Igre 
Pitanje iz istorije na maturskom ispitu podelilo Srbiju: Ideološka manipulacija ili test kritičkog promišljanja?
Komentari29/06/2024
-15:00
Jedno pitanje na završnom ispitu iz istorije na koje su odgovarali svršeni osnovci izazvalo je brojne polemike u javnosti. Naime, pitanje se odnosilo na period Hladnog rata, a maturanti je trebalo da na osnovu datog opisa odgovore o kom sukobu je reč.
Naime, polemika se stvorila oko toga da li na ovo pitanje dete od 14 godina može zaista da odgovori i da ga razume i koliko su zapravo svršeni osnovci kroz osmogodišnje školovanje mogli da razviju kritiku ili analtičku svest. Sporno pitanje glasi:
"Pažljivo pročitajte odlomak iz istorijskog izvora i zaključi o kom sukobu je reč.
"Formirale su se dve suprotne političke linije: na jednom polu politika SSSR i demokratskih zemalja, usmerena ka podrivanju imperijalizma i učvršćivanju demokratije, a na dugom polu politika SAD i Engleske usmerena ka jačanju imperijalizma i ugušivanju demokratije'".
Učenici su imali četiri ponuđena odgovora: Prvi svetski rat, Drugi svetski rat, Hladni rat i Sukob u Ruandi. Tačan odgovor je bila treća opcija.
Povezane vesti
Inače, Hladni rat je naziv za period vojnih i političkih tenzija koji su nastali nakon Drugog svetskog rata i to između zemalja Istočnog (Sovjetski Savez i njegovi saveznici) i Zapadnog bloka (Sjedinjene Države, NATO i ostali saveznici).
Istoričari ni danas nisu u potpunosti saglasni oko detalja vezano za ovaj sukob, pre svega oko toga kada je on tačno počeo.Takođe, termin "hladni" se koristi zato što dve sukobljene strane nikada nisu povele oružani sukob velikih razmera, a ujedno nisu ni direktno učestvovale u manjim serijama regionalnih sukoba koji na određen način mogu da se povežu sa njima.
Pisari: Koliko su deca u osnovnoj školi mogla da izgrade analitičku svest?
Istoričar Milovan Pisari u emisiji "Hajde da razgovaramo" objašnjava da pitanje generalno gledano, po njemu nije toliko sprono, koliko kontekst. Naime, on je ukazao na to da u svetu, upravo, Rusija ponovo na određen način vodi rat sa Ukrajinom, koja ima podršku zapada.
"Pitanje kao pitanje samo po sebi nije toliko problematično. Pitanje je vrlo jasno, pogotovo kako su objašnjeni, zašto su izabrali da daju to pitanje. To što su problematične ovde jeste kontekst i znanje tih đaka u tim školama. Kontekst je vrlo problematičan jer znamo gde živimo. Dakle, živimo u Novom ratu. Evropa je u ratu, Rusija je u ratu. Znamo da u Rusiji se reprodukuje upravo taj glavni narativ o Sovjetskom savezu, o zapadu, imperijalističkim silama itd. Dakle, Rusija sebe smatra naslednikom, bukvalno, Sovjetskog saveza i vodi ratu upravo protiv tog zapada", kaže on.
Pisari dodaje da nije ni kontkst samo problem, već je diskutabilan i uzrast kome je ovakvo pitanje namenjeno.
Tanjug/Vladimir Šporčić
"Drugi problem je znanje, u stvari prethodno, stečeno, znanje. Da li ti mladi ljudi imaju dovoljno znanje da razumeju ovo pitanje? Mislim da nemaju, jer mi znamo, nažalost, koliko u školama ima malo vremena, koliko je teško stići do Drugog svetskog rata, kamoli do Hladnog rata, koji je izuzetno kompleksna stvar", objasnio je on.
Na konstataciju da je u Zavodu za vrednovanje kvalitete obrazovanja i vaspitanja za list Danas rečeno da je ovo adekvatan zadatak za đaka osmog razreda iz oblasti istraživanje i tumačenje istorije, Pisari kaže da je teorijski to verovatno pokriveno, ali da je važno utvrditi stanje na terenu.
Povezane vesti
"Da li naše školstvo, naročito u tom segmentu obrazovanja, dovoljno radi sa decom da oni mogu da razvijaju analitičke veštine. Druga stvar, da li mogu oni da prepoznaju da je ovde, na primer, reč o propagandi? Ne, upravo to je problem. Dakle, objašnjenja koje su dali je školsko, ali mi kad gledamo realnost, vidimo potpuno drugu situaciju. Oni nemaju vremena da dođu do te analitičke veštine, nema ni vremena da se dođe upravo do nekog znanja, To, na žalost, često i na fakultetu se ne radi i sada mi to tražimo od nekih koji imaju koliko 14 ili 15 godina. To je apsolutno nemoguća stvar", objašnjav on.
Kaže da je mladi često ne znaju šta je hladni rat, ne znaju šta je Sovjetski Savez i ne mogu da razumeju šta je propaganda samo po sebi.
"Kada pročitaju pitanje, imaće u glavi određenu poruku, a to jeste da SSSR dobra država, da su te komunističke, staljinističke države bile demokratske države, a da Zapad je zapravo loš", kaže.
Povezane vesti
Preporuka za vas
Komentari (0)