Igre 
Zakon o građanskom partnerstvu u Srbiji? O ovom pitanju nema konsenzusa ni u samoj opoziciji
Komentari24/09/2024
-09:47
Opozicioni Zeleno-levi front u skupštinsku proceduru uputio je predlog zakona o građanskom partnerstvu dvoje ljudi istog pola. Na dnevnom redu sednice predlog se, ipak, nije našao. Iz te političke organizacije kažu da su predloženim aktom želeli da olakšaju neke situacije poput pitanja nasledstva, imovine ili poseta bolnicama.
S druge strane, predlog zakona ne omogućava usvajanje dece, a sličan model postoji i u drugim zemljama koje ne omogućavaju istopolne brakove, poput Hrvatske.
Ovog septembra deo javnosti postavlja pitanje da li je vreme da iz Srbije uvede mogućnost da LGBT populacija ostvaruje neka prava koja imaju heteroseksualni parovi. Deo opozicije rešenje vidi u građanskom partnerstvu.
"Mi smo predložili zakon o građanskim partnerstvima koji garantuje da vi u jednoj zajednici imate pravo da nekog posetite u bolnici, da imate jednaka imovinska prava i prava koja se tiču izdržavanja, prava koja se tiču nasleđivanja. I kao što sam rekla, istraživanja pokazuju da je naše društvo spremno da svi uživamo jednaka prava, a ne da neki članovi naše zajednice samo zato što vole drugačije, eto ne mogu ni svog partnera da posete u bolnici", rekla je poslanica Zeleno-levog fronta Natalija Stojmenović za Euronews Srbija.
Uređene su i brojne druge oblasti, poput prava na izdržavanje, prava iz penzijskog i zdravstvenog osiguranja ili poreskog oslobađanja po ugledu na bračne zajednice. Predlagači podršku očekuju od svih, ali ona neće stići, na primer, od novog DSS-a.
"Kako god krstili tu zajednicu, ona zapravo predstavlja brak. Ustavom Republike Srbije brak je predviđen kao zajednica života, naravno koja proizvodi pravne posledice, između muškarca i žene. Da bi se ovakav predlog mogao uopšte uzeti u razmatranje, neophodno je prvo promeniti Ustav Republike Srbije. Pa, ako takav predlog dobije većinu naših građana, ako su naši građani spremni i na tu vrstu, ako hoćete identitetske promene, tek onda bi eventualno o ovakvom zakonu moglo da se raspravlja", poručio je Miloš Stanković iz Novog DSS-a
Ovo nije prvi put da se ovakav predlog šalje u skupštinu.
Povezane vesti
"S obzirom da kao premijerka nije ništa uradila, da predsednica skupštine makar pokrene debatu o ovom zakonu u Narodnoj skupštini. Ovo je druga godina zaredom da Zeleno-levi front predlaže ovaj zakon. Prošle godine nismo videli da se on nalazi u proceduri. Volela bih da vidim da ima makar minimum osećaja da zajednica koju je ona sebi uspela da obezbedi, da ta prava imaju i svi ostali koji su pripadnici iste te zajednice", kaže Stojmenov.
Stanković naglašava da promena pojedinačnih zakona ne bi smela da zadire u Ustav.
"Ja mislim da o tome mi moramo da imamo otvorenu društvenu raspravu, ali apsolutno ove ljude niko ne sme da ugrožava ni po jednom drugom pitanju i treba im omogućiti da ostvaruju ona prava i kao pojedinci i kao zajednica promenom postojećih pojedinačnih zakona, koji ne bi zadirali u onu ustavnu i zakonsku kategoriju koja bi, na kraju, razlikovala ovakve zajednice od bračnih zajednica kao što je to sada slučaj u Ustavu Republike Srbije", kazao je Stanković.
I dok se o ovoj temi povremeno govori u javnosti, neizvesno je hoće li i u Skupštini. Euronews se obratio kabinetu predsednice Skupštine Ane Brnabić sa pitanjem da li će i kada staviti ovaj predlog na dnevni red, ali nismo dobili odgovor.
