Igre 
Tradicionalni mediji i digitalna revolucija: Ko i kako danas gleda televiziju, sluša radio i čita novine?
Komentari26/11/2024
-20:27
Agencija za istraživanje javnog mnjenja IPSOS analizirala je medijsku scenu u 2024. Pitanje je ko i kako danas gleda televiziju, sluša radio i čita novine i da li će tradicionalni mediji preživeti digitalnu revoluciju. Generalni direktor IPSOS-a Predrag Kurčubić kaže za Euronews Srbija da je anketa pokazala da je televizija i dalje dominantan izvor informisanja, da je radio žilav, a da novine iz papirnog formata sve više prelaze na digitalni format.
Za tradicionalne medije kaže da se prilagođavaju već duže vreme digitalnoj revoluciji koja je u toku oko 10 godina.
Kurčubić veruje da će tradicionalni mediji da prežive digitalnu revoluciju.
Broj gledalaca televizije se ne smanjuje
Sagovornik Euronews Srbija kaže da televiziju i dalje gleda veliki broj građana i navodi da podaci govore da se u poslednjih pet godina broj ljudi koji dnevno gleda televiziju praktično ne smanjuje.
Svakog dana oko 4,4 miliona ljudi starijih od četiri godine bar na trenutak bace pogled na TV ekran.
"Ako posmatramo period od nedelju dana, to je čak 5,6 miliona ljudi, dakle veliki broj ljudi", rekao je on.
Kada je reč o najmlađoj populaciji do 19 godina, Kurčubić je naveo da tek nešto oko četvrtine ima naviku da svakog dana gleda televiziju, dok se taj procenat drastično povećava kod starijih, kao i vreme gledanja.
Povezane vesti
Najmlađi tako gledaju 3-4 sata, dok stariji koji dominantno prate televizijski program i u velikom broju ga svakodnevno prate, znaju da provedu čak između devet i 10 sati dnevno pored televizora.
On je objasnio da definicija gledanja televizije ne podrazumeva aktivno gledanje, nego se pod gledanjem podrazumeva prisustvo u prostoriji u kojoj je uključen televizor.
Pexels
"Dakle, vi možete praktično i da slušate televizijski program, već ćete biti uračunati kao neko ko je bio izložen televizijskom programu", rekao je Kurčubić.
Koliko TV gledamo u realnom vremenu, a koliko odloženo?
Ono što je pokazala analiza IPSOS-a jeste da se vraćanje sadržaja na televiziji povećava što je, kaže Kurčubić, normalna posledica razvoja tehnologije, prelaska na digitalni format TV signala.
"Ako posmatram ukupno gledanje, live 90 odsto, a odloženo gledanje je negde oko 10 odsto ukupnog gledanja. To će se sigurno povećavati sa protokom vremena i kako budemo svi mi postajali, kako bih rekao, povezaniji sa novim tehnologijama. To verovatno za neke starije sugrađane još uvek predstavlja i problem da vrate neke sadržaje. Naravno, mlađi su mnogo vičniji u tome, ali to jeste na neki način budućnost i pretpostavka je da će se udeo odloženog gledanja povećavati s protokom vremena", rekao je sagovornik Euronews Srbija.
Zanimljivo je, kaže, da najmlađi sugrađani najčešće gledaju televiziju u prisustvu drugih članova porodice, a kada su sami, vrlo često televiziju gledaju i preko mobilnog telefona.
"Ne samo video sadržaj nego baš i televizijski program gledaju preko mobilnog telefona", dodaje on.
Povezane vesti
Primat u informisanju i dalje ima televizija
Kada je reč o informisanju, televizija je i dalje dominantan izvor informisanja.
"Znamo kada je prime time, to je od 8 do 10 i to je vreme kada su građani najčešće pored televizora. Mi smo pitali građane gde se oni dominantno informišu. Dakle, to sad nije podatak koji je izmeren piplmetrom, nego je to podatak koji su nam građani rekli u okviru ankete i to je njihova percepcija. Dakle, to sad, verovatno, delom podrazumeva i zaista informisanje, a delom neku percepciju važnosti određenih sredstava informisanja, odnosno medija, kada je informisanje u pitanju. Televizija je tu i dalje na prvom mestu", rekao je Kurčubić.
Na drugom mestu su društvene mreže, a na trećem određeni digitalni mediji, bilo da su to digitalni portali nekadašnjih štampanih medija ili digitalni mediji.
