Kako teče legalizacija objekata u Srbiji: NALED kaže da će ovim tempom biti potrebno 40 godina

Treća izmena Zakona o ozakonjenju objekata iz 2015. godine, novi je pokušaj države da se više od dva miliona objekata u Srbiji legalizuje. Komplikovana birokratija, nerešeni imovinsko-pravni odnosi i dugotrajne procedure, neki su od glavnih otežavajućih faktora koji bi novim zakonom mogli da budu izmenjeni.  

Kaluđerica, beogradsko naselje poznato po divljoj gradnji, najbolji je primer kako objekti niču bez dozvole i na parcelama za koje u listu nepokretnosti piše da imaju i više od 100 suvlasnika, a za legalizaciju je potrebna saglasnost svakog. Osim toga, proces legalizacije usporavaju i nepravilno ucrtani putevi i objekti u katastru.

Na beogradskoj opštini Zvezdara, na primer, ozakonjenje čeka više od 20.000 predmeta, a do sada je rešeno manje od 200. Neki predmeti stari su i po 20 godina, a u ovoj opštini tvrde da se procesi odužuju zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, ali i zato što ljudi često ne obezbede potrebnu dokumentaciju. 

Izmene zakona trebalo bi da stupe na snagu do kraja godine, i da građanima omoguće legalizaciju objekata sa  manje papirologije i složenih procedura u cilju što brže i jednostavnije legalizacije, jer dosadašnji podaci nisu ohrarabrujući - za pet i po godina od početka sprovođenja Zakona, legalizovano je svega 15 odsto objekata.

"Ovim tempom biće potrebno 40 godina"

Poslednji zakon koji je na snazi, donet je 2015, i on je uveo rok do 2023. godine da se ozakonjenje i legalizacija objekata potpuno izvrše.

Proces samog ozakonjenja je podignut na nivo javnog interesa, rekla je za Euronews Srbija Jasmina Radovanović iz NALED-a.

Republički geodetski zavod je napravio satelitski snimak na kom se vidi da više od pet miliona objekata nije upisano u katastar, a da više od pet miliona je napravljeno bez dozvole.

"Mi smo tokom 2020. godine sproveli obimno istraživanje među lokalnim samoupravama, i došli smo do podataka da ako se nastavi ovim tempom, lokalnim upravama će trebati oko 40 godina da se reši ozakonjenje svih objekata", objašnjava Radovanović.

U NALED-ovoj sivoj knjizi je iznet niz preporuka kako bi se postupci legalizacija i ozakonjenja odradili efikasno. Jedno od rešenja je i povećanje broja zaposlenih, jer u proseku ima 1.100 predmeta po zaposlenom u lokalnim samoupravama.

"Ne znamo u kom pravcu će država da ide kada je upitanju rešavanje ovog pitanja, ali smo izneli preporuke u kojima postoje i faktori poput poboljšanja efikasnosti procenta. Važno je i da, kada se objekat pravi u zaštićenim zonama, da se neophodne saglasnosti dobijaju elektronskim putem", kaže Radovanović.

Digitalizacijom bi se smanjila i korupcija u ovim oblastima, jer bi se smanjio neposredni kontakt, i to je jedan od načina na koje bi proces ozakonjenja mogao da se ubrza.