Ruski naučnici tvrde da su pronašli lek za rak - koliko je to izvesno i da li smo na korak do revolucionarnog otkrića?

Mediji prenose revolucionaran podvig ruskih naučnika. Naime, prva testiranja personalizovane vakcine protiv raka na životinjama dala su pozitivne rezultate u slučaju melanoma, raka pluća, pankreasa i bubrega. Istraživači se nadaju da će vakcina imati slične rezultate i kod ljudi, čak i u fazi metastaza. 

Međutim, da bi imali lek za bilo koju bolest, pa i za karcinom, treba da znamo šta je tačan uzrok. Za rak posoji više uzročnika, pa ovo pitanje ne moeže tek tako da se pojednostavi. Efikasan lek ne postoji, ali imamo mogućnost prevencije. Teško je tek tako pronaći univerzalan lek za lečenje karcinoma, ali ono što je ključno na putu do toga je naš DNK, Naime, on može da nam olakša kako da u ovoj borbi dođemo u uspešnog ishoda, rekao je za Euronews Srbija specijalista interne medicine i subspecijalista onkologije prof. dr Vladimir Kovčin.

"Rešenje nije jednostavno, možda će jenog dana biti u genetici. Univerzalnom leku ne možemo da se nadamo, ali možemo da verujemo da ćemo jednog dana kroz genetski inženjering da korigujemo gene koji imaju zapisano da bolest jednog dana može da se desi. Zapravno, možda ćemo moći da dođemo do toga geni koji nose rizik popravimo. Pitanje leka protiv raka ne možemo tek tako da pojednostavimo. Mnoge kompanije, mnogi naučnici godinama se bave ovom tematikom i ulaže se dosta novca", objašnjava Kovčin.

Komentarišući podvig ruskih naučnika on kaže da je rano da govorimo o tome i da je ovakvih vesti bilo jako puno u u njegovoj dosadašnjoj karijeri. Kaže da se struka uvek nadala da je rešenje tu, međutim, dodaje, rak je još uvek jedna nepoznanica.

"Daleko smo od izlečenja u metastatskoj fazi bolesti. U suštini, ova vakcina koju razvijaju Rusi nije ništa novo. Na toj tehnologiji se radilo i ranije, tom tehnologijom je napravljena vakcina protiv Covid-a. Znači, radi se o vakcini. Međutim, glavno pitanje je da li je pravi izraz vakcina, jer mi ovde tražimo lek", objašnjava on.

profimedia

Kako objašnjava, ovde se u suštini radi o produkciji antigena, putem tehnologije mesendžera RNK. Antigen je, dodaje, nešto što je strano za naš organizam. Tačnije, nešto po čemu naš organizam može da prepozna stranca i da ga naš imunski sistem eliminiše. 

"Tumori se skrivaju od našeg imunskog sistema na taj način što prvo nemaju dovoljno tih stranih proteina na svojoj površini koji bi bili prepoznati, a ovom tehnologijom mi dovodimo do toga da naš organizam, odnosno naše ćelije koje su pod uticajem vakcine, prime tu informaciju, taj mali virus, da počnu da proizvode te strane proteine koje postoje na tumoru domaćina. Na taj način naš imunski sistem se pobudi, prepozna da postoji stranac u organizmu i počne da proizvodi i antitela, ali se aktivira i ćelijski imunitet", kaže Kovčin.

Dug put do upotrebe i brojne faze ispitivanja

Kaže da je ovakva tehnologija i ranije bila poznata i dosta je ispitana, čak je, dodaje, pre više godina bila i odbačena. Međutim, navodi i da se dosta napredovalo na ovom polju. 

"Ta tehnologija se ponovo vratila posle COVID-a i nisu samo Rusi ti koji razvijaju vakcinu na istoj platformi. Postoje i druge zemlje. Ali, mislim da smo još uvek daleko od pravog rešenja. Jer ovde se ispituju melanomi i karcinom pluća na prvom mestu, zatim pominje se pankreas i bubreg, karcinomi. Znači, to su tumori koji na svojoj površini imaju jako malo tih antigena i upravo zato su izabrani da se pokuša na tom modelu da se napravi tehnologija koja će omogućiti da naš imunski sistem prepozna te tumore i direktno da ih napada", kaže on. 

Međutim, navodi, pokazalo se da tumori na neki način komuniciraju sa našim imunskim sistemom i zavaravaju ga da su oni stranci. 

