Kraj ekonomskom nasilju: Srbija na korak od Alimentacionog fonda, kako će on izgledati?

Procenjuje se da oko 200.000 dece u Srbiji trpi zbog nepravilnosti u vezi sa naplatom alimentacije. Razna udruženja već godinama traže usvajanje Zakona o alimentacionom fondu. Predsednik Srbije je ovu ideju uoči 8. marta ponovo stavio u fokus javnosti najavivši osnivanje alimentacionog fonda čime bi mnogi problemi samohranih roditelja bili rešeni.

Violeta Petrović je preživela karcinom 2016. godine i otkaz u Juri usred invanzivnih terapija, a situaciju je dodatno otežavala činjenica što bivši suprug nije učestvovao u odgajanju deteta. Da je alimentacionog fonda bilo tada, kaže, borba za egzistenciju bila bi lakša.

“Nikada mi bivši suprug nije uplaćivao alimentaciju, nije ga dete interesovalo. Mnogo je teško bilo. Bilo je trenutaka kada nismo imali mleko”, priča Violeta za Euronews Srbija.

“Radio je uvek na crno, nije imao nikakve zvanične prihode, nije moglo da se odbije od plate, nije imao imovinu na svoje ime. Dođe pred sudiju i kaže ‘Ja ću u zatvor, ali neću da plaćam’ i ode redovno u zatvor, izdržava kaznu, ali nikada nije platio zaostale alimentacije. Da je toga bilo tada, dok je moje dete bilo maloletno, značilo bi mnogo”, nastavlja.

Statistike pokazuju da u Srbiji svaki drugi roditelj ne plaća alimentaciju. Najčešće je to otac i zato, kaže predsednik Srbije, država treba da preuzme postupak protiv neodgovornih muškaraca, a da istovremeno učini da se majke osećaju sigurno.

“Kada muškarac, bivši supružnik ne želi da plaća alimentaciju ženi, država plaća alimentaciju. Tako su žene i deca uvek sigurni, a mi preuzimamo postupak protiv neodgovornih i neozbiljnih muškaraca. Verujem da je to izvanredna vest koja daje sigurnost, stabilnost i pokazuje koliko država želi da brine o ženama i koliko su nam zene važne”, naveo je Vučić u video objavi na Instagram nalogu buducnostsrbijeav.

profimedia

Godine 2021. Stranka slobode i pravde predstavila je inicijativu za alimentacioni fond, a u julu 2024. je u proceduru pred Narodnom skupštinom ušao predlog Zakona o uvođenju alimentacionog fonda. Pionir ove prakse je Švedska još od 1937. godine, dok tu vrstu podrške pružaju i Nemačka, Francuska, Slovenija, Crna Gora i brojne druge evropske zemlje.

Pravo na izdržavanje, osnovno pravo deteta

Medijatorka i nekadašnja sutkinja Jelena Pavićević istakla je da se u većini slučajeva razvoda deca dodeljuju majkama, objašnjavajući to kulturološkim faktorima i prirodnom ulogom majke kao primarnog roditelja od rođenja deteta.

"U najvećem broju slučaja prilikom razvoda deca se dodeljuju majkama iz više razloga. Majke su po prirodni primarni roditelji uključeni u negu, brigu deteta od prvog dana rođenja i to je nekako kulturološka stvar," objasnila je Pavićević i dodala da su zbog toga najčešće očevi ti koji su dužni da plaćaju alimentaciju, mada postoje i slučajevi gde su majke te koje su zadužene za plaćanje izdržavanja.

Pavićević je ukazala na zabrinjavajuću statistiku prema kojoj svaki drugi roditelj zadužen za alimentaciju ne ispunjava svoje obaveze na vreme ili u punom iznosu. "Statistika kaže da svaki drugi roditelj koji je zadužen alimentacijom ne plaća alimentaciju na vreme ili u potpunom iznosu i to je problem jer se time direktno krše prava deteta", naglasila je, dodajući da je pravo na izdržavanje jedno od osnovnih prava deteta.

Govoreći o izgovorima koje roditelji koriste za neplaćanje alimentacije, Pavićević je istakla da nezaposlenost nije validan razlog. "Sama činjenica da neko nije u radnom odnosu ne može ga osloboditi obaveze izdržavanja, ne postoji način da neko izbegne i bude trajno lišen prava obaveze izdržavanja deteta", objasnila je. 

Takođe je spomenula pokušaje roditelja da kompenzuju obavezu plaćanjem drugih troškova vezanih za dete, naglašavajući da to nije u skladu sa zakonom.

