem povećan broj pacijenata na bolničkom lečenju.
"Juče smo u bolnici na Mišeluku primili 60 pacijenata, to je najveći broj pacijenata koji su primljeni od početka epidemije u jednom danu. Očekujemo da će se taj trend nastaviti tokom cele nedelje. Otvoreni su i poslednji kapaciteti kovid bolnice", rekao je on.
Među obolelima najviše je mladih, nevakcinisanih osoba u starosnoj dobi do 50 godina. Gojković pojašnjava da je u jedinicama intentivne terapije na jednog vakcinisanog pacijente dolazi deset nevakcinisanih.
"Na žalost nama su na respiratoru ljudi koji imaju 30 godina. Juče je u bolnici na Mišeluku umro mladić koji ima 26 godina. Niko ne može da pobegne od virusa. U pandemiji ćemo se svi zaraziti viriusom, ali ne znači da čemo oboleti. Ukoliko ste vakcinisani vaš imuni odgovor u kontaktu sa virusom će mnogo bolje odreagovati", naveo je on.
Upitan za sednicu Kriznog štaba i uvođenje kovid propusnica nije dao konkretan odgovor, rekao je da u samom Kriznom štabi postoje oni koji su za i protiv, ali da je iskustvo iz evropskih zemalja koje su uvele kovid propusnice pokazalo da ta mera nije dovela do povećanja procenta vakcinisanih građana.
Gužve ispred kovid ambulanti
Koliko je situacija ozbiljna može se videti i kovid ambulantama. Ovih dana ogromne su gužve i ispred kovid ambulanti, gde se javljaju pacijenti sa simptomima koji ukazuju na kovid 19.
U kovid ambulanti u Domu zdravlja Palilu gužva su konstantne, dnevno pregledaju oko 600 pacijenata. Kao pacijenti ne bi dugo čekali direktor Doma zdravlja Aleksandar Stojanović kaže da povećavaju broj lekara u kovid ambulantama, ali pregledi ne traju kratko i da treba svima odraditi laboratoriju, snimak pluća da se oceni stanje pacijenata.
"Ovde imamo dva lekara opšte medicine i dva pedijatra. Međutim, tu je 90 odsto pacijenata koji dolaze na prvi pregled. Situacija nije dobra, kovid bolnice su pretrpane", rekao je Stojanović za Euronews Srbija.
Dodaje da je za non kovid pacijente obezbeđeno i da dolaze po svoju redovnu terapiju, ali da je problem zakazivanje pregleda u bolnicama i kliničkim centrima.
"U domovima zdravlja nema listi čekanje, ali glavne snage su na kovid pacijentima", naveo je Stojanović i dodao da od ukupnog broja pacijenata koji dođu na pregled u kovid ambulantu 90 odsto su nevakcinisani.
Pilipović: Odlažu se operacije koje mogu da čekaju
Zbog prelaska bolnica u kovid sistem lečenje pacijenata koji boluju od nekih drugih bolesti je otežano, kaže Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije.
On je za Euronews Srbija rekao da se sada zbrinjavaju samo hitni bolesnici, ali da se odlažu operacije koje mogu da čekaju poput slepog creva, kile.
"Neozbiljno se odnosimo prema ovom talasu epidemije i svemu što se dešava. Nije dobra sitaucija u društvu. Računamo da je to sve (epidemija) iza nas i ponašamo se kao da se ništa ne dešava”, rekao je Pilipović.
Napominje da lekari koji rade sa kovid pacijentima upozoravaju da je sve više mladih ljudi koji se zaražavaju, da imaju tešku kliničku sliku, ali da se "svi pravimo kao da je sve u redu".
Upitan da li će kovid propusnice, ukoliko budu uvedene, moći da pomognu nekovid pacijentima da lakše dođu do lekara, Pilipović je naglasio da se puno politike od početka epidemije upliće u sve to.
"Veliki problem je sa kovid propusnicama. One bi trebalo da pomogne boljoj vakcinaciji. Mi se, kao Udruženje, zalažemo za obaveznu vakcinaciju, međutim ta ideja ne može da prođe. Ako ne može obavezna vakcinacija onda da se uvede to nedovoljno dobro rešenje - kovid propusnice”, naveo je on.
Napominje da se danas govori o tome kako se leče nekovid pacijenti i koliko je njima teško da dođu do lekara, ali da ima još jedna ravan koja se ne vidi, a što će skupo da nas košta za dve, tri, pet godina, a to je da su potpuno blokirani svi preventivni pregledi.
“Niko ne razmišlja o tome da ode na preventivni pregled- kože, srca, sistematski pregled. Danas se razmišlja i dele pacijenti prema hitnosti za zbrinjavanje. Oni koji nisu hitni, čekaće da prođe i ovaj talas”, naveo je on.
Svi operativni programi su smanjeni, jer su anesteziolozi ponovo u kovid bolnicama, jer je na respiratorima 225 boolesnika, a oni brinu o njima. Pilipović kaže da je i pre pandemije bio manjak lekara i uopšte zdravstvenih radnika, a da je sada situacija katastrofalna.
“Najugroženiji su kardiovaskularni pacijenti, uopšte ljudi kojima treba da se uradi neka operacija. Mogu da pohvalim da je sa onkološkim pacijentima situacija dobra, ona je bila dobra i kada je bila najteža situacija”, naglasio je on.
Privatni sektor preuzeo primarnu zaštitu
Podseća da je Srbija po broju onkoloških pacijenata bila kao većina evropskih zemalja, ali da je po smrtnosti bila na drugom mestu, da će sada zbog izostanka preventivnih pregleda i ranog otkrivanja bolesti situacija biti još teža.
“Meni se javljaju ljudi i pitaju kako da naprave pregled kože. To je sada nemoguće, ne računajuću privatni sektor. Privatni sektor je preuzeo ulogu primarne zdravstvene zaštite. Što nije lose, kada je ovakva situacija. Pregled specijaliste u privatnom sektoru košta oko 5.000 dinara i kada je hitno to nije toliko strašno. Problem je što privatni sektor ne može da pruži velikom broju ljudi neku višu zdravstvenu zaštitu, jer svaka operacija u privatnom sektoru pa i one najednostavnije – kile, koštaju više od 2.000 evra", zaključio je on.
Komentari (0)