Igre 
"Važno je da deca ne ispaštaju": Može li da zaživi ideja alimentacionog fonda i kako bi on funkcionisao
Komentari21/12/2024
-18:21
Procena je da alimentaciju ne plaća svaki drugi roditelj. To znači da mnoga deca ostaju uskraćena ne samo za poklone, već i za osnovne potrebe. Izgovora je mnogo. Neki se odjavljuju sa mesta na kojem rade ili imovinu prepisuju na roditelje, braću, sestre, kumove, sve u cilju da izbegnu plaćanje alimentacije. Postavlja se pitanje kako naterati očeve i majke da plaćaju alimentaciju i da li je rešenje osnivanje alimentacionog fonda?
I dok postoji lepeza zaštite, od izvršnog postupka za roditelje koji neće da plaćaju alimentaciju do mogućnosti da zbog toga dođu pod udar krivičnog zakonodavstva, deca su ta koja ispaštaju.
Jovana Ružičić iz Centra za mame kaže za Euronews Srbija da vrlo često roditelji koji ne plaćaju alimentaciju koriste tu vrstu ekonomskog nasilja prema svojoj deci da se osvete mami ili tati za ono što je bilo loše u braku.
"Deca su ta koja ispaštaju i zbog toga je važno da deca ne ispaštaju, a da se loša roditeljska komunikacija svede na minimum i da se ovo pitanje više ne postavlja", rekla je ona.
Euronews Srbija
Profesor Nebojša Šarkić sa Univerziteta Union kaže da onaj roditelj koji neće da plaća izdržavanje, može da bude izložem i izvršnom postupku, a s druge strane postoji i zaštita u oblasti krivičnog prava.
"Naravno, roditelj koji živi sa detetom i nema izdražavanje, nema mnogo od toga što će neko drugi dobiti zatvor ili neku kaznu ili će uopšte biti krivično procesuiran. To je više jedna mera blagog zastrašivanja ili uterivanja u red i zakonodavac je takvu meru predvideo. Ona znači uopšte krivično delo neplaćanje izdržavanja, ali i zanemarivanje dece. Najdrastičniji oblik može da bude i gubitak roditeljskog prava, koji se retko dešava", rekao je profesor.
Obično su roditelji koji ne viđaju decu oni koji ne plaćaju alimentaciju.
Povezane vesti
"Ali to nije u 100 odsto slučajeva. Znam puno slučajeva gde roditelji, očevi primarno, ne plaćaju alimentaciju, to je novac od koga se kupuje hrana, plaćaju školske obaveze, a recimo dođu i kupe detetu patike od 20.000 dinara. I onda je on ili ona super roditelj, super ovo, super ono. Ne možete te patike da jedete narednih mesec dana", rekla je Ružičić.
Kada nastaje problem?
Prilikom presude o razvodu braka određuje se kome će deca biti poverena, a onaj drugi roditelj ima pravo da održava komunikaciju i kontakte sa decom, ali ima obavezu da plaća izdržavanje.
Šarkić kaže da ako je neko u stalnom radnom odnosu, ima primanja, onda sud utvrđuje određeni procenat od zarade kao alimentaciju.
Euronews Srbija
"To je ne manje od 15 i ne više od 50 odsto ukupnog primanja. Ako je neko advokat, zemljoradnik ili freelancer, dakle, neko ko se bavi nekom slobodnom vrstom zanimanja, onda će sud to utvrditi u nekakvom naturalnom iznosu. Dakle, to će biti, recimo, 30.000, 25.000 dinara", dodaje on.
Iskustva mama koje se javljaju Centru za mame, rekla je Ružičić, govore da zakon funkcioniše dok ne dođe do naplate.
"Posle toga vrlo često možete da se slikate", rekla je ona.
Kako je navela, vrlo retko se dešava da neko ide u zatvor i oni koji ne plaćaju alimentaciju vrlo su svesni da su im velike šanse da će se izvući i da neće biti nikakvih posledica.
Povezane vesti
"I baš je zato važno da postavimo stvari drugačije, da pravda ne bude više nešto što svaka osoba individualno treba da isteruje, nego da je to jedno pravo koje je zagarantovano deci, da će deca dobijati izdržavanje i od jednog i od drugog roditelja, a da će država tu odgovornost naplate preuzeti na sebe. Jer država ima mnogo više mehanizama koje samohrani roditelji nemaju", rekla je Ružičić.
Kako bi funkcionisao alimentacioni fond?
Aliementacioni fond je Srbija imala, podseća Šarkić ali i navodi da nikada nije zaživeo zato što je bila velika inflacija 90-tih godina i da je 2005. ukinut.
"Niti je ovo neka sad naša samostalna ideja, neko autorsko pravo, to je jedna ideja koja je i u uporednom pravu poznata", navodi profesor.
Suština je, objašnjava, da država najčešće pri Ministarstvu za socijalnu politiku, formira alimentacioni fond koji se puni na različite načine - iz budžeta, od sudskih taksi, naplate kazni, ili nekih drugih izvora, među kojima su i donacije.
On dodaje da bi se on punio sam od sebe kada proradi.
Profesor kaže da u prvom trenutku država obezbeđuje početna sredstva i da to ne bi bio problem.
"Ako mi na današnji dan za potrebe grada Beograda imamo ne više od 10.000 takvih sudskih predmeta, a znamo da su ti iznosi, nažalost, u Srbiji jako niski jer je sve vrlo skromno, obično ne prevazilaze 15.000, 20.000 dinara. Možete videti da to nije neka cifra koja je za državu zastrašujuća, da država ne bi mogla da napuni taj alimentacioni fond da on počne", rekao je Šarkić.
On kaže da bi fond kasnije funkcionisao vrlo jednostavno, navodeći da bi se zakonski zastupnik deteta, obraćao fondu i pružio dokaz da nije uspeo u redovnoj proceduri da naplati alimentaciju.
"Da li davalac izdržavanja neće, ne može, nedostupan je, u zatvoru je ili neki od razloga koji su životni, izbegava ili šta god hoćete, onda se taj alimentacioni fond pojavljuje kao zaštitnik dece. To je naša obaveza iz Konvencije o pravima deteta koja kaže da je država dužna da štiti maloletnu decu. Deca nisu birala ni tatu ni mamu i to što su oni takvi kakvi su, deca nisu kriva. Znači, alimentacioni fond će isplatiti onoliko zakonskom zastupniku deteta, koliko je utvrđeno sudskom odlukom. Tog sekunda, prema pravilu o izvršnom postupku, država postaje vlasnik tog potraživanja, odnosno to potraživanje sada prenosi se na državu i država onda 'juri' davaoca izdržavanja", rekao je Šarkić.
Što više država bude naplatila, to će se i taj fond brže puniti, navodi profesor i dodaje da bi to delovalo kao neka vrsta generalne prevencije.
"Ako vi znate da ćete platiti, pa da ćete još platiti i troškove izvršitelja i kamatu, vi se baš nećete tako lako bahatiti kao što sada neko može da se bahati", rekao je Šarkić.
Ružičić je navela da bi alimentacioni fond bio samoodrživ kada bi krenuo da radi i da država ima mehanizme koje samohrani roditelji nemaju.
Ona kaže da takav fond već postoji u brojnim evropskim zemljama, kao i u regionu - u BiH, Crnoj Gori i Hrvatskoj.
Prema njenim rečima, slične inicijative su i te kako smanjile broj neplaćenih alimentacija.
"Ovo bi bila jedna sistemska podrška roditeljstvu", smatra Ružičić.
Komentari (0)