Igre 
Da li su automatizovane garaže rešenje za problem parkiranja u Beogradu: Ovo su njihove prednosti i mane
Komentari18/05/2024
-14:12
Svaki vozač iz bilo kog većeg grada u Srbiji zna kakve su muke s parkiranjem, posebno u centralnim gradskim ulicama. Ovaj problem najizraženiji je, naravno, u Beogradu, u kojem ljudi sate i sate gube u pokušajima da pronađu slobodno mesto u obeleženim zonama, na parkinzima ili u javnim garažama.
Zato se sve češće kao idealno rešenje za Beograd pominju podzemne automatizovane garaže koje, prema rečima zagovornika ove ideje, rešavaju veliki broj problema. Navodno, jeftinije su i brže za izgradnju, lakše su za održavanje, zauzimaju mnogo manje mesta, a omogućavaju mnogo više prostora za parkiranje od klasičnih garaža, pritom su ispod zemlje i mogu da se grade na bilo kojoj lokaciji u centru... Pominje se i procena da bi, kada bi se automatizovana garaža izgradila ispod Bajlonijeve pijace, koja je inače predviđena za rekonstrukciju, u nju moglo da se smesti čak 10.000 vozila.
Deluje idealno. Međutim, da li je zaista tako? I šta su u stvari automatizovane garaže?
"Garaže mogu biti automatizovane i mogu imati garažni lift", objašnjava za Euronews Srbija Darko Petrović, dipl ing saobraćaja i direktor EPSEE MS. "Pod pojmom automatizovane garaže podrazumevamo garaže sa specijalnim uređajima za parkiranje vozila i njihovo vraćanje do ulaza pomoću sistema mehaničkog prenosa, koji je automatizovan i radi bez posade. Garaže koje sa liftom podrazumevaju postojanje teretnog lifta koji služi za podizanje, odnosno spuštanje automobila, zajedno s vozačem, sa ulaznog nivoa garaže na nivo namenjen za parkiranje".
Šta su automatizovane garaže?
Pored ove, osnovne podele, poslednjih godina osmišljeni su različiti automatizovani sistemi, kroz praksu prilagođeni posebnim potrebama i zahtevima klijenata, od kojih svaki ima određene specifičnosti.
"Inicijalno, automatizovane garaže su nastale kao razvoj modela koji je podrazumevao višespratno parkiranje, kada se površina parking mesta uvećava spratnošću kroz konstrukcije koje omogućavaju „potapanje“ odnosno podizanje parkiranog vozila ispod/iznad nivoa pristupne saobraćajnice", kaže Petrović i dodaje:
"Prostorni zahtevi i ograničenja diktirali su i razvoj ovih konstrukcija, pa je danas na tržištu dostupan velikih broj modela i izvedbi konstrukcija koje omogućavaju višespratno parkiranje".
Povezane vesti
Darjan Ilić Foršek, dipl ing saobraćaja i project manager Orion E mobilty za Euronews Srbija objašnjava da su ovi sistemi usmereni na uštedu prostora korišćenjem klasičnih komunikacionih saobraćajnica kojima se obezbeđuje direktan pristup svakom pojedinačnom parking mestu, dok lift sistemi uvećavaju nivoe parkinga kroz pomeranje pojedinačnog vozila ili grupe parkiranih vozila na nivo ispod i/ili iznad pristupne saobraćajnice.
"Ovakvi modeli umanjuju potreban prostor za parkiranje kroz iskorišćenje visinskih kapaciteta prostora. Primena ovih modela je postala već česta pojava u Beogradu, posebno u novoizgrađenim objektima u centralnim gradskim opštinama. Projektovanje ovih garaža ne varira značajno od standardnih, uz povećanje etažnih visina u zavisnosti od projektovanog broja nivoa parkiranja na platformama", kaže on i dodaje:
"Primena garažnog lifta je model poluautomatizacije garaža kojim se vrši ušteda prostora na pristupu nivoima parkiranja. Pristupne rampe, svojim nagibima, radijusima zauzimaju značajan prostor, a pristupni lift vertikalnim kretanjem potreban prostor za etažno kretanje vozila svodi na minimalne dimenzije. Ovaj model rešenja se najčešće primenjuje u podzemnim garažama".
