Igre 
Studentski protesti u Beogradu: Ko ima pravo da donese odluku o blokadi i da li je ona protivzakonita?
Komentari12/12/2024
-17:01
Neformalne grupe građana iz Novog Sada i Beograda, među kojima su i studenti Univerziteta u više gradova u Srbiji, a kojima podršku pružaju stranke opozicije u Narodnoj skupštini Srbije, Skupštini AP Vojvodine i skupštini Grada Novog Sada, organizuju obustavu nastavnog procesa i blokade na fakultetima.
Protesti neformalnih grupa građana su usledili nakon tragedije u Novom Sadu, kada je u padu nadstrešnice na staroj zgradi Železničke stanice stradalo, a teško povređeno dvoje ljudi.
Prvobitni zahtevi organizatora protesta su se ticali imenovanja odgovornih, kako politički, tako i krivično.
Nakon tragedije, ostavke su podneli ministar građevinarstva Goran Vesić, kao i ministar spoljne i unutrašnje trgovine, koji je bio ministar građevinarstva u prošlom mandatu, Tomislav Momirović.
Tužilaštvo je odmah pokrenulo obimnu istragu o rekonstrukciji Železničke stanice, pokušavajući da pronađe krivično odgovorne za pad nadstrešnice.
Daljom koordinacijom došlo se do pet zahteva koji su se ticali: "Objavljivanja sve dokumentacije koja se tiče rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu koja je trenutno skrivena"; "Odbacivanja optužbi protiv uhapšenih i privedenih na protestima"; "Podnošenja krivične prijave od strane MUP-a protiv lica koja su fizički napala studente i profesore", uz navođenje spiska lica za koje protestanti smatraju da su učinili ovo delo; Četvrti zahtev se ticao potvrde identiteta ovih lica i njihovo eventualno razrešenje ukoliko obavljaju javne funkcije.
Peti zahtev protestanata se ticao povećanja izdvojenih sredstava za državne fakultet za 20 odsto u narednoj godini.
Povezane vesti
Prilikom jučerašnjeg obraćanja javnosti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je saopštio da će sva dokumentacija u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu biti javno dostupna, ali je i obećao predsedničko pomilovanje za sve izgrednike koji su privedeni zbog dela nasilja, poput onih na nasilnim protestima 5. novembra u Novom Sadu, kada je demolirana Gradska kuća u tom gradu.
Tanjug/Nemanja Jovanović
Kako je predsednik Vučić i najavio juče, Vlada Srbije je jutros donela odluku o povećanju sredstava za materijalne troškove visokoškolskih ustanova za 20 odsto, čime su, kako je rekao predsednik Srbije, ispunjeni svi zahtevi protestanata, međutim, blokade fakulteta u zemlji su nastavljene.
Inače, javnost u Srbiji je sa početkom protesta građana koji su organizovani i na fakultetima obaveštena da su odluku o blokadi fakulteta, ali i nastavnog procesa doneli "studentski plenumi", a što su podržale uprave fakulteta.
Ono što se postavlja kao pitanje u ovom slučaju je, na prvom mestu da li je blokada fakulteta, tj. obustava nastavnog procesa, uprkos autonomiji Univerziteta, zakonom dozvoljena i da li je kažnjiva, a zatim i da li "plenum" ima pravo da donese odluku o obustavi nastavnog procesa i blokadi fakulteta, koju zatim podrži uprava fakulteta?
Šta kaže Zakon o visokom obrazovanju?
U četvrtom odeljku Zakona o visokom obrazovanju, tj. u Članu 43. zakonodavac govori uopšteno o visokoškolskim ustanovama, tj. predstavlja koje su to ustanove koje obavljaju delatnost visokog obrazovanja.
Osim univerziteta, tu su i fakultet, tj. umetnička akademija, koji je u sastavu univerziteta, zatim akademija strukovnih studija, visoka škola i visoka škola strukovnih studija, od kojih su sve, osim fakulteta navedene kao samostalne visokoškolske ustanove.