Pavićević je upozorila na tendenciju nekih roditelja da izigravaju sistem prebacivanjem imovine na srodnike kako bi prikazali nemogućnost plaćanja alimentacije. Ujedno je i naglasila važnost procene potreba deteta pri određivanju iznosa alimentacije, ističući da te potrebe obuhvataju ne samo osnovne životne troškove, već i obrazovanje, vanškolske aktivnosti i sport.

"Te potrebe nisu samo obuća, odeća, ishrana, to je i pitanje obrazovanja, školskih, vanškolskih aktivnosti, sporta kojim se bave. Treba stimulisati zdrav i potpuni razvoj dece", naglasila je Pavićević.

Govoreći o mogućem rešenju problema neplaćanja alimentacije, Pavićević se osvrnula na alimentacioni fond. "Deo budžeta odakle bi se namirivao alimentacioni fond u ideji jeste da se dopuni od sredstava koja se povlače iz sudskih taksi. To je jedan obnovljivi sistem i na taj način bi se stvorila masa koja bi mogla da se koristi za namirenje dugovanja", objasnila je.

Pavićević je zaključila da je problem neplaćanja alimentacije ozbiljan, s obzirom na velike iznose dugovanja koji se akumuliraju.

Fond bi se aktivirao nakon dva meseca neplaćanja alimentacije

Nemanja Radojević iz Ministarstva bez portfelja zaduženog za oblast rodne ravnopravnosti izrazio je zadovoljstvo povodom najave formiranja alimentacionog fonda u Srbiji. Ova vest, koja je stigla 7. marta, označena je kao značajan korak u borbi protiv ekonomskog nasilja nad ženama i decom.

Radojević je naglasio da je problem neplaćanja alimentacije jedna od ključnih tema kojima se bavi kabinet ministarke Tatjane Macure. "Jedna od tema kojom se bavimo jeste sprečavanje nasilja nad ženama, a roditelji koji ne plaćaju vrše jedan vid nasilja nad svojim bivšim supružnikom i detetom. To je jedno ekonomsko nasilje i kojem se takođe mora stati na put", istakao je Radojević.

Govoreći o učestalosti ovog problema, Radojević je potvrdio da se pitanje neplaćanja alimentacija često pojavljivalo tokom terenskog rada. On veruje da formiranje alimentacionog fonda može biti rešenje za mnoge izazove vezane za ovu problematiku.

"Samim tim što je najava došla sa najvišeg vrha, mislim da smo blizu usvajanja zakona", rekao je Radojević, dodajući da slična rešenja već postoje u zemljama regiona poput Crne Gore i Hrvatske. Štaviše, on smatra da je Srbija dostigla nivo ekonomske stabilnosti koji omogućava razmatranje ovakve inicijative.

Radojević je naglasio da će ključnu ulogu u realizaciji ovog projekta imati Ministarstvo finansija, koje će morati da pronađe prostor u budžetu za finansiranje fonda. "Smatram da postoji konsenzus da se deci mora pomoći i da moraju da se zaštite. To će biti sjajna tema za skupštinu za sve aktere - i opoziciju, i poziciju da pokažu odgovornost, da se dogovore i donesu najbolje rešenje", izjavio je.

Prema preliminarnim idejama, fond bi se aktivirao nakon dva meseca kašnjenja u plaćanju alimentacije, kada bi država preuzela rešavanje problema. Radojević je izrazio optimizam da će ova inicijativa naići na široku podršku i doprineti efikasnijem rešavanju problema neplaćanja alimentacije u Srbiji.

Ružičić: Naplata alimentacije – ozbiljan problem za samohrane roditelje u Srbiji

Naplata alimentacije je ogroman problem za samohrane roditelje u Srbiji, koji se suočavaju s brojnim administrativnim, pravnim i finansijskim teškoćama, ocenila je direktorka Centra za mame Jovana Ružičić.

Ona napominje da problem naplate alimentacije nije samo to što mama ne može da naplati novac, već i situacija u kojoj mame koje nemaju starateljstvo nisu u mogućnosti da traže alimentaciju, a u praksi se dešava da i roditelji koji treba da plaćaju alimentaciju to često ne čine. 

"Ovaj problem nije jednostavan, jer su razlozi za neplaćanje različiti – i objektivni i subjektivni", kaže Ružičić, dodajući da se često problem dešava u kontekstu nesuglasica između bivših partnera, koji su se rastali zato što nisu mogli da se dogovore.