"Višespratno" parkiranje
S druge strane, dodaje on, automatizovane garaže podrazumevaju maksimalno iskorišćenje prostornog kapaciteta, jer primenjene konstrukcije sistema omogućavaju potpunu ili delimično eliminisanje površina potrebnih za pristup svakom pojedinačnom parking mestu (u poređenju sa klasičnim garažama) i višespratno parkiranje.
profimedia
"Automatske garaže podrazumevaju da vozač vozilo ostavlja na posebnoj konstrukciji kojim vozilo "putuje" do jedinstvenog parking mesta, na kojem se vozilo odlaže. Modeli izvođenja ovakvih garaža mogu da budu nadzemni i podzemni, a broj nivoa parkiranja zavisi od visinskih kapaciteta. U Srbiji postoje ovako izvedene garaže, u okviru stambenih objekata, i nisu javne. U izvođenu ovih sistema prilike su videli i domaći proizvođači koji su konkurentni kako na domaćem tako i na inostranom tržištu".
Postoje tvrdnje da ovakve garaže zauzimaju mnogo manje mesta nego klasične, da li je to zapravo tačno?
"Ovakve, automatizovane garaže, štede prostor kroz smanjivanje ili eliminaciju površina pristupnih saobraćajnica, kao i kroz smanjenje neophodne minimalne visine etaža parkiranja (u poređenju sa klasičnim garažama). Zavisno od modela izvođenja i raspoloživog prostora moguće je pristupne saobraćajnice potpuno eliminisati, odnosno svesti na površinu jednog garažnog mesta. Naravno, raspoloživi prostorni kapaciteti i cena usmeravaju model automatskih garaža koji će biti primenjen", kaže Darko Petrović.
Povezane vesti
"Ostvarivanjem ovih uštede, u komunikacionim i pristupnim saobraćajnicama ostvaruje se značajna ušteda u gabaritima etaže garaže. Primera radi, kasična garaža ima širinu saobraćajnice (saobraćajnica treba da omogući dovoljan prostor za ulazak vozila na parking mesto) od oko 6m, dok je dužina parking mesta minimum 4,8m što je ukupno minimum 9,6m za parkiranje sa obe strane. Može se zaključiti da oko 40% širine objekta odlazi na prostor za komunikaciju, tako da su uštede samo na nivou pristupnih saobraćajnica značajne. Sagledavanjem i mogućnosti za smanjenje visine etaže po nivou parkiranja stiču se dodatne uštede u prostoru", dodaje on.
"Sekundarni benefit ovih automatskih garaža je smanjivanje kretanja vozila u potrazi za parking mestom unutar samih garažnih objekata, jer se vozilo "transportuje"“ do lokacije na kojoj se odlaže, tom prilikom nema emisije dodatnih gasova unutar objekta, a i sistemi za ventilaciju su manje zahtevni u odnosu na klasične garaže", objašnjava Ilić Foršek i dodaje:
"Kod izvođenja ovih automatskih garaža u obzir je potrebno uzeti i električnu energiju koja je neophodna za pomeranje ovih konstrukcija, kao i kapacitete kojima će biti obezbeđena minimalna energija i u slučaju prestanka snabdevanja strujom iz električne mreže. U ovim slučajevima bitno je ostvariti dostupnost vozilima u svim uslovima vanrednih situacija".
Povezane vesti
Koliko para...
Stručnjaci su, međutim, vrlo oprezni kada je reč o ceni izgradnje automatizovanih i poluatomatizovanih garaža. Inicijalno, cena same iuzgradnje je niža, ali...
"Cena izrade automatskih garaža inicijalno može biti niža u odnosu na klasične, posebno podzemne garaže, ali ovo u velikoj meri zavisi od prostornih kapaciteta, pristupa, broja i namene parking mesta. Svakako da se kost-benefit analiza radi za svaku konkretnu lokaciju, pa investitor uzima u obzir sve finansijske zahteve i raspoložive okvire. Model automatske garaže takođe bitno utiče na troškove, od krajnje jednostavnih do složenih sistema velikih kapaciteta koji služe javnoj nameni postoji velika razlika", kaže Ilić Foršek, a Petrović dodaje:
Privatna arhiva
"Za razliku od klasičnih garaža, automatske garaže zahtevaju konstantan nadzor i održavanje. Sve pokretne elemente, motore i napajanja koja su neophodna za funkcionisanje automatske garaže potrebno je redovno servisirati i održavati. Ovaj detalj je često potcenjen, ali u eksploataciji automatskih garaža može imati ključnu ulogu za dugovečan i efikasan rad ovih sistema"
Sagovornici portala Euronews Srbija, međutim, saglasni su u uverenju da su automatizovane gareže bezbednije od klasičnih.
