Igre 
Kako je Karoh zavoleo Srbiju: Izbeglica iz Iraka o tome kako je s novim pasošem obišao region i vratio se kući-u Beograd
Komentari17/10/2024
-20:00
Karoh Pištevan, Kurd iz Iraka, još kao petnaestogodišnjak morao je da ode iz svoje rodne zemlje. Nije razmišljao kuda ide, samo je znao da iz Iraka mora da ode. Taj dugački put, koji je, kako kaže, trajao skoro godinu dana, opisuje jednom rečju - strašan. Na tom putu, dobio je batine, sedam meseci je proveo u Rumuniji u kojoj mu je zahtev za azil odbijen. Nakon toga je otišao u Austirju, odakle je deportovan u Mađarsku, a iz Mađarske u Srbiju.
Danas Karoh radi u Beogradu, srećan je kaže što je baš ovde ostao i ne namerava da iz Srbije, jednog dana i ode. Inače, Karoh Pištevan je druga izbeglica u Srbiji koji je nakon pet i po godina provedenih ovde, dobio putnu ispravu sa kojom može, kako nam je rekao pre šest meseci i kada ju je dobio, konačno da vidi i more.
Šest meseci kasnije, priča nam kako je to izgledalo konačno preći granicu Srbije i vratiti se opet - kući, u svoj Beograd.
"Bio sam u Bosni i Hercegovini, a onda sam otišao i na more u Crnu Goru. Tamo sam proveo celo leto. Divno mi je bilo i presrećan sam bio što sam posle toliko godina mogao i ja da otputujem i vidim more. Ranijih godina su me drugari zvali da idem s njima, ali pošto nisam imao pasoš, nisam nigde mogao da putujem. Konačno sam i ja mogao negde da odem. Iskoristio sam to maksimalno", rekao je on za Euronews Srbija.
U razgovoru za naš portal navodi da je odlučio da ostane u Srbiji, jer mu se ovde dopada i ne vidi sebe ni u jednoj drugoj zemlji.
"Baš mi se sviđa ovde, prija mi, ljudi su predivni. Sve mi prija, zaista", navodi, a na pitanje šta ga je toliko "kupilo" da ostane, k'o iz topa odgovara: "Ljudi".
"Ljudi, kultura i kako se prihvatamo", dodaje Pištevan uz osmeh koji dok priča o građanima Srbije, ne skida s lica.
Karoh Pištevan
Povezane vesti
Kaže da su ga ljudi dobro prihvatili, da nije nikad doživeo neku neprijatnost zbog toga što je izbeglica. Dodaje da su ljudi na ovom podneblju doživeli sličnu situaciju kao on koji je morao da napusti svoju domovinu, pa objašnjava zbog toga i imaju razumevanja.
"Ljudi su ovde 1999. godine videli, doživeli neke stvari... I imaju razumevanja za mene", dodaje Pištevan.
Kako je otišao iz Iraka
Karoh Pištevan inače radi kao prevodilac u dve firme u Beogradu, ali nije to jedino čime se bavi. Sa velikim entuzijazmom priča i o svom volonterskom radu u Kulturnom centru već skoro sedam godina. I u tom kulturnom centru naišao je na podršku, te navodi da su mu zaposleni u njemu dosta i pomogli da da nauči srpski jezik.
"Išao sam tamo često i radio s ljudima i pomogli su mi da naučim jezik", rekao je Karoh.
Na pitanje da li naši ljudi imaju predrasude prema izbeglicama, odgovara da nije imao takvo iskustvo, ali dodaje i da mu je cimer s kojim je živeo nekada pratio stranicu na Instagramu - "Zaustavite migrante" - a da su onda postali najbolji drugovi.
