Globalno zagrevanje i tropsko leto - kakve posledice visoke temperature mogu da ostave na starije?

Leto 2023. godine bilo je najtoplije zabeleženo od 1850. godine, a i ovo bi moglo da bude isto tako sparno. Naime, prema pisanju Time-a to bi onda stavilo starije osobe u grupu koja je posebno ranjiva na bolesti uzrokovane visokom temperaturom. Razlog za to je što su oni manje u stanju da regulišu promene telesne i temperature okoline, a povišene temperature ih dovode u povećan rizik od dehidracije, toplotnog udara, promene krvnog pritiska, grčeva u mišićima i vrtoglavice i slično.

Naime, ovo pitanje će u narednom periodu tek postati aktuelno, jer podaci Svetske zdravstvene organizacije kažu da od sada pa do 2050. godine, broj ljudi starijih od 60 godina će se udvostručiti na skoro 2,1 milijardu, što što znači da će oni činiti 21 odsto svetske populacije.

Doktorka opšte medicine u penziji Radmila Šehić kaže za Euronews Srbija da nezavisno od brojnog stanja starijih na planeti, nema sumnje da vrućinu i visoku vlažnost vazduha najteže podnose stariji, naročito, dodaje, u oprezu treba da budu kardiovaskularni bolesnici i dijabetičari.

"Starost je istrošenost organizima, tako da ne treba sve generalisati. Vi imate i ljude koji imaju 40 ili 50 godina a njihov organizam je poprilično istrošen. Međutim, što se starijih osoba tiče, naročito onih od preko 65, treba imati u vidu da oni svakak treba da budu oprezni. Oni su inače i takvi. Međutim, povećan oprez se najviše odnosi na one starije koji uveliko  "vuku" neka hronična oboljenja koja inače utiču na njihov kvalitet života, a visoke temperature bi to dodatno pospešile", objašjava dr Šehić.

Tanjug/Miloš Milivojević

Ona kaže da nema sumnje da se klima dosta promenila u poslednje vreme i da se i dalje menja, pa samim tim i organizam čoveka mora da se prilagođava uslovima u kojima se nalazi. Dr Šehić kaže i da se oscilacija vremena dešavaju na dnevnom nivou i zbog toga je važno da se dodatno vodi računa o zdravlju.

"Oprezni mora da budu oni ljudi koji već imaju problema sa zdravljem, naročtio oni koji imaju problema sa krvinim sudovima, jer su oni ti koji teško podnose sve nagle oscilacije u klimatskim uslovima. To mislim u bilo kom pravcu - od naglog zahlađenja do naglog otopljenja. Reč je pre pre svega o krvnim sudovima, koji su najviše na udaru, i koji idu do srca, mozga i bubrega pa posledice mogu da budu višetstruke", kaže ona.

Kakve posledice mogu da budu?

Dr Šehić objašnjava da se temperatura vazduha već sada smenjuje jako brzo, da ne treba za to da se čekaju veće posledice klimatskih promena, i kako dodaje, to bez sumnje ostavlja posledice kod svih, a posebno kada su stariji u pitanju.

"Centar za termoregulaciju koji se nalazi u mozgu ne može da iznevilše sve to u kratkom vremenskom periodu. Pošto nas očekuju visoke temperature na leto, to podrazumeva da će da odreaguju krvni sudovi u tom smislu što se onda na periferiji organizma šire i onda se smanjuje  dotok krvi. Naime, u tako proširenim krvnim sudovima se krv usporava, smanjuje se dotok krvi ka vitalnim organima, a to su srce, bubrezi i jetra. Tako dolazi do disfunkcije ", objašnjava.

Kaže da su u posenom riziku srčani bolenici kod kojih ovakva situacija može da izazove poremećaje srčanog ritma, a to dalje može da dovede, kaže, do toga da se srce reaguje na razne načine. 

"Takođe, sve to se odnosi i na mozak. Ukoliko se smanji dotok kiseonika u mozak, on može takođe da zbog toga ima određene posledice. Ništa od toga ne mora da bude kobno, ali je svakako je oprez neophodan. I bubrezi mogu da budu na udaru zbog slabog dotoka krvi koji je nastao usled širenja krvnih sudova zbog promene vremena. Oni mogu da budu usporeniji pa samim tim nastaje smanjenjo izlučivanje mokraće, odnsno zadržavanje otpada u organizmu", kaže ona.

