Igre 
Lažni med i u evropskim marketima: Pčelari u teškoj poziciji, falsifikatora sve više na tržištu
Komentari18/08/2024
-15:03
Evropska komisija saopštila je da je 50 odsto uvezenog meda lažno. Pčelari su u teškoj situaciji, jer ne mogu da se bore sa nelojalnom konkurencijom na tržištu. Neki već odustaju od pčelarstva, jer je finansijska sitaucija postala neizdrživa. To je bio jedan od razloga da se organizuju i osnuju Evropski pčelarski savez (EBA) i koji su se uključili i mnogi pčelari iz Srbije.
Ukoliko se ovakav trend nastavi, na policama bude sve više falsifikovanog meda, a države ne preduzmu konkretne korake, nestaće pčelinjaci ali i pčele koje imaju i značajnu ulogu u poljoprivredi.
Biljana Tomić, generalni sekretar Evropskog pčelarskog Saveza kaže da se plaši da odustajanje od pčelarstva ne postane trend. Tada bi se nanela ogromna šteta poljoprivredi u Evropi, upravo zbog izostanka oprašivačke uloge pčela.
"Bez pčelara nema pčela. Zbog klimatskih promena, trovanja pesticidima, bolesti pčela i drugih izazova, pčele samostalno ne mogu opstati. Pčelari su potrebni svakoj zajednici, društvu. Opšti trendovi u poljoprivredi gde se koristi robotika još nisu uspeli da zamene znanje i stručnost
Dodaje da pčela nije značajna samo zbog meda, već i zbog drugih pčelinjih proizvoda (propolis, matična mleč, perga). Osim toga ima ogromnu ulogu u poljoprivredi zbog oprašivanja. To je jedna od najvažnijih funkcija, od koje zavisi količina hrane u svetu. Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) je izašla sa podacima da se oprašivačkom ulogom pčela prinosi u poljoprivredi podignu za 153 milijarde evra, što pčeli daje poseban značaj.
Objašnjava da najveću garanciju kvaliteta kupci imaju kada nabavljaju med direktno od pčelara, a ukoliko se nabavlja u trgovini mora se voditi računa.
Poreklo meda
Nedavno je na inicijativu Slovenije Evropski parlament usvojio nova pravila za označavanje porekla meda koji se nalazi na policama trgovina. Naime, sada će umesto reči "med iz EU" i "med van EU", pakeri morati da navedu sve zemlje porekla meda u centralnom vidnom polju proizvoda i to u opadajućem redosledu shodno prisutnoj količini meda iz te države u tegli.
Povezane vesti
Falsifikovani med ne stvara samo nelojalnu konkurenciju pčelarima, već nosi određene rizike i za zdravlje ljudi.
profimedia
"Falsifikovani med nosi rizik po zdravlje potrošača. Stručni tim EBA je nedavno izneo sve benefite evropskog meda i ukazao na opasnost koja preti potrošačima od falsifikata, jer se tokom falsifikovanja u njega dodaju čak i živa soda, veštački enzimi, veštačke arome, veštačke boje, šećeri niskog kvaliteta. Većina falsifikata je običan šećerni sirup sa dodacima, pčele taj lažni med najčešće nisu ni videle. On služi samo za prevaru potrošača i da donese profit falsifikatoru. U lažnom medu nema biološke vrednosti koju pčelinji med pruža ljudskom organizmu, nema enzima koje su pčele dodale i koji mu daju blagotvornost i korist za ljudski organizam, zbog čega ga i koristimo", istakla je ona.
Borba protiv falsifikovanja meda je jedan od glavnih ciljeva nedavno osnovanog Evropskog pčelarskog saveza u kom se do sada okupilo oko 300.000 pčelara iz EU, ali i zemalja koje nisu članice EU.
Falsifikatori su se toliko izveštili u falsifikovanju da je čak i pčelarima teško da prepoznaju lažni med. Kupac nema nikakve šanse. Dokazivanje da li su med proizvele pčele ili je lažni jedino može sa sigurnošću da utvrdi laboratorijska analiza. Evropski pčelarski savez traži i da se uvede jedinstvena metodologija za utvrđivanje autentičnosti meda na teritoriji cele Evrope jer, kako kažu, "med koji nisu napravile pčele, nije med".
Najfalsifikovanija namirnica
Inače, med je treća na svetu najčešće falsifikovana namirnica. Pčelarski posao je izuzetno težak i zahtevan, iziskuje znanje i umešnost, a falsifikatori se na "lagan" način bogate.
Osim borbe protiv falsifikovanja meda, cilj Evropskog pčelarskog saveza je i borba za uvođenje posebnih subvencija po košnici i to po osnovu doprinosa za oprašivanje, kako bi se prepoznala i vrednovala oprašivačka uloga pčela. Treći cilj im je borba proitiv nepravilne upotrebe pesticida koji su otrovni za pčele i koji dovode do masovnog trovanja pčela.
profimedia
Iz Evropskog pčelarskog Saveza poručuju da će sve svoje aktivnosti i planirane akcije usmeriti ka tome da se zaštite pčele, pčelari i potrošači u Evropi.
Povezane vesti
"Stupili smo u kontakt sa svim čelnim ljudima u Evropi, pokrenuli niz aktivnosti, saopštenja za medije, promotivni video, kako bi što šira javnost bila upoznata sa stanjem u pčelarskom sektoru u Evropi, gde nam je izuzetno važna pomoć medija u spašavanju pčela, pčelara i potrošača Evrope", kaže Tomić.
Ova organizacija svakog meseca objavljujemo svoj elektronski časopis EBA Magazin “Bez pčela nema života” koji šalju na hiljade adresa u Evropi. Stupili su u kontakt sa svim pčelarskim savezima u Evropi, te očekuju uključivanje velikog broja pčelarskih udruženja do kraja godine.
Sediste Saveza je u Sloveniji, zemlji pčelarstva, odakle je i predsednik udruženja Boštjan Noč.
Povezane vesti
Preporuka za vas
Komentari (0)