Rasprava u emisiji Euronews Centar: Da li video-igrice i internet mogu da izazovu zavisnost kod dece?

U današnjoj tehnološki naprednoj današnjici granica u "normalnom" korišćenju društvenih mreža, telefona i kompjutera je upitna, naročito kada su deca njihovi korisnici. Bez sumnje, roditelji su ti koji svakodnevno vode bitku oko toga kada i koliko bi im omogućili da koriste savremenu tehnologiju i da li će im ona doneti više štete nego koristi? 

Međutim i sturka ukazuje na to da ovaj problem ne treba shvatiti olako. Naime, ovo potkrepljuje nedavno istraživanje SZO-a koje kaže da postoji rastući problem prekomernog korišćenja društvenih mreža i video igara među decom i tinejdžerima.

Pored Malte, Engleske, Kipra i Estonije, na vrhu liste zemalja koja ima najveću stopu mladih koji su u riziku od problematičnog gejminga, našla se i Srbija.

Naime, izveštaj koji je ukazao na zabrinjavajući trend – broj dece i tinejdžera koji koriste društvene mreže u problematičnoj meri je skočio sa sedam na 11 odsto i to u rasponu od 2018. do 2022. godine.

Takođe, istraživanje je vršeno na deci od 11, 13 i 15 godina u 44 država Evrope, Centralne Azije i Kanade. Pokazalo je i da 36 odsto tinejdžera tokom dana komunicira sa svojim prijateljima onlajn.

Kako se navodi problematično igranje nije isključivo povezano sa količinom vremena provedenog uz konzoli. Simptomi zavisnosti su, kako se navodi, gubljenje kontrole nad tim kada se korisnik uključuje, kao i generalno kvarenje međuljudskih odnosa, ili zapostavljanje poslovnih ili školskih obaveza.

Euronews

Međutim, kritičari istraživanja navode da nije precizno objašnjena i uspostavljena jasna grancia kada upotreba internet platformi posteje "problematična".

Sagovornici emisije "Euronews centar" saglasni su da nisu iznenađeni podacima do kojih je došao SZO, ali ne dele jednake stavove oko toga šta za buduće generacije treba da znači "boravak" u onlajn prostor. 

Specijalista interne medicine i magistar neurofiziologije dr Ranko Rajović kaže da nije protiv novih tehnologija, ali smatra da ih treba ograničiti. On objašnajva da previše video-igara može da utiče na razvoj dečijeg mozga, naročito do sedme godine i da posledice prekomernog boravka u onlajn svetu mogu da budu velike. Jedna od njih je, kaže, zavisnost. 

Međutim, Nebojša Rosić, iz platforme "Game changer", smatra da bilo kakvo ograničavanje nema nikakvog smisla, i da su video-igre zapravo dobar način da deca dobiju određene veštine koje će možda biti od presudne važnosti za njihovu buduću karijeru. Rosić dodaje i da konačni zaključci ne mogu da donose na osnovu jednog istražvanja, već da bi to zahtevalo multidisciplinarni pristup jer je reč o zahtevnijoj temi.

Da li su podaci istraživanja iznenađujući?

Rosić navodi da podaci SZO jesu egzaktni, ali ne i iznenađujući. U njima se navodi da bi zabrana korišćenja video-igrica i društvenih mreža bio jedan od načina da se stane na put ovom problemu, ali Rosić kaže da to nije dobar način.

"Ne vidim ja ovde ništa novo. Pored podataka, nikakva kreativnost, nikakva ekspertiza nije došla do roditelja. Ovde se postalja glavno pitanje a to je kako humanizovati tehnologiju. Mi ovde govorimo o ogrnomnoj revoluciji koju zovemo "Četvrta industrijska revolucija", i apsolutno nijedan činilac, osim zabrana i roditelja, nije uključen u rešavanje ove mnogo kompleksnije stvari", smatra on.

Kako kaže, u navedenom istraživanju nije najbolje razumeo termin prekomerne upotrebe.

"Da li je to pet sati, osam sati, koliko puta nedeljno itd. Mislim, ovo je toliko veliko pitanje da mora na jedan ozbiljniji način da se pristupi", dodao je.

Međutim, dr Rajović kaže da je veoma važno kako deca doživljavaju savremenu tehnolgiju i na koji način joj prilaze.

Euronews

"Pre tri ili četiri godine sam objavio istraživanje koje smo radili u Italiji, Hrvatskoj i Sloveniji. Tada smo dobili podatak da već u četvrtom razredu 95 odsto učenika ima svoj mobilni telefon, a u prvom je bilo više od 30 odsto. Taj trend i dalje raste. Na žalost, ima i sve više onih koji su zavisni. Ne kažem da sam protiv tehnologije, ali jesam za granice. Roditelji teba da budu svesni da su odgovorni za to", smatra on.

