Gde prestaje granica zabave: Zavisnosti od video-igara nisu pošteđena ni najmlađa deca

Kineskoj deci ispod 18 godina biće dozvoljeno da igraju onlajn video-igre jedan sat petkom, vikendima i tokom praznika. Regulatori su smanjli količinu vremena koju maloletnici mogu da provedu igrajući onlajn igre kao odgovor na sve veću zabrinutost o problemu zavisnosti od takvog sadržaja.

"Njihovo iskustvo ukazalo je na to da roditelji na vreme ne prepoznaju da su im deca zavisna od igranja video-igara, jer uglavnom dugotrajno sedenje ispred ekrana ne shvataju kao bolest i alarm da treba da reaguju. To nije problem samo u Kini, već i širom sveta uključujući i Srbiju", kaže za Euronews Srbija specijalista interne medicine i magistar neurofiziologije dr Ranko Rajović.

On je objasnio da deca brzo postanu zavisna, i da čak ni najmlađa nisu pošteđena. Ranković objašnjava da do zavisnosti brzo dođe tako što se jako brzo smenjuju razna osećanja  - od sreće do uzbuđenja. Tako nešto, kaže on, nije prirodno i zdravo pre svega za razvoj mozga.

Kako se stvara zavisnost

"Kada pređe prvi nivo, dete doživi određenu nagradu i srećno je. Za minut ide novi nivo igre i ono iščekuje novu dozu sreće i nagrade, a pre toga ima strepnju da li će doživeti novi uspeh. Ta osećanja se smenjuju više puta za period od 10 minuta, što je kratko i nije prirodno stanje. Upravo tako se stvara zavisnost", objašnjava Rajović.

On navodi upravo "mlađa deca mogu jako brzo i lako i da se navuku na onlajn igre".

"Detetu od šest godina je dovoljno oko nedelju dana da se navuče. Oni znaju i da se zaključavaju u sobu i da igraju pola sata duže od dogovorenog sa roditeljima. Umeju lako ih prevare. To da roditelji ne mogu da ih kontrolišu nije ništa novo", kaže on.

Pixabay

Navodi da je u jednom svom istraživanju proveravao u kom periodu su deca u tinejdžerskom periodu aktivna na internetu na telefonu.

"Instalirali smo program u telefone dece kako bismo videli kada su aktivni. Pokazalo se da ga većina dece koristi od jedan do tri ujutru, a to je period kada roditelji spavaju. Zbog toga je i teško kontrolisati ih", objašnjava on.

Rajović dodaje da je još jedno svetsko istraživanje pokazalo da pasivnost utiče na to da se mozak sporije razvija i da je to usko povezano sa satima i satima provedenim u igranju igrica.

"Jedno američko istraživanje je pokazalo da se tokom igranja video igrica smanjuju duboke regije mozga, a one su vezane za kognitivne, saznajne, procese. Na taj način se mozak oštećuje doživotno, naročito kod dece koja su u razvoju. Ne samo to, deca su zbog igranja igrica slabija i motorički, padaju im pažnja i koncetracija", dodjaje on.

Euronews

Rajović dalje kaže da roditelji treba da budu svesni da su oni ti koji uvode pravila, a ne deca.

"Roditelji mora da se edukuju, ne deca. Mi moramo da budemo svesni da okruženje utiče na razvoj mozga, a ne da ga forsiraju tako što žele da ga što pre informatički opismene ili ga vode na niz aktivnosti. Mozak se razvije do pete, sedme i 12 godine i to najviše kretanjem, ne preterenim edukovanjem. Ako nema kretanja, slabi se regija mozga", rekao je Rajović.

Postoji li mera između zabave i zavisnosti?

Aleksandar Ašković, stručnjak za Gejming industriju kaže da je nadzor roditelja nad detetom presudna stvar u tome da se dete ne navuče na ovakav vid zabave i da je zapravo "crvena linija" između zabave i zadovoljstva.

"Oni koji prave video-igre imaju za cilj da se korisnici zabave i da uključe maštu, pre svega da imaju želju da reše određeni problem. To je činjenično stanje, ali ono što je problem je to što na pakovanjima nije jasno i precizno naznačeno za koji uzrast su namenjene određene video-igre", kaže Ašković.

On objašnjava da je glavna greška roditelja to što od samog starta ne kontrolišu dete.

"Dete ima pristup svetu koji nikada nije postojao u životu, preko mobilnog telefona deca imaju neograničen pristup internetu a samim tim i onlajn igrama. Mora da postoji momentalni nadzor nad time, kao što mora da postoji i nadzor u parku u kojem ranije nije dete bilo, tako je i sa video-igrama", rekao je i dodao da u svetu postoji niz softvera koji omogućavaju roditeljima da kontrolišu svoje dete na telefonu.