Igre 
Zagađenost u gradovima se ne popravlja: Uprkos Planovima, vazduh vidljiv tokom grejne sezone
Komentari18/12/2024
-16:01
U mnogim gradovima u Srbiji vazduh je opet vidljiv usled povećanog zagađenja. I u Nišu su sa početkom grejanja zabeležena prekoračenja dozvoljene koncentracije zagađujućih čestica. Samo u oktobru bilo je 11 takvih dana, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, čiji izveštaj pokazuje da je vazduh u Nišu prošle godine bio treće, najlošije kategorije. Nadležni kažu da rade na rešavanju problema. Stručnjaci upozoravaju da nedostaje adekvatan plan za praćenje kvaliteta vazduha.
Više dana ove jeseni, zagađenje vazduha bilo je višestruko iznad granice prihvatljivog. I lekari kažu da je sve više pacijenata sa respiratornim tegobama. Posebno su ugroženi astmatičari i hronični plućni bolesnici. Savet je da se ne izlazi iz kuće kada je povećana koncentracija PM čestica.
One najsitnije od 2,5 mikrona mogu da izazovu ozbiljne zdravstvene probleme.
"Ovakve čestice aerozagađenja dospevaju do nivoa alveolo-kapilarne membrane, izazivajući problem na plućima, ali dodatno komplikuju problem zbog toga što pređu praktično u krvotok, stvarajući komplikacije praktično i na kardiovaskularnom sistemu, izazivajući infarkt miokarda, izazivajući cerebrovaskularni inzult ili šlog", rekao je za Euronews Srbija pulmolog Zavoda za plućne bolesti Niš Saša Jovanović.
Grad je prepoznao zagađenje kao ozbiljan problem. Gradonačelnik kaže da je urađeno dosta toga, treba vremena za ozbiljnije rezultate. Podseća da je najveći zagađivač do skoro bila kotlarnica univerziteta koja je sada konvertovana na gas kao i 96 odsto gradske toplane.
Problem su individualna ložišta i praćenje kvaliteta vazduha.
"Još jedna monitoring stanica za koju se očekuje priključak na struju pa ćemo imati monitoring u još jednom delu grada. Važno je da dobijamo informacije i da saznajemo šta je to što je problem u gradu. Naravno, trudićemo se da povećamo subvencije za individualna ložišta, da bi ljudima olakšali da kupuju kotlove na pelet i na gas", istakao je gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović.
Povezane vesti
Stručnjaci upozoravaju da Nišu nedostaje adekvatna mreža i plan za praćenje kvaliteta vazduha.
Treba znati da je to i ujedno osnova za upravljanje kvalitetom vazduha. Broj mernih mesta nije dovoljan. Da možemo imati relevantne zaključke, moramo najpre da imamo popis svih zagađivača, da odredimo supstance koje će se pratiti u mreži monitoringa, da se napravi pravilan raspored mernih mesta ili mernih stanica na kojima će se pratiti koncentracija, to je s jedne strane. S druge strane, kada se dobiju ti podaci, onda treba usmeriti određene aktivnosti kako bi se vršilo upravljanje emisijama", kazala je Amelija Đorđević sa Fakulteta zaštite na radu
Ona podseća da uredba Vlade Srbije, koja je usklađena sa evropskom regulativom, propisuje da maksimalno 35 dana godišnje može da se toleriše prekoračenje srednje dnevne granične vrednosti PM čestica.
U Nišu je takvih dana poslednjih nekoliko godina više od 60. A o posledicama dovoljno govori podatak Evropske agencije za životnu sredinu da je 2021. godine u Srbiji zbog zagađenja vazduhom PM česticama umrlo gotovo 15.000 ljudi.
"Od Plana kvalliteta vazduha se nigde nije popravio vazduh"
Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije podvlači da veliki broj gradova i dalje nema monitoring suspendovanih čestica u vazduhu.
"Loznica, Kruševac, Kikinda, Vršac, Sremska Mitrovica, Zaječar, Leskovac i Vranje nemaju uopšte automatski monitoring u realnom vremenu suspendovanih čestica. Srećom, iz donacije Evropske unije određeni broj novih analizatora se postavlja upravo sada. Ja očekujem da od Nove godine imamo monitoring u svim ovim gradovima suspendovanih čestica. To će poboljšati sveukupnost slike koju imamo, ali ne i popraviti vazduh", ističe Lekić za Euronews Srbija.
Na osnovu tog monitoringa ocenjuje se kvalitet vazduha. To radi nadležno ministarstvo na osnovu podataka i analiza koje sprovodi agencija, objašnjava sagovornik. I kada za određenu lokalnu samoupravu, one se u zakonu zovu zone i aglomeracije, proglasi da je ta samouprava u trećoj kategoriji kvaliteta vazduha. Ta samouprava je prema Zakonu o zaštiti vazduha, važećem, u obavezi da izradi Plan kvaliteta vazduha, u kome sagledava kompletnu situaciju, identifikuje izvore zagađenja i pravi jedan program mera koje treba sprovesti da bi se taj vazduh popravio, ističe Lekić.
Povezane vesti
"Ceo ovaj sistem važi od 2010 godine, a može pretpostaviti u koliko lokalnih samouprava se dogodilo da se taj vazduh popravio... Postavlja se pitanje da li je negde, zbog izrade tog Plana, vazduh popravljen. Ne, nije. U svim lokalnim samoupravama u kojima se mere suspendovane čestice, sem u Boru, gde je problem i ranije nije bio suspendovane čestice već sumpor dioksid, vazduh je treće kategorije", podvlači on.
Komentari (0)