Osim što ovakva ustanova ima mogućnost da izvodi studijski program na daljinu, u skladu sa dozvolom za rad, ona svoju delatnost inače obavlja u sedištu.
Povezane vesti
Ono što je zajedničko svim visokoškolskim ustanovama, to je da nije dozvoljeno bilo kakvo političko, stranačko ili versko organizovanje i delovanje unutar njih, pa je time obezbeđena puna autonomija ovih ustanova u svakom smislu.
Ipak, ono što je dozvoljeno, tj. što je obaveza visokoškolske ustanove propisano je u Članu 96. zakona, koji je deo odeljka pod nazivom Režim studija.
Euronews/Nataša Kovačev
Naime, ovaj član Zakona propisuje da je visokoškolska ustanova dužna da organizuje predavanja i druge oblike nastave za sve studente, izuzev kod ostvarivanja studijskog programa na daljinu.
Povezane vesti
Takođe, ovim Zakonom je propisano da je ustanova dužna da nastavu organizuje i izvodi u sedištu, odnosno u objektima navedenim u dozvoli za rad, a pored toga je dužna da u skladu sa svojim opštim aktom, na odgovarajući način, tačno i blagovremeno informiše studente o načinu, vremenu i mestu održavanja nastave, ciljevima, metodama i sadržajima nastave, o sadržajima, metodama, kriterijumima i merilima ispitivanja, o načinu obezbeđivanja javnosti na ispitu i načinu ostvarivanja uvida u rezultate, kao i o drugim pitanjima od značaja za studente.
Svi propisi koje navodi Zakon o visokom obrazovanju u delu koji se tiče obaveza visokoškolske ustanove, govore o potrebama i pravilima organizacije nastavnog procesa, nasuprot blokiranja ili neodržavanja istog, za koji ne postoji propis koji ga uređuje.
Prava i obaveze studenata
Zakon se bavi i pravima i obavezama studenata, koji su poimence navedeni, pa tako student ima pravo:
1) na upis, kvalitetno školovanje i objektivno ocenjivanje; 2) na blagovremeno i tačno informisanje o pitanjima koja se odnose na studije; 3) na aktivno učestvovanje u donošenju odluka, u skladu sa zakonom; 4) na samoorganizovanje i izražavanje sopstvenog mišljenja; 5) na povlastice koje proizlaze iz statusa studenta; 6) na podjednako kvalitetne uslove studija za sve studente; 7) na obrazovanje na jeziku nacionalne manjine, u skladu sa zakonom i akreditovanim studijskim programom; 8) na različitost i zaštitu od diskriminacije; 9) na poštovanje ličnosti, dostojanstva, časti i ugleda; 10) da bira i da bude biran u studentski parlament i druge organe visokoškolske ustanove.
U ovom slučaju, odluka o obustavi nastavnog procesa i blokadi fakulteta je direktno u koliziji sa tačkom 1, koja se tiče prava studenta na upis, kvalitetno školovanje i objektivno ocenjivanje u delu u kojem se ona tiče prava svakog studenta, pa i onoga koji nije za blokade fakulteta, da to kvalitetno školovanje i obrazovanje stekne.
Euronews/Stefan Goranović
S druge strane, student je dužan da: 1) ispunjava nastavne i predispitne obaveze; 2) poštuje opšte akte ustanove; 3) poštuje prava zaposlenih i drugih studenata u visokoškolskoj ustanovi; 4) učestvuje u donošenju odluka u skladu sa zakonom.
Posebno važna dužnost studenta u ovom slučaju je obaveza da poštuje prava zaposlenih i drugih studenata u visokoškolskoj ustanovi, a koji imaju pravo na rad i učenje u skladu sa Ustavom i zakonima, bez ometanja, zabrane ili sprečavanja fizički ili na druge načine.
Na kraju, ne manje bitno je i to da student ima pravo na žalbu u skladu sa statutom visokoškolske ustanove ukoliko visokoškolska ustanova prekrši neku od obaveza iz stava 2. tačke 1-3 ovog člana, čije kršenje direktno povređuje njegova osnovna prava.