"Generalno gledano može se reći da su automatizovane garaže bezbednije od klasičnih garaža. U slučajevima kada se radi o potpuno automatizovanoj garaži, sistem vrši "transport" vozila od prijemnog mesta, do mesta parkinga. Na ovom putu je potpuno eliminisan uticaj i veština vozača pri uparkiravanju vozila, pa su šanse za nastanak štete minimalne. Naravno ovde treba imati u vidu da svaki sistem ima svoju pouzdanost, pa da postoji i izvesna verovatnoća otkaza i defekta, ali koja je daleko manja od rizika od štete pri parkiranju od strane prosečnog vozača. U automatskim garažama je direktan pristup čoveka vozilima gotovo potpuno eliminisan, osim pri ulazu-izlazu, čime je odloženo vozilo zaštićeno od provala, tako da je u tom aspektu vozilo daleko bezbednije u odnosu na klasične garaže", kaže dipl ing saobraćaja direktor EPSEE MS Darko Petrović.
Pravo rešenje za Beograd?
Ono što prosečne vozače, posebno u Beogradu, najviše brine kada je reč o automatizovanim garažama je - vreme. Odnosno frekventnost izlaska i ulaska vozila. Naime, na prvi pogled čini se da ulazak i izlazak iz takve garaže traje mnogo duže nego kod klasičnih.
"Moderna rešenja automatskih garaža koja postoje omogućavaju relativno brz ulazak i izlazak iz garaža. Naravno, na ovo značajno utiče lokacija i odabrani model automatske garaže. Uopšteno posmatrano, u klasičnim garažama, sam ulazak u garažni prostor je brži nego kod automatskih garaža, ali onda kreće potraga za slobodnim parking mestom, što često traje dugo i zahteva prilično visok nivo veštine vozača. Izlazak iz klasične garaže može potrajati još duže zbog formiranja kolone i potencijalnog konflikta sa vozilima koja se uparkiravaju. U automatskim garažama, vozač "predaje" vozilo, parkira ga na otpremno mesto i odlazi, nema gubljenja vremena na potragu za slobodnim mestom, dok je praktično identično vreme potrebno i za izlazak iz automatske garaže. Kod automatskih garaža modernim sistemima moguće je najaviti izlazak, što dodatno ubrzava proces dolaska do vozila", objašnjava Darjan Ilić Foršek, dipl ing saobraćaja i project manager Orion E mobilty
Konačno - kakve su garaže najbolje za Beograd? Gde bi one mogle da se prave i koliko je bezbedno graditi ih ispod već postojećih objekata, posebno s obzirom na to da se zna da je "Beograd ispod Beograda" mesto sa bogatom arheološkom istorijom, takoreži tok ispod površine.
"Veliki delovi Beograda su već izgrađeni i urbanistički već rešeni, usled čega je mogućnosti za kreiranje novih garaža malo. U ovim slučajevima u praksi je izgradnja garaža usmerena na podzemne objekte, sa tendencijom izgradnje objekata većih kapaciteta parkinga. Prema pravilima struke, ovi objekti se izmeštaju iz najužih gradskih zona, postavljaju se na obode zona najviše atrakcije, vodeći računa da se sa njima povežu kroz blizinu stajališta jvanog prevoza", kaže Petrović.
"Savremeni koncept organizacije saobraćaja potiskuje automobile iz centralnih zona, destimuliše ulazak u ove zone putničkim vozilom, pa je tako i izgradnja garaža usmerena kao takva mera. Garaže treba da budu dobro povezane sa zonama najveće atrakcije svim dostupnim linijama javnog prevoza i to je upravo osnovni parametar za njihovu efikasnost", dodaje on i zaključuje:
"Izgradnja garaža ispod postojećih objekata je tehnički i bezbednosno jako zahtevna i kao takva je upitna ekonomska opravdanost ovakvih projekata. Svakako ovakav pristup je pogodan za manje, privatne garaže".
profimedia
Prednosti i mane automatizovanih javnih garaža u odnosu na garaže sa rampama:
Prednosti:
- Mogu da se grade u skučenim i nepravilnim prostorima, a posebno su podesne za istorijska gradska jezgra i rekonstrukcije.
- Nema izduvnih gasova.
- Automatizovane su i ne traže veliki broj ljudi za poslugu.
- Bezbednije parkiranje, s malom mogućnošću oštećenja automobila.
- Manja površina po parking mestu.
Mane:
- Punjenje i pražnjenje garaže, u vreme tzv. špica. To je i najveća mana jer je praksa pokazala da se garaže sa kosinama mnogo brže pune i prazne.
- Potrebna je nešto veća površina na ulazu i izlazu, odnosno kod prihvatanja i predaje automobila korisniku.
- Cena izgradnje je možda manja, ali je cena eksploatacije veća jer zahtevaju konstantan nadzor i održavanje.
Komentari (0)