Kaže da se njegovom timu i njemu često obraćaju upravo roditelji koji ne znaju kako da se izbore kada dođe do problema. 

"Bitno je vreme kada se igra. Ako se igra u neko normalno vreme i ogrančeno onda je to u redu. Međutim, ja sam imao zavisnike od 12 do 17 godina koji su na odvikavanju i koji su igrali po sedam do osam sati dnevno. To je ozbiljan problem", rekao je Rajović.

On je obasnio da se kao kod svake zavisnosti, mozak hrani dopaninom iz kojga se sintetiše adrenalin koji nastaje kada dete oseti sreću.

"Dete kada prohodava, ono je puno dopamna, tu je iščekivanje. Kada prohoda, kada oseti tu sreću, mozak daje nagradu i ono traži dalje. Isti je sistem u video-igricama. Kada dete igra i ide u prvi nivo, oni su u dopaminu. Kada pređe taj nivo, idu hormoni sreće jer je dobro uradio zadatak. Onda pređe drugi nivo, opet idu i dopamini i hormoni sreće, za deset minuta razmene deset ciklusa. I ono onda traži još", objasnio je on.

Dodaje da je upravo zbog toga važno da posotje granice kako bi se sve to kontrolisalo.

"Instalirali smo programe u telefone naše dece i dece prijatelja i prateći ih utvrdili smo da su aktivni od jedan do tri ujutru, kada roditelji spavaju. Deca su bez kontorle", kaže. 

Međutim, Rosić kaže da su ovakve stvari ekstremi i da oni mogu da se gledaju i kroz druge segmente, ne samo kroz gejming.

"Apsolutno niko ne poriče ovde da svaka preterana konzumacija bilo čega nije dobra. Znači, to apsolutno nije pitanje. Da, definitivno postoje ekstremi, kao što postoje ekstremi u različitim... U bodybuildingu imate ekstreme", rekao je.

Koliko je važna granica i na koji način treba da se postavi?

Rosić navodi i da ekstremi ne mogu takođe da se porede jer rezultati mogu da budu drugačiji. Kako kaže, način i stil života dece se značajno promenio pa samim tim su i obaveze drugačije.

"Ako moje dete uči posle škole i ima naviku da obnovi ono što je taj dan čulo, on će da igra video-igre, pa će da obnavlja gradivo tokom noći. Ne može da se upoređuje ovo sa nečim drugim, jer tehnologija je ta koja će da promeni svet", kaže.

Rajović navodi da za dete igranje video-igare pre spavanje nije dobro jer utiče na kvalitet sna, a nakon toga i na njegovu produktivnost narednog dana.

"Dete koje igra pre spavanje, ne ulazi u REM fazu. Ono u tu fazu ne ulazi posle 45 minuta, već posle dva sata. Ono gubi REM fazu, remeti spavanje. Ona je jako važna za razvoj mozga. Dakle tehnologija jeste dobra ali je važno i kada se koristi", smatra on.

Euronews

Međutim, Rosić kaže da nisu samo video-igre te koje remete san deteta, već da tu ima dosta drugih faktora kao što je, navodi, i gledanje televizije pred spavanje. Rajović ovu konstataciju objašnjava time da je pre svega važno iz koje razdaljine dete to sve posmatra i da li je udaljeno od "plavog svetla" koje emituje ekran 20 centimeta, tri metra ili metar ipo. 

Zbog toga, dodaje Rajović, važno je uvesti kontrolu ali i način na koji ona može da se sprovodi.

"Moji studneti i ja smo instalirili igrice upravo zbog toga da znamo šta deca rade i kako da im priđemo. Takođe, probali smo da im kroz njihovu gejmersku terminologiju približimo predmete kao što su hemija, fizika ili biologija, ali ne uz pomoć kompijutera. Uzeli smo biohemiju i periodni sistem elemenata koji je deci inače dosadan. Pravili smo "male junake". Uzeli smo jednog junaka i razgovarali sa njima kao je moguće da ima litijum bateriju na leđima i da trči 100 kilometara na sat ili kako je moguće da neko ima tečni azot i ima moć da zamrze. Dakle, sve je moguće ali su važni pristup i ograničenja", rekao je.

Gost segmenta "Prompt nedelje", u okviru emisije "Euronews Centar" i ovaj put bio je Siniša Arsić iz Direkcije za strategiju i digital Telekom Srbija koji je govorio o tome na koji način ta kompanija već nekoliko godina implementira različite modele mašinskog učenja i veštačke inteligencije u svom poslovanju.

Arsić je govorio i o tome na čemu je fokus kada je reč o regualici ove tehnoligije, ali i - da li su naši korisnički podaci bezbedni. Detaljnije o tome šta je govorio pročitajte u posebnoj vesti.