Igre 
Mogu li oživeti nastavnički smerovi na fakultetima: Država povećala stipendije na 19.800 dinara, da li je to dovoljno?
Komentari27/10/2024
-10:07
Kako bi se mladi dodatno motivisali da se školuju na nastavničkim smerovima pojedinih fakulteta, Ministarstvo prosvete i ove godine dodeljuje stipendije u iznosu od 19.800 dinara mesečno. Dekani fakulteta koji školuju nastavnike kažu da je to dobra podsticajna mera, ali teško da će samo ona povećati broj studenata na nastavničkim smerovima.
Inače, Konkurs za dodelu studentskih stipendija za nedostajuća zanimanja traje do 31. oktobra. Planirano je da se stipendira 250 studenata druge i treće godine koji studiraju na nastavničkom smeru iz matematike, fizike, hemije, srpskog jezika, engleskog jezika i nemačkog jezika. Na novčani podsticaj imaju pravo i budući vaspitači i učitelji.
Za tu stipendiju mogu da konkurišu akademci 20 fakulteta koji školuju nastavnički kadar. To su šest fakulteta Univerziteta u Beogradu (Matematički, Hemijski, Fizički, Biološki, Filološki i Fakultet za obrazovanje učitelja i vaspitača), zatim tri fakulteta Univerziteta u Novom Sadu ( PMF, Filozofski, Pedagoški fakultet u Somboru), tri sa Univerziteta u Nišu (PMF, Filozofski i Pedagoški u Vranju), četiri fakulteta Univerziteta u Kragujevcu (PMF, Filološki, Pedagoški Užice, Pedagoški u Jagodini), tri fakulteta Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici (PMF, Filozofski, Učiteljski u Prizrenu) i Državni univerzitet u Novom Pazaru.
Na konkurs mogu da se prijave studenti druge i treće godine koji studiraju matematiku, biologiju, hemiju, fiziku, pedagoške nauke i jezike. Uslov je da su državljani Srbije, da nisu gubili nijednu godinu, da su položili sve ispite iz prethodne godine, da imaju prosečnu ocenu iznad 7,5.
Stipendisti se obavezuju da će, u roku od dve godine od diplomiranja, prihvatiti posao u školi koji im se ponudi i da će raditi najmanje onoliko koliko su primali stipendiju.
U suprotnom, stipendista se obavezuju da će, u celosti, u dvostruko dužem roku od vremena u kojem je primao stipendiju, vratiti ukupan iznos stipendije koji je primao, uvećan za referentnu kamatnu stopu Narodne banke Srbije i uvećan za još tri odsto.
"Neophodna analiza po regionima"
Dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu prof. Goran Roglić kaže da će teško samo stipendija povećati interesovanje mladih za nastavničke smerove na fakultetima. Smatra da neophodno preduzeti i niz drugih koraka.
Povezane vesti
Dekani osam fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji imaju smerove za nastavnike, uradili su Platformu kojom se predlažu rešenja kako bi se povećalo interesovanje za nastavničke smerove i rešio deficit kadrova u školama. Platforma je usvojena na Senatu i prosleđena u aprilu prošle godine MInistarstvu prosvete. Stipendije, veće plate i vraćanje ugleda prosvetnim radnicima- tri su ključne stvari na kojima se insistira u dokumentu.
profimedia
Sličnu Platformu mesec dana kasnije Ministarstvu prosvetu prosledila je i Unija prirodno- matematičkih fakulteta u Srbiji. Osim pomenutih mera oni su još predložili i da se uvedu na fakultetima studijski programi gde bi se školovali nastavnici da predaju po dva srodna predmeta biologija-hemija i fizika-hemija...
Roglić kaže da je neophodno prvo da se uradi dobra analiza koliko trenutno nedostaje nastavnog kadra u školama i za koje predmete. Smatra da ta analiza mora da se uradi po regionima i onda da se mladi iz tih regiona šalju da upišu smerove za nastavnike na fakultetima.
"Važno je da oni znaju da ih čeka posao u školi kada završe fakultete. Ministarstvo prosvete na osnovu analize po regionima treba da uradi projekcije koliko će nastavnika nedostajati narednih pet godina", rekao je Roglić za Euronews Srbija.
Dodaje da se mladi teško odlučuju za posao u školi i platu od 800 evra, ako im privreda nudi mnogo više.
Dropredmetni nastavnici
Procena je da će školama u Srbiji do 2028. godine nedostajati pet do sedam hiljada nastavnika. Interesovanje kandidata za nastavničke smerove naglo je počelo da opada od 2015. godine. Danas školama u Srbiji najveše nedostaju nastavnici matematike, fizike, hemije, informatike, biologije, nemačkog jezika.
Koliko je situacija alarmantna najbolje govori podatak da se ove godine u prvom upisnom roku u Novom Sadu za nastavnika hemije nije prijavio nijedan kandidat, dok se u Beogradu prijavio samo jedan kandidat.
profimedia
Povezane vesti
Roglić navodi da je Unija prirodno-matematičkih fakulteta u svojoj platformi predložila i da se školuju nastavnici koji će predavati dva predmeta. Dodaje da o tome treba razgovarati i da bi se sprovelo u delo fakulteti moraju da akredituju te nove programe.
"To je već postojalo na prirodno-matematičkim fakultetima. Primera radi, na fakultetu u Beogradu postojali su smerovi za nastavnika biologije-hemije i fizike-hemije. To je pokrivalo osnovne škole. Zgodna je varijanta zbog fonda časova, jer takav nastavnik može da popuni fond časova. Taj smer je ugašen 2007. ili 2008. godine. Novi Sad je te smerove imao nešto duže, ali su i oni ukinuli", pojasnio je on.
Ističe da su to prirodno-matematički fakulteti ponudili Ministarstvu prosvete kao jednu mogućnost i spremni su da o tome razgovaraju.
Povezane vesti
Pojašnjava i da je vreme da se promeni način finansiranja visokog obrazovanja. Podseća da se fakulteti sada finansiraju po broju upisanih studenata.
"Ako mi upišemo pet ili deset studenata na nastavnički smer, veliko je pitanje da li će to država prepoznati kao poseban smer i finansirati držanje nastave. To su stvari za razgovore i pregovore. Kad nas budu pozvali spremni smo da pregovaramo o tome", zaključio je on.
Komentari (0)