"I dalje primat zadržava televizija", dodaje on.
Procenjuje se, kaže, da je 90 odsto domaćinstava na nekom vidu kablovske televizije ili nekog satelitskog prijema, odnosno da je do 10 odsto populacije i dalje na onom starom antenskom prijemu, koji je u međuvremenu takođe digitalizovan.
Raste slušanost radija
Analiza IPSOS-a je pokazala da raste broj ljudi koji svakog dana slušaju radio.
Pixabay
"Radio je neverovatno žilav. Više puta je radio bio sahranjivan, predviđala mu se zla sudbina. Prvi put kada je televizija nastala, onda nekoliko puta nakon toga. Međutim, radio se održava. Čak mi primećujemo u našem istraživanju slušanosti radija da broj ljudi koji svakog dana sluša radio raste, kao i taj nedeljni rič, dakle povremeno slušanje. Mi danas imamo preko, oko 60% populacije koja barem jednom nedeljno sluša radio", rekao je Kurčubić.
Zanimljivo je, kaže on, da taj blagi rast koji se beleži kada je slušanje radija u pitanju dolazi od mlađih generacija.
Radio je dostupan na različitim platformama, od tradicionalnog FM uređaja koji je i dalje apsolutno dominantan, preko digitalnog radija koji se sluša preko mobilnog telefona ili računara u kancelarijama.
"Mi beležimo u stvari da se danas najčešće radio sluša u prevozu. Ali je tu vreme slušanja i najkraće jer vreme koje potrošimo u prevozu je daleko manje od vremena koje provedemo na poslu ili kod kuće. Zatim ide slušanje kod kuće i na kraju slušanje u kancelariji. Iako najmanji broj ljudi, nekih 15-16 odsto, kaže da sluša radio u kancelariji, oni najduže slušaju. To kontekstualno slušanje u kancelariji je duže i od slušanja kod kuće i u prevozu", rekao je Kurčubić.
Međutim, kako kaže sagovornik Euronews Srbija, radio nije više dominantan izvor informisanja, a to je delom posledica i činjenice da su se i programi radio stanica promenili.
"Danas, ukoliko provrtite radiostanice, videćete da su one dominantno muzičke, da je sve manje radio stanica koje imaju bilo kakav govorni program, a još manje radio stanica koje imaju ozbiljan informativni program, osim nacionalnog emitera. Ja mislim da je to jako mali broj stanica, možete čuti po neke vesti", rekao je on.
On navodi da radio nije dominantan izvor informisanja, nego da su to televizija i digitalni mediji.
Prepolovljen broj čitalaca dnevnih novina
Na pitanje da li još neko čita novine u papirnom obliku, Kurčubić je naveo da se sadržaj koji one i dalje čita, ali da se promenila platforma.
Tanjug/Strahinja Aćimović
"Mi smo iz papirne forme, iz tradicionalnih novina prešli sve više na taj digitalni format, tako da je potpuno očekivano da postoji određeni pad kada su u pitanju štampani mediji. Taj pad je vidljiv, to nije ništa novo, on traje već godinama i karakterističan je ne samo za dnevne novine, nego i za sve vidove magazina. U poslednjih pet godina broj dnevnih čitalaca štampanih, odnosno dnevnih novina se prepolovio. On je sad već ispod 10 odsto, a ostale periodike, ostali magazini su daleko iza toga", rekao je on.
Kurčubić je naveo da se pisana informacija i dalje konzumira, samo se preselila na drugu platformu.
"Ljudi konzumiraju vesti u tekstualnom formatu, ali sada je to mobilni telefon najčešće kao platforma. I naravno, novine kao takve verovatno u ovom trenutku i ne mogu da odgovore potrebama za brzom informacijom koja je danas ključna. Verujem da će i dnevne novine verovatno morati malo da promene, ne mogu da kažem strategiju, ali ambiciju kada je u pitanju informisanje", rekao je on.
Kurčubić kaže da su podkasti zanimljiv fenomen, navodeći da je svega dva odsto ljudi navelo podkaste kao glavni izvor informisanja, a 13 ili 14 odsto kao jedan od izvora.
"Međutim, ja verujem da je pre podkast izvor informisanja ne o dnevno političkim temama nego o nekim društvenim ili zabavnim temama. Nije to još toliko važan medij, ali je evidentno da je sve važniji. Verujem da dobar deo građana danas ima neko iskustvo sa podkastom", rekao je on.
Komentari (0)