Dr Stojanović za Euronews Srbija o dva pitanja koja najviše muče građane u vezi sa trećom dozom

Komentari

Autor: Euronews Srbija

20/08/2021

15:37

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Opšti utisak o trećoj dozi vakcine protiv virusa korona je da vlada opšta konfuzija i to ne samo u Srbiji već u celom svetu, kaže profesor farmakologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu Radan Stojanović.

On je za Euronews Srbija rekao da su dva pitanja koja muče sve građane - da li treba da prime treću dozu i koju vakcinu.

Napominje da treću dozu treba dati onda kada se izgubi efikasnost prethodne dve doze, a jedan od načina da se izmeri efikasnost je i da se meri nivo antitela koja se vremenom gube. Međutim, kako kaže, antitela su samo vrh imunološkog odgovora, jer ostaje snažan potencijal za borbu protiv virusa u ćelijskom imunitetu i imunološkoj memoriji.

"Građanima ne savetujem da mere antitela, jer neće steći pravu sliku. Primena dve doze vakcine je pokazala efikasnost, jer sprečava teške kliničke slike i sprečavanju hospitalizacije", naveo je on.

Istraživanja jesu pokazala da je treća doza povećala nivo antitela, ali da je problem što se ne zna koji nivo antitela nas štiti.

Treća doza samo za slab imunitet

Podseća da je američka Uprava za hranu i lekove (FDA) odobrila primenu treće buster doze proizvođača Fajzer i Moderna za građane koji su imunokompromitovani, a takvih je 2,7 odsto u populaciji SAD.

"To su građani koji ili primaju lekove iz grupe imunosupresiva ili imaju određena obolenja te ne mogu dobro da reaguju na vakcine. Za njih je potrebna buster doza. Za druge građane ne", rekao je on.

Dodaje da kompanija Fajzer sprovodi novu studiju koja bi pokazala da treća doza treba da se daje svim građanima koji su primili dve doze, posle osam i devet meseci. Dali su na procenu američkoj FDA i Evropskoj agenciji za lekove EMA.

"Evropska agencija za lekove je tu malo obazrivija. Ona kaže da nemamo jasnih dokaza da nam je trenutno potrebna treća doza i kada će biti potrebna. Mislim da mi ne treba da žurimo. Dosta pitanja je vezano za Sinofarm vakcinu, jer je najveći broj naših građana primio Sinofarm vakcinu. Međutim, najmanje relevantnih podataka imamo o toj vakcini. O njoj saznajemo od saopštenja proizvođača i istraživanja iz pojedinih zemalja. Prvi rezultati su ohrabrujući. Pokazana je efikasnost prema ranijim sojevima", rekao je on.

Dodaje da se danas rade nove studije u Mađarskoj, objavljena je studija iz Šri Lanke u kojoj je pokazana ohrabrujuća efikasnost Sinofarma i kod delta soja.

Ono što zbunjuje, smatra on, to je da ne postoji iskristalisan stav da li je osobama koje su vakcinisane Sinofarm vakcinom i u trećoj dozi potrebno dati vakcinu ili cepivo drugog mehanizma dejstva.

Građani ne mogu da znaju

Stojanović kaže da građani nikako ne mogu da znaju koju vakcinu da odaberu, jer odgovor na to pitanje nema ni naučna zajednica u svetu.

Očekuje da će neke dileme razjasniti Nacionalna studija o efikasnosti i bezbednosti primenjenih vakcina u Srbiji.

"Rezultati te studije treba da budu predstavljeni javnosti. Mislim da mogu predstavljati pravi osnov za smernice kako se ponašati, kojim građanima dati treću dozu, kog proizvođača", rekao je on.

Smatra da Srbija treba malo da sačeka sa trećom dozom, a takav je i stav Svetske zdravstvene organizacije koja je stavila moratorijum na primenu treće doze.

"Ova pandemija je globalni problem. Suština je je da se vakciniše što više ljudi širom sveta, da vakcina bude dostupna u Indiji, Africi. Mi ćemo imati situaciju da vakcinišemo građane bogatih zemalja, a da građani siromašnih zemalje, koji nisu vakcinisani, predstavljaju rezervoar za druge mutacije. Od tih mutacija bogati će se štititi novim dozama. Mislim da ta strategija nije dobra", naveo je on.

U Srbiji je skoro zaustavljena vakcinacija, a Stojanović smatra da je to posledica što se dosta pažnje u medijima posvećuje ljudima koji nemaju veze sa vakcinacijom, a sa druge strane promoteri vakcinacije su ljudi koji su izgubili poverenje.

"Od zvaničnika često možemo da čujemo da su vakcine potpuno bezbedne, nemaju nikakva neželjena dejstva. To nije tačno. Vakcine, kao i svi drugi lekovi, imaju neželjena dejstva, ali je korist višestruko veća od tih neželjenih dejstava", pojasnio je on.

Nisu na snazi mere koje odgovaraju situaciji

Smatra da trenutno nisu na snazi mere koje odgovaraju epidemiološkoj situaciji i da se može steći utisak da se to radi namerno kako bi određeni broj ljudi se zarazio pošto je stala vakcinacija.

"Možda je to posledica i neodgovornosti. To je pitanje za Krizni štab", poručio je on.

Govoreći o vakcinaciji dece starije od 12 godina, Stojanović je rekao da su određene vakcine odobrene za taj uzrast, ali na osnovu studija koje su imali, mali je uzorak dece i kratak vremenski period praćenja.

"Rezultati studije su ohrabrujući - nisu primećeni nikakvi opasni bezbednosni signali, a efikasnost je primećena. Međutim, nisam za rutinsku vakcinaciju sve dece tog uzrasta. Samo bih vakcinisao decu koja imaju određene bolesti, a koje bi doprinele da deca obolela od kovida 19 razviju tešku kliničku sliku", zaključio je dr Stojanović.