"Ne razvodite se vi ako možete da rešavate konflikte. Razvodite se kada to nemate kao mogućnost. A onda, kada dođe do razvoda, često se koristi dete kao sredstvo za osvetu, bilo da je u pitanju viđanje deteta ili neplaćanje alimentacije", objašnjava direktorka Centra za mame.

Euronews Srbija

Ružičić ističe da i mame, koje bi trebalo da budu korisnice alimentacije, ponekad biraju da ne traže alimentaciju kako bi održale kontakt između oca i deteta. Nažalost, često se dešava da očevi, koji ne plaćaju alimentaciju, potpuno zaborave na svoju decu i ne viđaju ih, a mame se suočavaju s velikim izazovima u pokušaju da obezbede osnovne životne potrebe za decu.

Za mnoge mame, proces naplate alimentacije postaje prava borba.

"Morate imati znanje, veštine, živce i novac da biste pokrenuli sudski spor i išli na ročišta", kaže Ružičić, objašnjavajući da sistem može da funkcioniše do određene tačke, ali pravi problem nastaje pri naplati alimentacije. 

"Sistem je dobar dok ne dođe do finalnog rešenja – naplate novca. Vi možete sve da uradite, ali novac ne možete da naplatite. Uspostavljanjem alimentacionog fonda, on bi preuzeo odgovornost za naplatu alimentacije. Država ima resurse koje samohrani roditelji nemaju", tvrdi Ružičić. 

Trenutno, naplata alimentacije je retka, a mnogi roditelji, naročito očevi, koriste kreativne načine kako bi izbegli obaveze – od prepisivanja imovine na firmu do dogovaranja sa poslodavcima da ne primaju punu platu, dodaje naša sagovornica.

"Na kraju, imamo situacije u kojima očevi koji ne plaćaju alimentaciju kupuju skupu obuću za decu, pokušavajući da se prikažu kao heroji, dok mama nema novca ni za osnovne stvari, kao što su hleb ili mleko", navodi Ružičić. 

Profesor Šarkić: Država kao garant zaštite dece

Profesor prava Nebojša Šarkić ističe da je potreba za uspostavljanjem alimentacionog fonda postojala već od 2005. godine, kada je prethodni fond ukinut. On napominje da je stručna javnost već tada raspravljala o tome da bi ovakav fond mogao da bude ključan za rešavanje problema naplate alimentacije, koji je i danas ogroman problem za mnoge samohrane roditelje u Srbiji.

Prema Šarkiću, sistem koji se predlaže zasniva se na jednostavnom pravnom okviru. Naime, roditelj koji ne izmiruje obaveze prema detetu mora biti procesuiran, a sud utvrđuje visinu alimentacije na osnovu potreba deteta, njegovog uzrasta, kao i mogućnosti roditelja koji je obavezan da plaća alimentaciju. 

"Iako roditelj može imati različite izvore prihoda, kao što su nekretnine, dividende, akcije ili druga imovina, sud utvrđuje konkretan iznos koji treba da se plaća", objašnjava Šarkić.

Euronews Srbija

Ako roditelj koji je dužan da plaća alimentaciju ne postupi po sudskoj odluci, pokreće se izvršni postupak. Šarkić objašnjava da je proces jednostavan, ali često neefikasan, jer postoji niz razloga zbog kojih dug može ostati neplaćen – bilo da je roditelj nedostupan, bolestan, ili je izgubio posao. U tim slučajevima, država preko alimentacionog fonda preuzima odgovornost da isplati alimentaciju zakonskom zastupniku deteta, bilo da je to otac, majka ili staratelj.

"Alimentacioni fond bi delovao kao zaštita za roditelje koji se ne mogu osloniti na izvršni postupak, jer bi država isplatila iznos koji je utvrđen sudskom odlukom, a zatim preuzela pravo na naplatu duga", objašnjava profesor.

On dodaje da država ima bolje mehanizme za sprovođenje naplate nego pojedinci, jer može koristiti policijske i katastarske evidencije kako bi utvrdila imovinu dužnika.

Ovaj sistem ne samo da bi olakšao roditeljima naplatu alimentacije, već bi pomogao u očuvanju socijalnog mira i stabilnosti za decu. 

"Naša obaveza prema Konvenciji o pravima deteta je da obezbedimo najbolji interes deteta. Alimentacija je ključna za to, jer omogućava detetu da živi u dostojnim uslovima, a roditeljima pruža sigurnost", zaključio je Šarkić.