Popadić za Euronews Srbija: Od početka se govorilo da su mladi manje ugroženi zbog korone, sada se situacija menja

Imunolog Dušan Popadić, član Nacionalnog tela za imunizaciju uoči današnje sednice Kriznog štaba navodi da je prioritet u borbi protiv koronavirusa poštovanje postojećih mera i imunizacija prvom i drugom dozom vakcine.

On je gostujući na Euronews Srbija konstatovao da imunizacija ne ide kako bi trebalo. Naveo je da je najmanje vakcinisanih u mlađoj populaciji, i da je svega 15 odsto građana od 18 do 24 godine primilo barem jednu vakcinu, dok je taj postotak 33,6 odsto među populacijom od 25 do 49 godina.

Kako je rekao, od početka epidemije se ponavlja da mlađa populacija ima manju verovatnoću da će dobiti neki teži oblik korone, ali sada se situacija menja. 

"Stare osobe su uglavnom zaštićene vakcinacijom, a mlade ne. Mlade osobe su najmobilniji deo društva, pa samim tim imaju najveće šanse da dobiju virus, ali i da ga prenesu. Postoje razne gluposti koje se javljaju po internetu, o alternativnim protokolima za lečenje, o tome kako vakcine ne valjaju, i tako dalje. Protokoli za lečenje se stalno unapređuju kako bi bili što efektivniji i sada je na snazi 11. verzija za lečenje kovid pacijenata", navodi Popadić.

On podseća da je u Srbiji omogućena i imunizacije dece starije od 12 godina.

"Bitno je napomenuti da je imunizacija deci preko 12 godina omogućena i preporučena određenim grupama. To su deca sa nekim pridruženim bolestima. Dokazano je da je vakcinacija dece starije od 12 godina vrlo bezbedna i efektivna metoda zaštite. Deca od 12 do 15 godina ne mogu sama da donesu odluku da se vakcinišu, to moraju učiniti roditelji - na njima je da ih zaštite ili ne zaštite", kaže Popadić.

"Svaka vakcina je bolja ako se primi, nego ako se ne primi"

On je na pitanje ko bi i kojom vakcinom trebalo da se vakciniše kao trećom dozom naveo da su dosad najveću efikasnost pokazale vakcine izrađene tehnologijom mRNK.

"Ali je svaka vakcina bolja ukoliko se primi, nego ukoliko se ne primi. Ukoliko je neko primio dve vakcine, na primer, Sinofarm, može da bira koju će primiti za treću dozu", podseća Popadić.

On dodaje da je svaka zaštita statistička raspodela – neće kod svake osobe biti dobra, ali će kod velike većine biti dovoljna. I tako je sa svakom vakcinom.

Prema njegovim rečima, Nacionalno telo za imunizaciju se prilikom davanja preporuka za treću dozu vodilo podacima i objavljenim preporukama nacionalnih tela Francuske i SAD. 

"Američka preporuka je bila da se imunizuju imunokompromitovane osobe - oni koji imaju HIV, ili urušen imunitet zbog lečenja nekih drugih, uglavnom malignih bolesti. Oni su preporučili mRNK vakcinu, četiri nedelje nakon primljene druge doze", podseća Popadić.

Francuzi su se, kako dodaje, orijentisali na najstarije osobe, starije od 80 godina, i osobe kojima je imunitet ugrožen u širem smislu te reči.

"Oni su preporučili RNK vakcinu u periodu od šest do devet  meseci od primanja druge doze. Kada se čitaju preporuke i iz nekih drugih zemalja, vidi se da je to prilično rastegljivo. Ipak, svi se fokusiraju na preporuku da treću dozu vakcine prime ili starije osobe, ili imunokompromitovane. Mi smo došli do preporuke da je mogu primiti svi, i to šest meseci nakon primanja druge doze", navodi sagovornik Euronews Srbija.