"To se postiže takozvanim ćelijskim osloncima. Znači, tumorske ćelije su u kontaktu direktno sa našim belim krvnim zrncima i odbrambenim ćelijama i zavaravaju ih. 2018. godine dva naučnika, jedan Japanac i jedan Amerikanac, otkrili su te mostiće, napravili su antitela, znači proteine koji cepaju te mostiće i prekidaju komunikaciju između maligne ćelije i našeg imunskog sistema. Naš imunski sistem se u tom momentu probudi kao da je spavao, prepoznaje malignu ćeliju i onda počinje borba da eliminiše uljeza", kaže. 

Na pitanje u kojoj je sve ovo fazi, jer čitamo u medijima da je testirano na životinjama i kada bismo mogli da očekujemo neka prva testiranja na ljudima i kada bi, ukoliko se to pokaže uspešnim, kaže da je za sve potrebno dosta vremena i teško je da se predvidi.

"Sva istraživanja u medicini zahtevaju jedno određeno vreme. Naravno, prvo se polazi od otkrivanja hemijske supstance ili mehanizma dejstva nekog agensa, onda se rade testovi na životinjama, pa onda prva faza je ispitivanja na ljudima, druga faza, treća faza. Cilj je da se utvrdi da je lek efikasan, da se utvrdi šta su neželjena dejstva i onda je bitno da se napravi poređenje, odnosno da se izbalansiraju neželjena dejstva sa onim što dobijamo", kaže. 

profimedia

Uvek je potrebno, navodi, da ta neželjena dejstva budu znatno manje izražena i u manjem procentu i da kažemo da je dobit od leka veća nego što je rizik od leka. 

"Da bi ušla u rutinsku upotrebu, potrebno je da se dokaže da je ta metoda lečenja bolja nego trenutno standardne metode lečenja. U ovom slučaju, gde smo mi tek posle onog modela na životinjama, u trenutku kad treba da se pređe na ispitivanje na ljudima, treba da prođe sigurno nekoliko godina. Možda tri godine, pa da uđemo u tu neku treću fazu ispitivanja i onda još jedno, možda godinu, dve. Znači, otprilike pet godina od otkrivanja neke aktivne supstance do rutinske upotrebe", dodaje.

Brojni pokušaji brojnih naučnika - univerzalini lek nije pronađen

Kaže da vest zvuči senzacionalistički, ali da nije nova. Bilo je, dodaje, dosta takivh istih i sličnih vesti.

"Sve te metode ili ti lekovi su delom se zadržali u nekoj rutinskoj upotrebi, ali i sa nekim ograničenjima. Najbolji primer je, recimo, pre 35 godina, kadse  interferon pojavio, pa su rekli našli smo čudotvorni lek za rak. Međutim, interferon se pokazao kao koristan lek, ali je ostao ograničen samo na možda dve, tri bolesti. Na jednu vrstu leukemije i za karcinom bubrega, ali se već i više ne koristi za karcinom bubrega jer su došli novi lekovi, mnogo efikasniji", kaže.

Podsetio je i na kubansku vakcinom, koja je, navodi, jedna vrsta antitela, ondsno jedan mali protein koji je napravljen sintetski, koji je imao takav mehanizam dejstva da se veže za epidermalni faktor rasta, odnosno jedan mali protein koji proizvodi sam tumor da bi stimulisao svoj rast. 

"I ta kubanska vakcina je bila efikasna samo kod onih tumora, odnosno korišćena je kod karcinoma pluća, i to samo kod onih pacijenata koji su imali u svojoj krvi veliku količinu tog faktora rasta. Tako da je ta vakcina dovodila do toga da se taj faktor rasta eliminiše iz krvi i da dovede do stagnacije rasta tumora, ali nije bila efikasna u smislu da dođe do smanjenja ili potpuno iščezavanja tumora. Tako da je ona imala neka svoja ograničenja", kaže, 
Dodaje i da je Kubanci i dalje koriste, ali je i da je pre toga potrebno testirati da li je pacijent pogodan za tu vrstu lečenja, odnosno za tu vakcinu. 

"Prema onome što sada znamo i prema onom nivou nauke na kome je sada nauka, medicina generalno, je li iluzorno govoriti o tome da će jednoga dana biti pronađen lek za rak i da će to biti jedan lek", dodao je.