Tokom pandemije sve više nasilja nad decom, u Novom Sadu broj mališana koji su žrtve nasilja povećan za 51 odsto

Komentari

Autor: Nataša Kovačev

22/09/2021

19:27

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Broj dece žrtava nasilja drastično je povećan u 2020. godini, pokazao je izveštaj o radu novosadskog Centra za socijalni rad. Bilo ih je čak 51 odsto više nego 2019. godini. Gledano u brojkama, blizu 2.000 dece u Južnobačkom okrugu pretrpelo je neku vrstu zlostavljanja u godini koju je obeležila pandemija koronavirusa.

U novosadskom Centru navode da su u protekle dve godine roditelji počeli da prijavljuju i nasilje u zajednici, uglavnom psihološko i seksualno uznemiravanje dece od nepoznatih osoba u javnom prostoru.

"Dete gleda vređanje, mlataranje rukama i udaranje mene i dede svaki put, jer se nije odvajao od mene. Čim on počne da viče, dete počinje da vrišti i govori “nemoj, nemoj!". Udara se sam po glavi, čupa kosu, trese se celim telom. … I sad u Sigurnoj kući čupa kosu kad plače", priča majka koja je sa maloletnim detetom tokom 2020. smeštena u jednu sigurnu kuću u Srbiji.

Ako je dete svedočilo nasilju, institucije ga sada konačno posmatraju kao žrtvu nasilja. Upravo je ta činjenica jednim delom doprinela zabrinjavajućoj statistici, pojašnjavaju u novosadskom Centru za socijalni rad.

"Sigurno da je situacija u vezi s koronom uticala na mentalno zdravlje i uopšte na porast nasilja, što zahteva neka opsežnija i detaljnija istraživanja i analizu šta se dešava sa porodicom u ovim okolnostima krize izazvane pandemijom", kaže Milica Džino Petković iz Centara za socijalni rad Novom Sadu.

Hraniteljske porodice

Deca iz njihove evidencije najčešće žive sa svojim biološkim porodicama. Kada se proceni da im je bezbednost ugrožena, hitno se izmeštaju u one hraniteljske, kojih u Novom Sadu poslednjih godina, kažu, nema dovoljno.

Kod porodice Medić, tako je pre mesec dana stiglo i četvrto dete. Kroz njihovu kuću u proteklih je 12 godina prošlo trinaestoro dece. Od bebe stare nedelju dana, do tinejdžerki koje su kod njih završile fakultet i zasnovale sopstvene porodice.

"Pravi uspeh hraniteljstva je to – da su oni zdravi, da smo srećni, da su ispunjeni s ljubavlju. I više ništa vam ne treba. Jeste, bude nekad teško, ali je lepo", pričaju Vesna i Miodrag Medić za Euronews Srbija.

Lepo je, priča, kad deca odrastu, ali vas i dalje doživljavaju kao deo porodice, kada vidite da ste nekome promenili život na bolje. Najteža je emotivna cena.

Imali su kažu i jednu potresnu situaciju kada je dete, koje je bilo kod njih, usvojeno. To razdvajanje sa decom za njih su najteži trenuci.

Pandemija i hraniteljstvo

Zato hranitelji ponekad odustaju. Uz negativan stav o hraniteljstvu, koji u zajednici postoji, a povećan broj dece koju treba zbrinuti, pojavio se novi izazov.

"Taj broj je nešto veći od raspoloživih hraniteljskih porodica, tako da imamo taj disbalans između broja zahteva i raspoloživih smeštajnih kapaciteta, kako mi to nazivamo. Definitivno jedan od razloga zašto je to tako je situacija sa pandemijom. Mi imamo konstantan priliv dece u hraniteljstvo, ali deca jako retko odlaze iz hraniteljstva", kaže Jelica Marić iz Centra za porodični smeštaj i usvojenje NOvoi sad.

Tim bi pitanjem, navodi, sistem trebalo da se pozabavi. Kod Vesne i Miodraga Medića deca se često zadržavaju i više godina. Tako im kuća, uz četvoro odrasle dece i unučiće, kažu, nikada nije prazna.