Antonijević: Ustav ne brani donošenje zakona koji reguliše istopolnu zajednicu
Pravnik Milan Antonijević navodi da Ustav Srbije ni u kom slučaju ne brani donošenje zakona koji reguliše istopolnu zajednicu.
"Moguće je, kada čitate odredbe koje se tiču braka, doneti zakon u kome nećete tu zajednicu formulisati kao brak, već ćete dati određena prava, kao što dajete kroz druge zakone koji regulišu određena građanska prava. I to sad predlagač, u ovom slučaju Zeleno-levi front, naziva građansko partnerstvo", rekao je Antonijević za Euronews Srbija.
Na pitanje o suštinskim razlikama između klasičnog braka i građanskog partnerstva stručnjak navodi da, po njegvom mišljenju, nije postavljeno pitanje da li se vidi neka razlika između onoga što je definisano samim ustavom i ovog zakona.
Povezane vesti
"Ovde govorimo o ostvarivanju ljudskih prava. Svako ko se bavi ljudskim pravima, ako malo posmatra šta se dešava, pre svega u Savetu Evrope, gde vi imate i određeni broj presuda, koje svim zemljama članicama, pa i našoj zemlji, nalažu da ovo pitanje regulišu. Mislim da je veoma dobro da se ovo pitanje ponovo vrati na sto. Ono je bilo na stolu, podsetiću vas, u nekoliko navrata. Vlada Ane Brnabić je imala određene aktivnosti koje su bile vezane upravo za pisanje, učestvovanje u radnim grupama ovog zakona, ali se očigledno negde posmatrala atmosfera u društvu", kazao je naš sagovornik.
Komentarišući izjavu predsednika Aleksandra Vučića, da neće takav zakon, Antonijević je rekao da u tom slučaju, zakon može da se vrati, da ga u drugoj iteraciji parlament potvrdi i da on bude izglasan.
"Međutim, nadam se da se to neće dešavati, jer ovde govorimo o regulisanju ljudskih prava, a sva manjinska prava, naravno da nećete imati većinu za zaštitu prava Rusina ili bilo koga u društvu, ali jedna pozitivna kampanja o kojoj ćemo govoriti, da ovaj zakon reguliše pre svega pitanja koja se tiču nasledđivanja, poseta u bolnici i nekih stvari kojima se zaista niko ne može protiviti. Za istopolne partnere znači da imaju jednakost pred zakonom, kao i oni koji su u vanbračnoj zajednici ili koji zasnivaju brak. Znači, to je izjednačavanje i sa vanbračnom zajednicom i sa brakom i time nekako konačno regulišete sve građane ove zemlje da budu jednaki. To je pravo i to je obaveza pre svega ove države, pravo svakoga od nas da svoja ljudska prava ima zaštićena pre svega u propisima svoje zemlje", navodi pravnik.
Govoreći o tome koliko je društvo spremno i sazrelo za regulisanje prava istopolnih zajednica, Antonijević kaže da je sve veći broj građana upoznat da je to zakon koji samo izjednačava prava i ne daje nikome povlastice.
Vi imate istopolne partnere koji žive u partnerstvu, koji imaju zajedničku imovinu, koji ulaze u banku, tamo dobijaju zajednički račun i pokušavaju da posete svog partnera ili partnerku u bolnici. To su sve situacije u kojima društvo zaista počinje drugačije da reaguje. U više navrata se o tome govorilo. Mislim da se to i vidi kroz samu Paradu ponosa, koja se odvija bez nekih većih problema. Vi imate dobru pripremu, imate dobru zaštitu policije, ona svake godine treba da bude sve manja i manja. Znači to je još jedna sloboda, sloboda okupljanja, koja se sprovodi.
Kompletan razgovor sa Milanom Antonijevićem pogledajte u videu ispod teksta.
Komentari (0)