Ugrožene srpske svetinje na KiM: Iako su na Uneskovoj listi, njihova zaštita i dalje predstavlja izazov

Komentari

Autor: Euronews Srbija

15/01/2025

19:00

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Srpske svetinje na Kosovu i Metohiji su ugrožene uprkos tome što se svake godine o zabrinjavajućem stanju, u kojem se nalaze, podnosi izveštaj UNESCO-u pod čijom su zaštitom. To je za Euronews rekao predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa UNESCO-om Goran Milašinović. eIstakao je da su srpski manastiri rušeni, paljeni i devastirani i dodao da prisustvo KFOR-a pomaže, ali ne u dovoljnoj meri.

Napominje da je od izuzetnog značaja da se oni zaštite jer, kako kaže, to što je veliki broj crkava i manastira uvršteno u svetsku kulturnu baštinu je potvrda da su od značaja za čitavo čovečanstvo.

Na početku razgovora, Milašinović kaže da je 53 od 1223 dobra na Kosovu i Metohiji ugroženo, što predstavlja manje od deset odsto dobara koja su ugrožena ili ratnim dejstvima, oružanim sukobima ili velikim elementarnim nepogodama prirode.

Prirodna dobra takođe mogu biti ugrožena usled prevelike urbanizacije ili nekontrolisanog turizma, zagađenja, nabraja naš sagovornik.

"Ovaj naš primer jeste primer gde su oružani sukobi, devastacija, zanemarivanje, razlog zašto su na listi. Nama UNESCO značajno pomaže budući da UNESCO baca jedno svetlo na ugrožena kulturna dobra sa liste za ceo svet. Praktično ne samo mi, nego ceo svet može da vidi šta se događa", objašnjava on.

"Dobronamerni shvataju značaj dobara sa Kosova"

Dodaje i da je Srbija kao članica UNESCO dužna, jer Kosovo nije država članica, da podnosi svake godine izveštaj za to dobro.

"Dobra koja nisu na listi se izveštavaju svakih 10 godina, a ona koja su ugrožena svake godine. Od nas se očekuje da napišemo izveštaj i navedemo šta se događa. Svi znamo, brojni su primeri onog što se događa u Visokim Dečanima, koji je na neki način simbol devastacije. Ali i ostala dobra koja su takođe na listi sa Kosova i Metohije su takođe ugrožena. Naprimer, Bogorodica Ljeviška u Prizrenu je takođe jedan vrlo eklatantan primer", ukazuje Milašanović.

On takođe navodi da je Ministarstvo kulture zaduženo za pisanje izveštaja, te da se ceo postupak vrši preko Zavoda za zaštitu spomenika.

"Naši eksperti iz Zavoda su ti koji opisuju stanje i izveštavaju. Na svakom zasedanju Komiteta za kulturnu baštinu mi pišemo taj izveštaj. Naravno, mi nismo sasvim voljni da se previše diskutuje o onome što pišemo zbog toga što to može da poveže status na pitanje. I da one države koje su članice UNESCO, koje se zalažu za prijem Kosova u UNESCO, tada postave pitanje statusa, a ne zapravo ono što je suštinsko, kako se tretiraju ta kulturna dobra, koja zapravo nisu samo srpska, nego su svetska pre svega. Zbog toga smo zadovoljni da se izveštaj napiše i da svi oni koji su zainteresovani, dobronamerni, da ga pročitaju, da budu uvereni i ubeđeni u činjenično stanje. A vrlo jasan dokaz je da oni koji su dobronamerni zapravo vrlo dobro znaju o čemu je reč, zato što se nikako ne skida nijedan od tih manastira ili crkava, nego svake godine se produžava status ugroženosti", dodaje on.

"KFOR pomaže u zaštiti, ali to je nedovoljno"

Upitan preko kojih mehanizama se vrši zaštita kulturnih dobara na KiM, Mališanović ističe da im u tome u velikoj meri pomažu snage KFOR-a, ali da ni ne mogu u potpunosti da zaštite sve.

"Događale su se devastacije, na primer ispisivanje grafita ISIS na manastiru Dečani ili okupljanje terorističkih grupa 2016. godine koje su bile ispred porte tog manastira, zaista sa jednom ozbiljnom pretnjom, iako su tamo postojale snage KFOR-a. KFOR dakle pomaže, međutim nije apsolutni zaštitnik. Mi ne možemo da vršimo, iako smo ovlašćeni od strane UNESCO da to radimo, apsolutnu zaštitu tih manastira, kada je reč o kulturnoj strani, bez lokalne zajednice. Dakle, saradnja sa lokalnom zajednicom je nešto. A tu je najveći problem, jer se događa da čim se pošalje politički signal iz Prištine, koji je u smislu negativizma prema Srbiji, tog trenutka se pojačaju radnje koje su negativne prema našoj kulturi", dodaje on.

S druge strane, Mališanović naglašava da crkve i manastiri nisu muzeji, već spomenici kulture koji su "stari".

"Oni su stari osam vekova, ali nisu nešto što više nema nikakvu funkciju, sem kulture. Oni imaju svoju funkciju crkava, dakle, tamo narod ulazi u crkve i tamo se vrši služba. Dakle, ta zaštita jeste zaštita i vernika, zaštita naroda. Na gubitku smo zapravo svi. I oni koji tamo žive, i mi, i ceo svet, jer nemamo slobodu da možemo da ih posećujemo i koristimo na način na koji se koriste druga dobra, ona dobra koja nisu u opasnosti na svetskoj listi. A to je smisao UNESCO-a, pozitivna globalizacija zapravo, da sva ta dobra postanu dobro celog čovečanstva, da ih svi koristimo i prenesemo u takvom stanju i budućim generacijama", objašnjava on.

Dodaje i da postoji komunikacija sa lokalnom zajednicom, te da se na tome neprestano radi.

"Ali tu ima više problema nego što ima korisnih koraka. Priština reaguje onako kako se zapravo kaže. UNESCO, koji je najmanje politizovan od svih međunarodnih organizacija, ali ipak jeste neka vrsta politizacije UNESCO-a. Priština nastupa prema svojim tutorima, prema svojim sponzorima. Ako oni kažu radite ovo, oni to urade. Ako kažu nemojte ovo, nemojte ono. Kada pričamo o Dečanima, tu mislim da ima najviše pomaka. Pre svega, treba reći da su aktivnosti naših monaha tamo veoma bitne. I da je to nešto što je postalo jedan simbol koji čak prevazilazi, čini mi se, značaj UNESCO-ve liste. I da je on postao jedan simbol koji svet razume", zaključuje Mališanović.

Kompletno gostovanje Gorana Mališanovića u emisiji Hajde da razgovaramo možete pogledati u videu na početku teksta.