Igre 
Javno-privatno partnerstvo u zdravstvu: Da li je moguće da se obim saradnje proširi?
Komentari12/08/2024
-07:01
Iako se sve zdravstvene usluge mogu obaviti i u državnim ustanovama, praksa odlaska kod privatnika zbog čekanja na pojedine operacije i specijalističke preglede uvećala je potrebu da se javno-privatno partnerstvo u zdravstvu poboljša i proširi. I ranije se govorilo o spajanju dva sistema, a dokle se stiglo u realicaziji te ideje?
Devet godina pre nego što će partnerstvo između državnog i privatnog sektora zvanično postati deo zakonske regulative, Medigroup klinika ostvarila je saradnju sa državom. Najpre u postupcima vantelesne oplodnje sa gotovo 9.000 ciklusa i 3.000 rođenih beba, a od 2017. i u postupcima operacija katarakte, kojih je do sada sprovedeno preko 4.000.
"Kada smo krenuli u saradnju što se tiče vantelesne oplodnje i katarakte, to se zapravo rodilo iz kontinuiranog kontakta kako sa našim ministarstvom zdravlja, tako i Republičkim fondom za zdravstvene osiguranje, kroz direktne komunikacije i komunikaciju kroz asocijaciju privatnih zdravstvenih ustanova, koja zapravo objedinjuje sve privatne pružaoce zdravstvenih usluga u Srbiji", rekla je Marija Rabrenović, operativna direktorka Medigroup sistema.
Da bi pacijenti mogli da se leče o trošku države u privatnim klinikama, zakon nalaže uslove koji moraju biti ispunjeni između klinike i državnog resora.
"Zakonska rešenja postoje, ali to već funkcioniše. Samo imate uslov, odnosno preduslov da ispunjavaju da imaju dovoljan broj kvalitetnih lekara, ne da povremeno dolaze, nego da su stalno zaposleni, da imaju kapacitete da odrade to i da imaju kvalitet", rekao je ministar Lončar.
Na račun državnog sektora građani od ove godine mogu u 28 privatnih ustanova da obave operaciju katarakte. Najviše sklopljenih ugovora za ovaj postupak je u Beogradu, a jedini uslov za operaciju u privatnoj klinici je da se pacijent nalazi na listi čekanja.
RFZO je zaključio ugovore i sa 16 privatnih ustanova za pružanje usluga vantelesne oplodnje, 10 ustanova za usluge hiperbarične medicine, dok je saradnja ostvarena sa skoro 3.400 privatnih apoteka.
Povezane vesti
Ideje za širenje saradnje postoje i za druge specijalnosti, kažu u Medigroupu.
"Ne samo da je u te dve oblasti postignut veliki rezultat, nego smo sigurni da bi taj isti način mogao da se primeni i za druge liste čekanja i za sve ono što je potrebno pacijentima u budućnosti. Tu pre svega govorimo o ortopediji, listama čekanja za kukove i za kolena, možda o imidžingu, odnosno o radiološkoj specijalnosti, govorimo pre svega o magnetnoj rezonanci i o skeneru. I ono što je jako važno je istaći - da smo mi zapravo spremni", rekla je Rabrenović.
Rast privatnog sektora u poslednjih 30 godina
Programska direktorka u NALED-u Jelena Bojović je istakla da privatni medicinski sektor u Srbiji raste u poslednjih 30 godina.
"Nekako je privatni zdravstveni sistem počeo da se širi da jača i naravno da je sve veći broj usluga koje pružaju nama kao građanima, odnosno pacijentima. Ako se sećate, pre 30 godina smo krenuli u taj privatni sektor, odnosno tada su se pojavile prve te privatne prakse", rekla je Bojović za Euronews Srbija.
Ističe da su se vremenom razvijali privatni domovi zdravlja i da sada postoje i opšte i specijalističke bolnice koje su u privatnom vlasništvu. Kako je rekla, kako je rastao sektor, povećavao se i broj pruženih zdravstvenih usluga.
"Ne bih rekla da je to posledica isključivo nekog smanjenja kvaliteta u javnom sektoru", rekla je ona i dodala da je saglasna sa tim da raste kvalitet usluga u javnom sektoru, ali ona ističe način i efikasnost pružanja usluge u privatnom sektoru.
"Ako nam je izbor da li ćemo sad čekati jedan, dva ili pet dana, mi biramo da čekamo jedan dan i zato odlazimo u privatni sektor", rekla je Bojović.
Povezane vesti
Preporuka za vas
Komentari (0)