Ispiti i kaznene odredbe
Svoja prava i obaveze student zaokružuje polaganjem ispita, što i jeste cilj studiranja, tj. učenja svakog studenta, a čije je održavanje, organizacija i način sprovođenja jasno propisan istim Zakonom o visokom obrazovanju i to Članu 105.
Naime, u petom stavu zakonodavac propisuje da student polaže ispit neposredno po okončanju nastave iz tog predmeta, a najkasnije do početka nastave tog predmeta u narednoj školskoj godini, na jednom od jezika na kojima se nastava izvodila.
Iz ovog stava je jasno da da je ispite moguće polagati isključivo na kraju nastavnog procesa, tj. po ispunjenju zadatog plana i programa i drugih propisa koji se tiču predispitnih obaveza određenih predmeta.
Euronews/Stefan Goranović
Obustava nastavnog procesa, tj. blokada istog dovodi direktno do nemogućnosti održavanja predispitnih, a samim tim i ispitnih obaveza studenata.
Takođe, kršenjem navedenog stava Člana 105. Zakona direktno se krši odredba iz prve tačke Člana 101. koja govori o pravu studenta na kvalitetno školovanje, što podrazumeva i normalno odvijanje nastavnog procesa.
Da obustava nastavnog procesa za sobom ne povlači samo kašnjenja u izvršenju nastavnog plana, zakonodavac propisuje u XVI odeljku Zakona koji govori o Kaznenim odredbama.
U prvom stavu Člana 136. Zakona jasno je navedeno da će se novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniti za prekršaj visokoškolska ustanova ako, između ostalog, "ne organizuje predavanja i druge oblike nastave", što propisuje 11. tačka ovog stava, a u direktnoj je vezi sa obavezom visokoškolske ustanove iz Člana 96. stav 2. ovog zakona koji govori da je ustanova dužna da organizuje predavanja i nastavni proces.
Studentske organizacije i obustave nastavnog procesa
Osim stručnih organa i organa uprave fakulteta, studenti svoje pravo na organizovanje u svrhu zaštite svojih prava i koordinacije sprovođenja svojih obaveza ostvaruju preko jedinog organa koji je Zakonom o visokom obrazovanju propisan, a to je studentski parlament.
Parlament je zvanični organ visokoškolske ustanove i visokoškolske jedinice koja ima organ upravljanja i upisane studente, kako propisuje Član 66. Zakona.
Ipak, oblast studentskog organizovanja je uređena posebnim Zakonom o studentskom organizovanju, koji u Članu 2. kaže da su oblici studentskog organizovanja: tačka 1. studentska predstavnička tela, tj. studentske konferencije i studentski parlamenti, te tačka 2. studentske organizacije osnovane u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje osnivanje udruženja.
U Zakonu o studentskom organizovanju se ne pominje "plenum", koji ne postoji kao predstavničko telo ili oblik studentskog organizovanja i samim tim nema moć predstavljanja i zastupanja prava ili obaveza studenata.
Euronews/Stefan Goranović
Kao nelegitimno telo, bez obzira na broj studenata koji na njemu učestvuju, na njemu ne može da se donese legitimna odluka, s obzirom na to da samo jedan student, koji nije učestvovao na "plenumu", ili koji nije zadovoljan ishodom glasanja, može da se pozove na svoja prava iz Zakona o visokom obrazovanju.
Prema propisima tog Zakona, takav student može pravnim putem da dokaže i da odluka "plenuma" o obustavi nastavnog procesa, zbog čega je onemogućen da polaže ispite, nije legalna, zbog čega pravne konsekvence snosi visokoškolska ustanova koja je negirala pravo studenta na kvalitetno školovanje i polaganje ispita.
Pravne posledice snose i njegove kolege studenti, koji su prekršili sopstvenu obavezu da poštuju prava drugih studenata u visokoškolskoj ustanovi.
Preporuka za vas
Komentari (0)