Tanjug/Jadranka Ilić

Dr Šehić objašnjava da širenje krvnih sudova nije jedina posledica koja nastaje zbog visokih temperatura. Na visokim temperaturama "vrebaju" i sunčanica i toplotni udar. Ovi poremećaji termoregulacije mahom nastaju usled direktnog prekomernog izlaganja suncu, pri čemu je posebno ugrožen potiljak. 

"Takav rizik postoji za sve, nezavisno od godina. Toplotni udar je kolaps centra za termoregulaciju zbog dugotrajne izloženosti visokoj temperaturi i velikoj vlažnosti vazduha. Moja dugodišnja  praksa je pokazala da su stariji dosta oprezniji i da se ne izlažu suncu toliko. Oni iskustveno vode računa i ne izlaze dugo kada je najveće toplotno zračenje", kaže ona.

U svakom slučaju, kaže da bi svaki kolaps u suštini trebalo da se ispita. Kako dodaje simptomi toplotnog udara su prekomerno znojenje, crvenilo u licu i ubrzan puls.

"Prva pomoć osobi sa toplotnim udarom je sklanjanje u hlad, po mogućnosti zamračen prostor i davanje vode. Naravno, u najkraćem mogućem roku trebalo bi obezbediti pregled lekara", rekla je ona.

Zašto leto i visoke temperature mogu da budu opasne za starije?

Međutim, ovo pitanje poprima svetske razmere. Naime, ono je pitanje koje postavljaju i svetski stručjanci. Jedan od njih je i Đakomo Falčeta, naučnik iz Evro-mediteranskog centra za klimatske promene u Italiji, i njegov tim koji su želeli da bolje razumeju obim klimatskih promena i toplotnih udara u odnosu na starije, piše Time.com.

U novoj studiji objavljenoj u Nature Communications, oni su doveli korelaciju između starosti date populacije sa temperaturama u regionu kako bi predvideli kako će na starije ljude uticati toplije vreme.

Otkrili su da će do 2050. više od 23 odsto svetske populacije starije od 69 godina živeti tamo gde  temperature dostižu preko 37,5 stepeni Celzijusa, u poređenju sa samo 14 odsto te grupe danas. To znači da će još do 246 miliona starijih ljudi biti izloženo opasno visokim temperaturama.

"Svuda širom sveta vidimo povećanje očekivanog životnog veka, što dovodi mnogo više starijih odraslih u zdravstveni sistem zbog klimatskih promena", kaže Falčeta.

On i njegov tim koristili su podatke o populaciji iz Odeljenja za stanovništvo UN-a i široko objavljene procene klimatskih promena koje predviđaju zagrevanje temperatura u narednim godinama, prenosi Time.com. Ti podaci su im omogućili da razdvoje glavne faktore koji utiču na izlaganje toploti za starije odrasle osobe u različitim delovima sveta. 

Tanjug/Strahinja Aćimovič

U umerenim regionima, uključujući Severnu Ameriku i Evropu, na primer, više globalne temperature će biti primarni faktor koji utiče na izlaganje toploti za starije osobe, dok će u tipično toplijim delovima sveta, kao što su Azija, Afrika i Južna Amerika, porast stanovništva i porast u dugovečnosti će verovatnije doprineti većem broju starijih odraslih osoba izloženih bolestima izazvanim toplotom.

Falčeta se nada da će istraživanje pomoći da se kreatori politike ubede da se pozabave nadolazećim sukobom rasta stanovništva, produženog životnog veka i klimatskih promena. 

Razumevanje gde su starije populacije izložene riziku od zdravstvenih problema povezanih sa toplotom, na primer, moglo bi pomoći vladama da usmere resurse zdravstvene zaštite i reše infrastrukturne potrebe, kao što je izgradnja energetskih mreža za upravljanje povećanom potražnjom za električnom energijom za centre za klimatizaciju i hlađenje, i obezbeđivanje više urbanih zelenih površina.

"Nadamo se da ćemo angažovati planere za javno zdravlje, nacionalne ekonomske planere i međunarodne organizacije kao što su Svetska zdravstvena organizacija i Razvojni program UN kako bismo pružili osećaj za ono što očekujemo da će potrebe starije populacije biti u toplijem svetu", rekao je on.