"Živeli smo zajedno tri godine. Sad je završio fakultet pa se vraća u Šabac. On je naš, što bi se reklo, i moj najbolji prijatelj", našalio se Karoh i nastavio:
"Nisam nikad doživeo ništa neprijatno, hvala Bogu. Ljudi oko me su bili fenomenalni, tako da nikada nikakvih problema nisam imao".
Povezane vesti
Karoh, inače Kurd, dok se priseća tokom razgovora sa nama kako je izgledao njegov odlazak iz rodnog Iraka, kaže da je na težak, dalek i neizvestan put krenuo pre devet godina.
Na put je krenuo kao petnaestogodišnjak, sam. Ceo put je trajao oko godinu dana, a kaže da je u Rumuniji ostao sedam meseci, te da su mu zahtev za azil tamo odbili, otišao je u Austriju iz koje je, priseća se, deportovan u Mađarsku, a iz Mađarske u Srbiju.
Ceo put je, kako kaže, bio strašan i dosta loših stvari mu se na njemu desilo. Doživeo je i batine u Bugarskoj, ali podvalči da se sve isplatilo. Na ovako daleki put je, odgovara, morao da krene.
Povezane vesti
"Bio sam mlad, ali nisam imao izbora. Moj stric je bio general u vojsci. Kad mi je tata umro, kada sam imao 13 godina, a kod nas kad umre tata stric preuzme odgovornost za porodicu, on je hteo da brat i ja idemo u rat. Brat mi je onda otišao u Iran, a ja sam posle toga došao ovamo", kaže Pištevan.
Dodaje i da se nada da će uskoro opet da "iskoristi" pasoš i nađe se na proleće sa majkom u Iranu, koju nije video skoro punu deceniju.
Prvi pasoši
Podsetimo, posle čak 16 godina funkcionisanja azilnog sistema u Srbiji i to krajem marta ove godine, izdati su prvi pasoši za izbeglice. Prvi je otišao u ruke jednog Kazahstanca, a drugi u Karohove.
"Ovaj pasoš mi znači mnogo, presrećan sam. Otvorio mi je vrata širom sveta", rekao je pre šest meseci za Euronews Srbija Pištevan.
Inače, stranci, kojima je odobren azil, pravo na boravak i zaštitu u Srbiji, u skladu sa Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti i Pravilnikom o izgledu i sadržini obrasca putne isprave za izbeglice, od 1. februara 2024. godine mogu podneti zahtev za izdavanje putne isprave za izbeglice.
U 2023. godini, 1.654 lica izrazilo je nameru da zatraži azil u Republici Srbiji. Najveći broj njih su državljani Burundija, Rusije i Kube. Od tog broja, 196 njih odlučilo je da pokrene formalni postupak azila i podneli su zahtev za azil Kancelariji za azil. Od 2008. godine do februara 2024. godine je 248 lica dobilo međunarodna zaštitu u Republici Srbiji (114 lica dobilo je status izbeglice i 134 lica dobilo je supsidijarnu zaštitu).
"Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti propisano je izdavanje putne isprave za izbeglice na biometrijskom obrascu, čime se pored zaštite ljudskih prava, omogućava sloboda kretanja ovoj kategoriji lica", naveli su tada za Euronews Srbija iz MUP-a.
Sa donetim Pravilnikom o izgledu i sadržini obrasca putne isprave za izbeglice u novembru 2023. godine, Srbija je predvidela izgled putne isprave za lica koja su dobila azil u Srbiji. Isti pravilnik je donet 24.11.2023. godine, a počeo da se primenjuje od 1. februara 2024. godine.
Srpski pasoši za izbeglice su plave boje, u drugom pogledu se na prvi pogled ne razlikuju od pasoša za srpske građane. Izbeglički pasoš kao putna isprava međutim ne podrazumeva i srpsko državljanstvo, već se licima kojima je Srbija dala utočište, tj. pružila im svoju zaštitu i boravak na našoj teritoriji, omogućava da putuju van Srbije ako za to postoji potreba.
Preporuka za vas
Komentari (0)