Igre 
Kontrola granica sa Fronteksom: Šta znači sporazum Srbije i Evropske unije koji uskoro stupa na snagu
Komentari22/01/2025
-20:09
Evropski parlament dao je zeleno svetlo za sporazum sa Srbijom o operativnim aktivnostima Agencije za evropsku graničnu i obalsku stražu (Fronteks). Evropski poslanici su ovu odluku izglasali većinom glasova na plenarnom zasedanju u Strazburu.
Tokom najveće migrantske krize 2015. u Evropsku uniju stiglo je više stotina hiljada migranata balkanskom rutom preko Srbije.
Evropski poslanici, koji su glasali za, veruju da će sporazum uticati na smanjenje ilegalnih migracija, ali i prekograničnog kriminala.
"Sa ovim sporazumom koji će omogućiti i olakšati Fronteksu i boravak, prisustvo na teritoriji Srbije, ali isto tako na taj način doprineti jednoj snažnoj povezanosti u kontroli graničnih kretanja, u sprečavanju nezakonitih migracija", rekao je izvestilac Evropskog parlamenta za sporazum između Srbije i EU Karlo Resler.
Frontekst je do sada bio prisutan samo na granici između Srbije i Evropske unije, a sporazum omogućava i kontrolu granice između Srbije i zemalja koje nisu u Evropskoj uniji.
"Mislim da Srbija ima jednu posebnu odgovornost, da da svoj doprinos kao jedna od većih država na toj najaktivnijoj zapadnobalkanskoj ruti, i što se tiče njenog teritorija, ali što se tiče teritorija Evropske unije", rekao je Resler.
profimedia
Sporazum između Evropske unije i Srbije potpisan je krajem juna u Beogradu. Glasanje u Evropskom parlamentu bio je zapravo poslednji korak u dugotrajnoj proceduri, što zapravo znači da će sporazum između Srbije i Evropske unije stupiti na snagu uskoro kada bude objavljen u službenom glasniku Evropske unije.
Povezane vesti
Kovačević: Agencija koja ima bezbednosnu komponentu, ali i loš glas
O ovoj temi za Euronews Srbija je govorio Nikola Kovačević, pravnik, specijalizovan za izbegličko i migraciono pravo. On kaže da na terenu ovo neće značiti previše promena s obzirom na to da je Fronteks već prisutan u Srbiji dve godine, ali da će sada oficiri Fronteksa biti raspoređeni duž svih granica na kojima se detektuje ulazak i izlazak izbeglica i migranata.
"Do sada je Fronteks na neki način svim zemljama članicama, to jest svim zemljama koje čine tu takozvanu zapadnobalkansku rutu, nisu države članice EU, pružao tehničku podršku u opremi, u nadzoru granice. Kada pričamo o Frontekstu, generalno pričamo o jednoj agenciji koja ima i bezbednosnu komponentu, koja se bavi i prevencijom bilo kog vida prekograničnog kriminala, ali sa druge strane je agencija koju prati jedan izuzetno loš glas, a u pogledu poštovanja ljudskih prava, izbeglica i imigranata u onim državama koje i jesu članice Evropske unije i koje čine takozvane spoljne granice", rekao je on.
Na pitanje na koji način se sprečavaju ilegalne migracije, Kovačević kaže da se od 2016. iregularne migracije najčešće sprečavaju van svih zakonom utvrđenih procedura, uključujući one procedure koje propisuje čitav jedan pravni okvir Evropske unije, koja se značajno menja, koja će stupiti na snagu 2026. godine.
