Na koje načine nastavnici u Srbiji koriste veštačku inteligenciju u svom radu, i odakle preti opasnost?
Komentari02/12/2024
-07:02
Nastavnici u Srbiji sve više koriste alate veštačke inteligencije kako bi unapredili svoju praksu i omogućili bolje obrazovno iskustvo učenicima. U emisiji Hajde da razgovaramo, istraživali smo na koje načine je moguće upotrebiti nove tehnologije u korist đaka i studenata.
Profesorka srpskog jezika u Francuskoj školi u Beogradu Olivera Protić Smiljanić kaže za Euronews Srbija da Ministarstvo prosvete ima određena uputstva za upotrebu veštačke inteligencije u nastavi, ali da nastavnici moraju sami da se snalaze kada je u pitanju ova tehnologija.
"Već od korone pa nadalje mi smo nekako silom prilika počeli da se upuštamo u digitalni svet, svi profesori, na kraju krajeva to i jesu uputstva za 21. vek. Čovek mora biti digitalno-medijski i informativno pismen. Tako da smo nekako sami uz pomoć kolega, jedni od drugih, počeli da istražujemo razne, prvo web-alate, a potom i tehnologije", kaže na početku razgovora profesorka Protić Smiljanić.
Naglašava da pod tehnologijom misli na razne interaktivne alate.
"To su kvizovi koje deca mogu da rešavaju preko svojih telefona, da vi dobijate povratne informacije, tu je i sada poznata "Canva" koja je povezana i sa veštačkom inteligencijom, genijalne interaktivne platforme za gejmifikaciju i, naravno, ChatGPT, koji je nezaboravna stvar", navodi ona.
Kako u praksi može da pomogne?
Kada je reč o zloupotrebi ovih alata, profesorka kaže da je uvek bilo dece koje su imale želju da prepisuju.
"Ne možemo reći da to nije bilo i u naše vreme. Samo što je sada ta tehnologija dovela do situacije da oni mogu čitave radove za 10 sekundi da dobiju. Međutim, za sada, srećom, veštačka inteligencija još uvek nije toliko razvijena da taj rad nosi emotivni pečat. Znači, to su robotizovani odgovori i uglavnom nastavnik svaki poznaje dovoljno svoje đake da je apsolutno svestan da to nije radio učenik. Jedino što nemamo dokaz", ističe ona.
Međutim, ona naglašava da su brojne i pozitivne strane ove tehnologije, te navodi primer Danijele Vranješ koja je napisala i knjigu o toj temi, te da joj je ona pomogla da nauči na koje načine veštačka inteligencija može da koristi nastavnicima.
"Može da vam, recimo, skraćuje tekstove, da vam sažme neki tekst. Znate i sami kao novinar kad vam traže 500 karaktera, a vi imate 550. I šta ćete sad s tih 50, jel? Veštačka inteligencija vam to očas posla skratiti. Pre neki dan sam prvi put zaista primenila u praksi, dala teme za pismeni zadatak. I prva moja, prve te teme, njima sam bila nezadovoljna, bili su previše prozaične i onda sam ja dodala još upita, jer vi morate stalno da mu postavljate potpitanje, jer to je jedna komunikacija sa ChatGPT-om konkretno, dok ne dođete do željenog odgovora", navela je.
Bez poznavanja gradiva, veštačka inteligencija beskorisna
Ističe i da veštačka inteligencija može da napravi plan časa, da da ideju za uvodni deo časa, ali i za završeni deo časa.
"Učenicima može da objasni, recimo, ako nisu razumeli neki zadatak. Na primer, treba da uradi domaći zadatak iz nekog stranog jezika i on može poslati veštačkoj inteligenciji taj zadatak i reći: molim te, objasni mi, ne razumem ovaj zadatak i dobiti izvanredno objašnjenje zaista", dodaje ona.
Pa ipak, ukazuje i da je važno da čovek poznaje ono što želi da mu veštačka inteligencija uradi.
