Šijan: U Svratištu tokom zime veći broj dece, potrebna topla garderoba

Deca koja koriste usluge beogradskog Svratišta najčešće žive u ekstremnom siromaštvu, neadekvatnim stambenim objektima koji uglavnom nemaju struju i tekuću vodu, a u zimskom periodu broj korisnika se upravo iz ovih razloga povećava, rekla je danas za Tanjug programska koordinatorka Centra za integraciju mladih Aleksandra Šijan.

Ona je navela da je upravo zbog svih tih faktora, kao i radnog vremena Svratišta, veoma važno obezbediti adekvatnu sezonsku odeću i obuću.

"Nažalost, nismo u mogućnosti da pružamo uslugu spavanja i to jeste nešto što predstavlja problem u hladnim zimskim danima, kada imamo i pojačanu posetu korisnika s obzirom na vremenske uslove i rizike koje zima donosi", rekla je Šijanova.

Deca korisnici usluga Svratišta uglavnom stanuju u objektima od kartona ili drugih trošnih materijala, a kako navodi Šijanova, u tim objektima često dolazi dolazi do požara.

Na pitanje da li postoji mogućnost da se deci koja žive u takvim uslovima obezbedi privremeni smeštaj tokom zime, Šijanova odgovara da interese deteta tada zastupaju centri za socijalni rad.

Tanjug/Strahinja Aćimović

"Mi u Svratištu imamo individualni plan za svako dete, imamo bazu podataka, naši socijalni radnici obaveštavaju nadležne centre o prijemu svakog deteta i ukoliko prepoznamo takvu potrebu, to adresiramo centru koji zapravo ima mandat da se bavi donošenjem takvih odluka", objasnila je ona.

Usluge Svratišta u ovom momentu koristi oko 400 dece uzrasta od pet do 15 godina, većina njih dolazi dobrovoljno i uz podršku roditelja.

Prema rečima Šijanove mnogi korisnici rade na ulici kako bi pomogli svojim porodicama, ali, takođe, postoji i momenat prinude.

"Razlozi zašto se deca nalaze u uličnoj situaciji ili su uključena u život i rad na ulici su, prema našem dvadesetogodišnjem iskustvu, ekstremno siromaštvo, socio-ekonomska isključenost, nizak obrazovni nivo, visok nivo diskriminacije u društvu i generalno jedan široki društveni problem koji ovu decu sklanja, ne vidi i stavlja u rizik od života i rada na ulici", navela je ona i istakla da je ovo društveni problem koji se ne tiče samo pravosuđa i policije nego svih sistema koji treba da rešavaju problem ekstremnog siromaštva i isključenosti iz društva.

Ona deca koja provode dane u Svratištu žive u neadekvatnim i nehigijenskim objektima, a tokom zime ovo su faktori koji doprinose razvijanju određenih bolesti.

"Sva deca u Srbiji po zakonu moraju biti primljena (u zdravstvenu ustanovu) i imaju zdravstveno osiguranje i naši stručni radnici koriste taj institut u primeni referalnog mehanizma kada upućujemo decu na usluge zdravstvenog sistema koje su im neophodne", objasnila je Šijanova i dodala da Svratište ima dobru saradnju sa državnim institucijama.

Korisnicima usluga ove ustanove u oba objekta u Beogradu omogućeno je da izvrše ličnu higijenu, obezbeđeni su im obroci, pomoć pri učenju i nadzor medicinskog tehničara.

Više od 80 odsto dece iz Svratišta uspešno pohađa osnovnu ili srednju školu.

Podaci Centra za integraciju mladih pokazuju da u ovom trenutku usluge Svratišta koristi oko 400 dece uzrasta od pet do 15 godina, a taj broj će se povećati tokom hladnih dana i zato je potrebno pravovremeno reagovanje.

Iako nakon 15. godine života gube pravo na korišćenje usluga Svratišta, zaposleni im i dalje pružaju podršku pri edukaciji koja će im omogućiti lakše integisanje u društvo.

Za ovu kategoriju bivših korisnika, Centar za integraciju mladih otvorio je socijalno preduzeće Kafe bar 16, gde deca koja izađu iz sistema Svratišta mogu da se zaposle i steknu veštine koje će im umnogome pomoći u daljem profesionalnom usavršavanju.