Šuga ne posustaje ni u 21. veku: Jedan grad u Srbiji beleži povećanje broja obolelih u poslednja dva meseca

Iako bi se moglo pomisliti da je šuga bolest prošlosti, nažalost, stanje u 21. veku sugeriše suprotno. U opštini Ivanjica zabeleženo je značajno povećanje broja obolelih od šuge, koja se javlja među osobama svih uzrasta u poslednja dva meseca. Ova bolest, koja se nekada smatrala isključivo bolešću siromašnih, ponovo je u fokusu, posebno u zajednicama s lošim higijenskim uslovima.

Milorad Dramićanin, dermatolog, upozorava da iako šuga nije opasna po život, treba ozbiljno pristupiti njenom lečenju. "Šuga nije nešto opasno da pravimo paniku i ne želimo takvu situaciju, ali po prijavi s dečijeg odeljenja rešili smo da preduzmemo neke mere. Imamo povećan broj obolelih u svim uzrastima. Jako je važno da se leče svi ukućani", u razgovoru za Euronews Srbija naglašava Dramićanin.

Građani Ivanjice su uglavnom informisani o ovoj bolesti i mnogi smatraju da je neophodno obratiti se lekarima umesto da se oslanjaju na narodne lekove. Sanja Đorđević, dermatovenerolog iz Doma zdravlja Ivanjica, objašnjava da se šuga širi lako putem dužeg direktnog kontakta ili preko zaražene tkanine. "Simptomi šuge su slični alergijskim simptomima, a pojava svrabnog osećaja, posebno noću, crvenkastih tačkica i osipa, ukazuje na ovu bolest", dodaje Đorđević.

Prvi simptom - intenzivan svrab

Globalno, procenjuje se da trenutno oko 204 miliona ljudi širom sveta boluje od šuge, uz godišnju učestalost od 455 miliona slučajeva. Ova bolest je češća kod starije dece i adolescenata, što je dodatni razlog za brigu. Nedavni slučaj u jednoj beogradskoj osnovnoj školi, iako se radilo samo o jednom obolelom, izazvao je zabrinutost među roditeljima i stručnjacima.

Parazit šugarac se nastanjuje na površini kože, gde kopa kanaliće i polaže jaja. Klinička slika ovog oboljenja dominira intenzivnim svrabom, dok se na koži često javljaju crvenkaste tačkice i ogrebotine usled češanja. “Intenzivan svrab je nešto što se prvo primeti”, ističe Maris, dodajući da se period inkubacije nakon prvog kontakta sa šugarcem obično kreće od četiri do šest nedelja, dok je kod ponovljenog kontakta taj period mnogo kraći, svega tri do sedam dana.

Pravovremeno postavljanje dijagnoze i započinjanje lečenja su od ključnog značaja. Antiskabicidni lekovi, obično kreme ili masti, primenjuju se tako da ostaju na koži 8 do 12 sati pre ispiranja, a tretman se ponavlja u razdoblju od sedam do 14 dana. Maris naglašava važnost lečenja cele porodice kako bi se sprečila reinfekcija.

“Parazit se prenosi direktnim kontaktom koža na kožu, ali je potreban i produženi kontakt, a prenosi se i putem ličnih stvari, garderobe i posteljine,” objašnjava Maris. U okviru lečenja, posebno je važno obratiti pažnju na promenu garderobe i posteljine. Predmeti koji se ne mogu prati treba da se zavežu u plastičnu kesu i ostave na terasi tokom dve nedelje kako bi parazit uginuo. Šugarac ne može preživeti na temperaturi iznad 50 stepeni, pa se za čišćenje nameštaja preporučuje  korišćenje paročistača.

U školskim okruženjima, rizik od prenosa šuge može se povećati zbog direktnog i produženog kontakta među decom, posebno kada koriste tuđu garderobu. Maris savetuje identifikaciju bliskih kontakata u riziku i brzo obaveštavanje roditelja o pojavi simptoma. "U ovakvim slučajevima svi roditelji treba da budu upoznati i u slučaju prvih tegoba odmah se jave lekaru", dodaje ona, naglašavajući važnost kontinuirane dezinfekcije u školama.

Iako šuga ne podleže obaveznom prijavljivanju, Maris ističe da se u Beogradu svake godine beleže slučajevi, sa poslednjim informacijama koje govore o 320 registrovanih slučajeva od početka godine. "Nema mesta panici, jer se registruju sporadični slučajevi i u kolektivima i školama," zaključuje Maris, podsećajući na opadajući trend registrovanih slučajeva u poslednjih deset godina.