Igre 
Regionalni samit ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava: Privatne investicije garant održivog rasta
Komentari14/06/2024
-17:45
Region Zapadnog Balkana ima velike šanse za održivi i dugoročni rast, pored evidentnog koji se već beleži, a privatne investicije i smanjenje neformalnog sektora su garant održivog rasta, ocenjeno je na panelu "Ocena efikasnosti sistema upravljanja javnim investicijama", koji se održava na Regionalnom samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava.
Šef kancelarije MMF-a za Zapadni Balkan Sebastian Sosa kazao je da je za region Zapadnog Balkana pitanje održivog rasta od ključnog značaja, kako bi se obezbedila konvergencija ka EU.
"Osnova je da morate imati reformsku agendu za infrastrukturu, jer su problemi uglavnom slični kod svih zemalja u regionu", kazao je on.
Kao ključni organičavajući faktor rasta on vidi pitanje neformalnog sektora za koji je rekao da je, u poređenju sa drugim zemljama relativno veliki u regionu.
"I firme u neformalnom sektoru manje investiraju, manje zapošljavaju, manje su produktivne od onih u formalnom sektoru, pa reforme treba fokusirati na to da se resursi prebace u formalni sektor", kazao je Sosa.
Kao posebno važnu oblast on vidi podsticanje investicija u celom regionu, jer treba podstaći lokalane privatne investicije, ali je dodao da "još uvek ne vidimo veliku kritičnu masu lokalnih investitora.
On je ocenio da se, ipak, preko jedne trećine javnih resursa koje se troše na javne investicije u regionu gube zbog neefikasnosti u raznim procesima, zbog lošeg upravljanja infrastrukturom, pa okvir za javne investicije iziskuje poboljšanja.
Tanjug/MEDIABIRO
Povezane vesti
Nikola Pontara, šef kancelarije Svetske banke za Srbiju ocenio je da male ekonomije ne mogu same da funkcionišu, već moraju da se tržišno integrišu.
"EU sada stavlja na sto neke elemente jedinstvenog tržišta, tzv. zelene linije to ja sjajna prilika vezivnog tkiva", kazao je on.
Pontara je ilustrovao šansu za rast stanjem na granici, jer je, kako kaže, došao iz Srbije u Crnu Goru, i primetio da teretni kamioni čekaju u redovima po 4,5 sati.
"Izačunali smo, u vezi tih dugih redova kamiona na granici, da ako za tri sata smanjite to čekanje kamiona, dobijate četiri do pet odsto rasta, a za 10 godina bi to konkretno bilo i do pola procenta rasta BDP-a svakoj od ovih zemalja", rekao je Pontara.
Kako je ocenio prosečni rast ekonomija Zapadnog Balkana u proteklih 20 godina, od oko 3-4 odsto BDP-a je zadovoljavajući i istakao da je to za poštovanje, jer neke razvijene industrijske zemlje to nemaju.
Tanjug/MEDIABIRO
"Ipak, region ima potencijal za stope rasta i do 6,7 odsto, i time bi se smanjilo vreme konvergencije prosečnih dohodaka po glavi stanovnika ka onima u EU. Zato treba držati makroekonomsku stabilnost, jer nema održivog rasta bez toga. Treba biti svestan da tranzicija ipak nije završena do kraja, i tu treba sprovesti i drugi deo reforme, jer imate još velikog uticaja državnih preduzeća", rekao je on.
Istakao je da bi trebalo podstaći trgovinu, podstaći ljudski kapital - više žena i mladih ljudi, ali i zatvoriti institucionalni jaz sa trzištima EU.
Povezane vesti
On je napomenuo da obavezno treba iskoristiti zelenu tranziciju, što nije lako.
Član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije Dušan Vujović ocenio je da je kod pitanja rasta dobro imati kratkoročne uspehe, ali ih treba pretočiti u dugoročne i održive, jer strukturni ponderi opredeljuju moguću stopu rasta na duži rok.
"Stvari se ne dešavaju preko noći i same od sebe, i sve je rezultat upornog rada na reformama. Region treba da ide napred, Crna Gora ide velikim koracima napred, i ostali mogu sa slede, što brže to bolje", ocenio je Vujović.
Povezane vesti
Bivši ministar finansija Hrvatske Zdravko Marić govorio je o tome kako bi u regionu trebalo koristiti evropske fondove i privlačiti direktne strane investicije, pri čemu se bazirao na iskustvima Hrvatske.
Tanjug/MEDIABIRO
"Predpristupni fondovi se multiplikuju onog časa kad uđete u fazu evropskih integracija. Od 2013. do danas, od kada je Hrvatska ušla u EU, kada uporedite koliko je uplatila u budžet EU, i koliko je sredstava povukla - 15 milijardi evra je u plusu, dakle ona je neto primalac sredstava", kazao je Marić i podsetio da je tu bitna i dinamika, koliko vam je potrebno od pregovaranja, do ugovaranja, verifikovanja i povlačenja sredstava.
Kao posebno važan, on je pomenuo program EU nove generacije, koji su čelnici EU dogovorili, sa naglaskom na nacionalnim programima oporavka i otpornosti.
"Uloga države i javnih vlasti je da stvara okvir jednak za sve, gde treba da čuje glas ljudi iz privrede, jer nije samo cilj napuniti budžet, nego i zaštititi sve one koji pune tu blagajnu, da ne bi kidali granu na kojoj sede", ocijenio je on, i zaključio da Hrvatska podržava aspiracije zemalja u evrointegracijama, jer su sve to oni već prošli.
Regionalni samit ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava održava se 14. i 15. juna u Bečićima u organizaciji Saveza ekonomista Srbije.
Preporuka za vas
Komentari (0)