"U suštini to podrazumeva da se najčešće ljudi neformalnim putem, van zakonom utvrđenih procedura, guraju iz jedne zemlje u drugu. S njima se igra ping-pong, to se popularno i kolokvijalno zove takozvani pušbekovi, a zapravo su to kolektivna proterivanja u kojima se ljudi van zakonom utvrđenih procedura i bez individualnog sagledavanja njihovih okolnosti, često u nekim nemogućim, ruralnim, zimskim, teškim, letnjim, nepreglednim terenima i uslovima, vraćaju iz jedne zemlje u drugu. To je modus operandi od marta 2016. godine, kada je ta EU postigla sporazum sa Turskom da ona bude ta zemlja koja će da sprečava ljude da izlaze ka Grčkoj. I prosto, ne treba ništa, ništa nije crno-belo, niti je Fronteks isključivo organizacija koju treba etiketirati kao organizaciju koja krši ljudska prava izbeglica i imigranata, ali je svakako organizacija koja na jedan suptilan način relativizuje krizu vladavine prava koja postoji na svim granicama svih evropskih zemalja, bez obzira da li su zemlje članice EU ili nisu. To je jedna agencija koja ima vrlo značajna finansijska sredstva koja se sada stavljaju na raspolaganje i Republici Srbiji, koja će svakako biti korisna, jer Srbija treba da kontroliše granicu, ali mora da se poštuju ljudska prava", ukazao je Kovačević.
profimedia
Kada je reč o zapadnobalkanskoj ruti, broj dolazaka ljudi je, kako kaže, varirao, a to je zavisilo od geopolitičkih faktora, od ondnosa Turske i Grčke, od odnosa Turske i EU.
"Da bi se te migracije kontrolisale, mnoge zemlje su pribegle praksama koje su vrlo dobro dokumentovane. Meni je najilustrativniji primer operacije u kojoj je Fronteks bio svestan i učestvovao, pored onih procurelih izveštaja, taj da je preko Evrosa proteran jedan prevodilac Fronteksa koji je bio arapskog porekla i gde su ga policajci Grčke proterali nazad u Tursku, iako je on pričao: Ja sam sa vama, ja sam sa vama. Postavlja se pitanje odgovornosti tih oficira Fronteksa za pasivno držanje, to jest kada oficiri Fronteksa svedoče da, recimo, zemlja domaćin sa kojom oni zajedno kontrolišu granicu pribegava praksama kojima se krše ljudska prava. Unutar Fronteksa je napravljeno jedno posebno odeljenje koje se bavi zaštitom fundamentalnih ljudskih prava. Sa druge strane, postavlja se i pitanje odgovornosti samih oficira Fronteksa koji su takođe direktno u nekim zemljama bili umešani u takve operacije", rekao je on.
Kada je reč o tome koliki će biti korpus koji će rešavati situaciju na našim granicama, Kovačević kaže da je verovatno reč o nekoliko stotina, a ako se uzme u obzir da su najfrekventnije tačke u Srbiju iz Severne Makedonije i Bugarske, znači da će se verovatno proširiti taj korpus pre svega na granici sa Severnom Makedonijom.
Povezane vesti
Kako kaže, 2026. bi trebalo da stupi na snagu i Pakt o azilu i migracijama, koji je klaster reformi i direktiva EU koja sada u potpunosti menja zajednički sistem azila i migracija.
"Ona će, nažalost, uvesti jednu praksu za koju verujem da će Srbija sigurno biti posmatrana kao kandidat koji bi to mogao da uradi. Ne znam da li će pristati, nemamo još naznake za to, a to je da se pitanje azila eksternalizuje do mere da se zapravo ljudi zatvaraju u Srbiji, Bosni ili Albaniji, da članice EU tako, odnosno te ljude gde mi pružamo uslugu lišenja slobode, procesuira i bira ko će dalje, a ko će da se vrati. Srbija će dobiti dosta novca i već jeste dobila od EU za tzv. povratak, što je u redu, treba vraćati i regularne migrante u zemlje porekla ako nema osnova da ostanu, ali kada se uvede praksa automatskog zatvaranja, to onda nema veze ni sa Ustavom Republike Srbije koji u članu 21 kaže da je svako lišenje slobode krajnja mera, ni sa Evropskom konvencijom, ni sa poveljom EU. Ali eto, to su politike do kojih polako dolazimo i ovo je jedan korak ka tome", rekao je on.
Kada je reč o broju migranata koji su na zapadnobalkanskoj ruti, Kovačević kaže da je broj značajno opao i da je prema zvaničnim podacima negde 75-80 odsto manje ulazaka.
Komentari (0)