"Jer ukoliko ne poznaje, ona greši. ChatGPT mnogo greši. I kada vi dobijete taj rezultat, vi ga morate korigovati", kaže profesorka.
Ona pretpostavlja i da đaci jako dobro reaguju na ovu tehnologiju, jer je to nešto što je njima blisko u upotrebi.
Upitana, zbog čega i dalje postoji toliki otpor prema ovoj tehnologiji u javnosti, ali i među prosvetnim kadrom, profesorka smatra da se "čovek generalno boji onoga što ne poznaje".
"Stalno se pojavljuje taj strah, ja ovo nemam pojma, ovo je grozno. Čim nešto ne znate, za vas je loše. Vi nikada nemate ideju, ovo je divno, a ja ga ne poznajem. I mislim da je strah od nepoznatog i od toga što nisu ušli u materiju. Kolegama poručujem da treba da pokušaju i da se obuče da bi ipak prosto mogli da pomognu svojim učenicima da na pravi način koriste veštačku inteligenciju", zakljućuje profesorka Protić Smiljanić.
Šta o veštačkoj inteligenciji misli najbolji nastavnik na svetu?
O ovoj temi razgovarali smo sa najboljim nastavnikom na svetu Borkom Petrovićem iz Paraćina koji kaže da je njegov moto da svaki đak ima posebne potrebe
"Svako dete ima posebnu emocionalnu i fizičku potrebu. Znači neko sporije trči, neko brže, neko lepše crta, peva, nekom ide jezik, nekom ide matematika. Deca nisu ista, nekom treba više ljubavi, nekom treba malo više ili malo manje pažnje, maženja, pažnje i tako dalje", ukazuje Petrović.
Navodi i da je u školi u kojoj on radi sve manje đaka, te da iako je taj trend loš, u obrazovanju je važan individualni rad.
"Idealno je svakom učeniku prići, pronaći ono dugme koje treba pogoditi u njemu, otvoriti ga, videti koja je njegova posebna potreba i prići mu na sasvim novi, drugačiji način koji apsolutno njemu odgovara. Odnosno sašiti odelo prema njegovoj meri. Sašiti 30 odela u jednom odeljenju, to je jako teško ako ste sami", ističe on.
Dodaje i da, ukoliko nastavnik nema asistente u tom poslu, on nema dovoljno vremena da sve to pokrije i da zauzme odgovarajući pristup.
"To su algoritmi koji vam omogućuju da tačno, targetirano, odnosno ciljno zadovoljite svoje potrebe. To omogućava autonomiju i samoregulaciju. To znači da svako dete uči nekim svojim tempom", naglašava on.
Algoritam nije dovoljan
Nastavnik Petrović takođe dodaje da veštačka inteligencija može biti korisna u pravljenju kvizova za đake.
"Samo utkucate temu koju biste voleli, stvorite kviz, ona već na osnovu pregleda interneta, onoga što ima u svojoj memoriji, može da vam da određena dobra pitanja. Naravno na vama je opet, da li ćete ih izabrati ili ne, ali ono što je dobro je da vi imate ovu povratnu informaciju za svakog učenika - koje pitanje je bilo teško, koliko učenika je pogrešilo to pitanje", dodaje on.
Pa ipak, on naglašava da veštačka inteligencija sama po sebi nije sarvršena.
"Robot će na osnovu algoritma reći učeniku: Nisi uradio domaći, dobićeš minus po mom algoritmu. Ali da ste nastavnik i vidite da je dete potišteno, upitaćete ga šta se desilo? Ako on kaže pa ja nisam mogao, spavao sam kod bake, jer su se tata i mama svađali, imali smo problema, pa nisam poneo knjige zbog čega nisam uradio domaći. Vi ne samo da nećete dati minus tom detetu, nego ćete otići u stručnu službu, adresirati taj problem i raditi dalje ono što ljudska bića rade. A to je da vidite celinu, celokupan pristup", zaključuje nastavnik Petrović.
Komentari (0)