Igre 
Ekolozi u bici za očuvanje pašnjaka u Vojvodini: Oaze prirode završavaju u rukama ratara
Komentari07/10/2021
-06:57
U Vojvodini nestaju pašnjaci, česta staništa zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta životinja. Samo između dva popisa poljoprivrede, njihova površina smanjila se za trećinu. Na području Južnog Banata od početka godine na stotine hektara pašnjaka dato je zakupcima, uglavnom ratarima, na period od 15 godina.
Poslednji slučaj iz sela Crvena Crkva naveo je ekologe da se aktivno uključe u bitku za očuvanje životinjskih staništa i aktuelizovao pitanje šta je prioritet – finansijska dobit ili zaštita prirode.
Na primer, tekunice su prava retkost, ne samo kod nas nego i u Evropi. Tamo gde se pojavi tekunica, tamo bi momentalno trebalo da se pojavi i neka zaštita, a jednom kada se izore pašnjak - on ne može da se vrati u prvobitno stanje.
Ipak, fotografije pokazuju drugačije. Na njima se vide mašine kako krče žbunje i nisko drveće.
Na spisku životinja koje su se našle na pašnjaku kod Crvene Crkve nalaze se najmanje 24 strogo zaštićene vrste. Zbog toga su ekolozi, čim su saznali da je dat u zakup, alarmirali inspekcije i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, a rezultat je bio potez Zavoda da pašnjak registruje kao stanište od nacionalnog značaja.
"Tako da je apsolutno zabranjeno, što bi se reklo, pravi je zločin da neko dođe i da ovo izore", rekao je Emanel Veverica, ekolog iz Bele Crkve.
Da se to ne dogodi, zatražili su i meštani sela. Njih 280, više od polovine, potpisalo je peticiju i uputilo je Ministarstvu poljoprivrede i predsedniku države.
Povezane vesti
"Ja ću da se borim kao odbornik Srpske napredne stranke protiv ovoga. Mi smo dali jedan lep deo zemljišta zbog deponije, sve smo to učinili zbog lokalne samouprave, ali ovo neću da dam. Da dozvolim da neko preore ovo, ovo mi je sve što imamo", rekao je Radojica Milovančević, meštanin Crvene Crkve i odbornik SO Bela Crkva.
Kaže da su to pašnjaci koji su zapušteni, na kojima nema stoke.
"Deo pašnjaka koji smatramo da može da bude poljoprivredno zemljište, imamo nameru da pretvorimo u poljoprivredno zemljište. I sad radimo na tome. Ništa ne radimo bez papira", naveo je zakupac pašnjaka Dragan Tikić.
Prenamenu zemljišta, pojašnjava zakupac, rade na osnovu elaborata u kom se, između ostalog, navodi da nijedan od tri pašnjaka koje je uzeo na 15 godina, nije bio pod zaštitom.
Spreman je da odustane, samo ukoliko mu država, koja, kaže, od njegovog zakupa može zaraditi preko milion evra, vrati novac koji je uložio. U podatke o strogo zaštićenim vrstama ne veruje.
"Čak i u elaboratu piše da nisu zatečene, a oni su danima tu boravili, niti bilo kakve krtice, tekunice, sove i ne znam već šta izmišljaju", kaže Tikić.
A da su vojvođanski pašnjaci staništa od prioritetnog značaja za zaštitu i da ih preoravanje rapidno uništava, napominju u Pokrajinskom zavodu.
Povezane vesti
"To su stepe na lesu, fragmenti fragmenata onih stepa koje su nekada postojale. To su najočuvanija kopnena staništa koja imamo. Sve ostalo je poljoprivreda već pojela, ako mogu tako da kažem. bez pašnjaka, nema Vojvodine kakvu trenutno zamišljamo", navodi Marko Tucakov iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
Za njihovo očuvanje odgovorni su, kaže, svi – od poljoprivrednika, lokalnih samouprava, do institucija. Šta će biti sa konkretnim slučajem u Crvenoj Crkvi, pitanje je na koje iz Ministarstva poljoprivrede do objave teksta, nisu odgovorili.
Komentari (0)