Debata zbog rodno senzitivnog jezika: Iz Nestorovićevog pokreta podneli tužbu, Macura pita kome smetaju veća prava žena?

Polemika u javnosti o rodno senzitivnom jeziku, odnosno upotrebi ženskih oblika za profesije i titule žena ne jenjava ni nakon što su izmene Zakona o rodnoj ravnopravnosti stupile na snagu. Poslanička grupa "Mi snaga Naroda Branimira Nestorvića" u polemici je otišla korak dalje - tužili su Vladu Srbije kao autora i predlagača izmena zakona.

Naime - psihološkinja, pedagoškinja, filološkinja - termini su koji se od 20. maja ove godine i zvanično moraju poštovati. Međutim, ko bi rekao da su upravo ove promene dovele do pokretanja jednog sudskog postupka.

U saopštenju koje su ovim povodom izdali iz Nestorovićeve poslaničke grupe navodi se da su oni "zbog problema nastalih u primeni rečnika, gramatike i pravopisa srpskog jezika i "rodno osetljivog jezika", za koji, kako navode, 2ne postoje rečnik, gramatika i pravopis" tražili od Vlade Srbije da dostavi akte i da im se ukaže na osnov po kojem se, "pod pretnjom kažnjavanja, uvode nejasni i nepoznati dženderski pojmovi".

Kako se navodi, Vlada Srbije donela je rešenje kojim je odbacila takav zahtev, pa je poslanička grupa podnela tužbu protiv Vlade Srbije i od suda traži da da prinudi Vladu da ispuni zahteve poslaničke grupe.

Macura: Kome mogu da smetaju veća ženska prava

Ministarska bez portfelja Tatjana Macura kaže za Euronews Srbija da je ona imala priliku da se upozna sa obrazloženjem koje je navedeno u tom zahtevu.

"Tu se između ostalog pominju neki pojmmovi koji apsolutno nemaju nikakvo utemeljenje. Dakle, pominju se pojmovi kao što je "dženderizacija", a to jednostavno ovaj zakon ne rešava", navela je ona.

Tanjug/Jadranka Ilić

Kako kaže, smatra da postoje dosta ozbiljniji poroblemi i izazovi za Vladu Srbije i poslanike od ovog pitanja.

"Postavljam dva pitanja. Kome mogu da smetaju veća ženska ljudska prava i drugo je to da li nam ovo zaista najveći problem u Srbiji koji mi trenutno imamo pa sad moramo da dolazimo do rasprave na taj način što ćemo da pokrećeo tužbe jedni protiv drugih", pita Macura.

Sa druge strane, iz advokat Milenko Radić, koji se bavi tužbom podnešenom od strane pokreta dr Nestorovića, kaže za Euronews Srbija da je se nadaju da će sudski postupak naterati Vladu da pruži objašnjenja kada je u pitanju ovaj zakon i dodaju da ova tužba može pomoći građanima koji nisu shvatili na koji način se primenjuje Zakon o rodnoj ravnopravnoti.

"Ovo će rešiti odnos između srpskog jezika, rodno osetljivog jezika i da se ubrzano razjasni kakva je to razlika. Srbija je pod prinudom ili iz nekih drugih razloga prihvatila, a da nije dubinski razmišljala o tome. Ako se primenjuje zakon o rodno osetljivom jeziku ceo identitet našeg naroda se menja", veruje Radić.

Brojne polemike oko rodno senzitivnog jezika traju godinama unazad

Inače, polemika oko upotrebe rodno senzitivnog jezika postoji još od 20. maja 2021. godine kada je republički parlament usvojio ovaj zakon, koji predviđa da nakon što prođu tri godine od njegove primene, tačnije u maju ove godine, počne i obavezna primena rodno osetljivog jezika u obrazovanju, nauci i sredstvima javnog informisanja.

Takođe, na sajtu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije nalazi se i "Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika" i  njemu se predlaže upotreba ženskih oblika za brojna zanimanja. 

Međutim, pored toga da li je u redu reći sudinica ili ne, ono što je takođe privuklo veliku pažnju javnosti i su kaznene odredbe za državne organe koji ne koriste rodno senzitivni jezik i koje su određene ovim zakonom.

Naime, rodno senzitvan jezik bi po članu 37, stav 4, tačka 3, morao da se koristi u: školskim udžbenicima, nastavnom materijalu, svedočanstvima, klasifikacijama, zvanjima, diplomama i licencama i, kako s navodi, u svim oblicima obrazovno-vaspitnog rada.

Takođe i mediji, kao sredstvo javnog informisanja, su takođe dužni da počnu sa ovom primenom, i to sve zahvaljući članu 44, u okviru kojeg piše da se to odnosi i na oglašavanje. Ipak, za kršenje ove obaveze u zakonu za medije nisu propisane kaznene odredbe.

Sa druge strane, za druge, ovaj zakon propisuje novčanu kaznu u rasponu od 5.000 do 150.000 dinara i to za prekršaje koje se tiču pitanja rodne ravnopravnosti i diskriminacije.

Neposredno pre Nestorovića, zbog rodno senzitivnog jezika reagovao je i Savet za srpski jezik odakle su ranije za Euronews Srbija rekli da su krajem maja predložili Vladi Srbije da izmeni Zakon o rodnoj ravnopravnosti i to baš u delu koji se odnosi na ovaj deo.

Tada je Predsednik Saveta za srpski jezik Aleksandar Milanović objasnio da ostali deo zakona za njih nije sporan.

"Uputili smo dopis Vladi Republike Srbije da se 'brišu sve odredbe i članovi zakona koji se odnose na rodno senzitivan jezik'. Nemamo ništa protiv borbe za ženska prava, ali imamo sa onim delom zakona koji se odnosi na rodno osetljiv jezik. Treba imati u vidu da su sve relevantne institucije sa ovim slažu i to od Odbora za standardizaciju srpskog jezika, preko Matice srpske i Društvo za srpski jezik i književnost, pa sve do Srpske književne zadruge. Svi oni su se izrazili protiv, i nisu bili konsultovani u vreme kada je zakon donošen", rekao je tada on.

profimedia

Međutim, iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog rekli su ovim povodom za naš portal da je Savet za srpski jezik formiran u martu 2023. godine, a da je zakon sa druge starne usvojen dve godine pre njihovog osnianja. 

"Zakon je propis i svaka norma mora da se primenjuje, a Savet za srpski jezik je savetodavno telo koje donosi preporuke i mišljenja iz svoje nadležnost. Do sada bilo kakav dopis od pomenutog Saveta nismo dobili", naveli su tada iz ministarstva.

Takođe, zbog rodno senzitivnog jezika i zakona u kojem se nalazi je početkom godine održan i naučni skup pod nazivom "Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti" u organizaciji Srpske pravoslavne crkve i Matice srpske u Narodnoj biblioteci. Patrijarh Srpski Porfirije je izjavio tada da je rodno senzitivan jezik, ovako kako je uređen zakonom "ekstremno nasilje".