Igre 
Da li smo u digitalnoj eri zaboravili da pišemo rukom? "Pisana latinica, to nisam koristio još od škole"
Komentari08/09/2021
-21:40
Srpski jezik je jedini evropski jezik u kojem se istovremeno koriste dva pisma - ćirilično i latinično. Iako je u Srbiji ćirilica u službenoj upotrebi, globalizacija i savremeni oblici komuniciranja učinili su latinicu dominantnijim pismom, ali ne u potpunosti. Praksa je, takođe, pokazala da se većina pre odlučuje isključivo za štampana slova latinice.
"Pisana latinica, to nisam koristio još od osnovne škole" ili "Latinicu znam, ali je pišem samo štampano"... Ovo su, u najkraćem, odgovori građana koji su učestvovali u anketi Euronews Srbija u kojoj je bilo potrebno da na papiru napišu svoje ime i prezime, prvo štampanim pa onda pisanim slovima na oba pisma.
Nezavisno od toga da li koristite pisana ili štampana slova, definicija pismenosti u Srbiji podrazmeva da ste zapravo sposobni da pročitate ili napišete ono što se od vas traži i ništa više od toga.
Stručnjaci smatraju da bi, kada bi nadležni proširili definiciju pismenosti na druge sposobnosti, podaci bili poražavajući. Oni, između ostalog, postavljaju pitanje koliko ljudi u potpunosti razume račun za struju i sve što piše na njemu, ili zna li da iz prve, prema uputstvima, sastavi komad nameštaja. To za Euronenews Srbija kaže i Vesna Vojvodić profesorka srpskog jezika i književnosti, ističući da se niko u državi ne bavi funkcionalnom pismenošću koja je uz razvoj savremenog društva zapravo postala važnija od toga da li znate da se potpišete.
Međutim, i bez širenja osnovne definicije pismenosti, podaci Rrepubličkog zavoda za statistiku su svakako poražavajući. Prema popisu iz 2011. godine u Srbiji ima gotovo 127.000 nepismenih, a od toga su 82 odsto žene.
Vojvodić: Funkcionalna pismenost pala u drugi plan
Profesorka Vojvodić u razgovoru za Euronews Srbija objašnajva da čitanje i pisanje treba zapravo da služi za šire shvatanje pismenosti savremenog društva koje, kako dodaje, ne treba da bude tako šturo definisano.
"Samo čitanje i pisanje je poptuno nedovoljno za funkcionisanje čoveka i u vlastitom životu i u profesionalnom radu. Pojam pismenosti sada obuhvata funkcionalne momente, odnosno nužno je da u svakodnevnom životu imate razvijenu čitalačku, matematičku, naučnu ili finansijsku pismenost, kao i razne druge modele koji nekako garantuju da će pojedinac biti sposoban da svoje životne potrebe zadovolji, ali i da bude koristan član u društvu. Bojim se da kada bi građane testirali na tom nivo, podaci bi tek bili poražavajući", kaže ona.
Povezane vesti
Inače, prema rezultatima PISA testrainja, koji su objavljeni 2019. godine, svaki treći učenik u Srbiji je funkcionalno nepismen, jer naučeno ne zna da primeni u praksi. Ovog puta, pored osnovnih domena: matematike, čitanja i nauke, srpski učenici su prvi put radili test finansijske pismenosti i opšte kompentencije, a kako prof. Vojvodić objašnajva upravo je to ono što nedostaje našem obrazovnom sistemu.
"Kod naših učenika se to često dešava da svoje znanje neznaju da primene praktično, a često se dešava i da je taj problem vezan i za unutrašnju slobodu, jer se plaše da sami izvedu određene zaključke", objašnajva ona i dodaje da je u Srbiji broj časova na maternjem jeziku značajno manji nego u drugim zemljama.
"Ako pogeldamo situaciju u Francuskoj, Portugalu, Rusiji i Turskoj, vidimo da oni imaju i duplo veći broj časova nego što je kod nas. U osnovnim školama na nedeljnom nivou nema države koja ima manje od sedam časova. Kod nas deca u nižim razredima imaju maksimalno pet časova, dok u srednjoj školi na dualnim smerovima neki imaju samo dva časa sedmično. Samo čitanje i pisanje treba budu osnov za dalje nadograđivanje funkcionalne pismenosti koja je nama kao društvu neophodno", rekla je ona.
Broj nepismenih je moguće smanjiti jedino kroz obrazovanje, ocenjuje za Euronews Srbija Marina Nikolić sa Instituta za srpski jezik SANU. Ona naglašava da nepismenost nije moguće iskoreniti u potpunosti, ali dodaje da je neophodno raditi na njenom konstantnom smanjenju.
"Osnovno osnovno školsko obrazovanje, pa čak i srednjoškolsko, bili bi najbolji način da u Srbiji imamo što manje nepismenih", kaže ona.
Objašnajva da savremeno društvo utiče na to da se pojam pismenosti sada drugačije doživljava i tumači, pa pored osnovnog znanja to podrazumeva i digitalnu pismenost koja je sve više zastupljenija u školama zbog akutelne situacija sa koronavirusom.
"Međutim, u ovom slučaju najveći problem je finansijski aspekat koji je presudan. Činjenica je da imamo dosta siromašnih učenika čiji roditelji ne mogu tek tako na nabave sredstva koja će im pomoći u ovom opismenjavanju", rekla je Nikolić.
Povezane vesti
"Nekada je nepismen bio onaj ko ne zna da se potpiše, danas je to kompleksnije"
I direktorka filološke gimnazije Dragana Ćećez Iljukić takođe smatra da je ključ pismenosti u školskom obrazovanju, a da savremene tehnologije treba da služe isključivo kao pomoć.
"Kada govorimo o pismenosti, govorimo o potrebi za obrazovanjem. Nekada je nepismen bio čovek koji nije znao da se potpiše, sada je to čovek koji nije digitalno pismen i nema određenu širinu. Bar mi tako slobodno doživljavamo pismenost", objašnjava ona.
Kako kaže, i sam pojam pismenosti u celom svetu treba da se stavi u kontekst savremenog društva i načina života, pa da se i tako ocenjuje.
Povezane vesti
"Potrebna je ozbiljna strategija i rad da bi se nepismenost iskorenila. Osnovno obrazovanje je obavezno, ali smatram da je potrebno tražiti obavezne budu i srednje škole jer više ne možemo da se zadovoljimo samo time da neko zna da čita i piše", smatra ona.
Pre šest dana Vlada Srbije usvojila je, na predlog Ministarstva kulture i informisanja, Predlog zakona o upotrebi jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma, koji uređuje upotrebu srpskog jezika i mere za zaštitu ćiriličnog pisma kao matičnog i uputila ga Skupštini Srbije na usvajanje.
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva kulture, Predlogom zakona definisano je ustanovljavanje dodatnih mera, čiji je cilj negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, kao i kulturnih i tradicionalnih vrednosti i šira upotreba ćiriličnog pisma u javnom životu, s obzirom na njegov istorijski, kulturni i identitetski značaj.
Preporuka za vas
Komentari (0)