Privatni parkinzi i garaže - posao iz snova ili birokratska zavrzlama?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

25/02/2024

16:01

Privatni parkinzi i garaže - posao iz snova ili birokratska zavrzlama? - Copyright Tanjug/Beoinfo

veličina teksta

Aa Aa

Ako zaista postoji nemoguća misija, to je ona kako pronaći slobodan parking u Beogradu. Itan Hant bi možda nešto i smislio, ali Beograđani koji svakoga dana desetinama minuta kruže, posebno po centru grada, nemaju ni supermoći, a i ponestaje im strpljenja.

Jedno od najlogičnijih, možda i najbržih rešenja, o kojem se već godinama govori, su privatni parkinzi i garaže. Pritom, to izgleda i kao jako dobar posao za vlasnike takvih parkinga. Umesto da na svom placu grade stambenu ili poslovnu zgradu, s kojom ima "milion" problema i ogromnih troškova, mnogo je jednostavnije napraviti parking. Malo asfalta, kanta boje, jedna rampa i gotovo. Nema dodatnih troškova, nema amortizacije, održavanja. A novac samo kaplje.

Nije, međutim, baš sve tako jednostavno. Na osnovno pitanje, imaju li privatna lica uopšte pravo da otvaraju javne parkinge ili garaže, pronaći precizan odgovor je takođe "nemoguća misija".

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja za Euronews Srbija kaže da ne postoji nijedan razlog zbog kojeg privatna lica ne bi imala pravo da naplaćuju parking u svojim garažama.

"Ako neko na svom placu može da napravi zgradu i prodaje stanove, ako može da otvori restoran ili prodavnicu, ne vidim zbog čega ne bi mogao i parking ili javnu garažu. Pritom, tu su ulaganja mnogo manja, a zarada odlična, i mislim da bi to rešilo deo problema sa nedostatkom parking mesta u Beogradu", smatra Okanović i dodaje:

"U čemu je razlika između privatnih parkinga u tržnim centrima ili u sklopu nekog hotela, i parkinga koji bi otvorilo privatno lice?".

Privatnicima omogućeno da naplaćuju parkiranje po tržišnim cenama

U avgustu 2022. godine, kako bi se ubrzalo rešavanje hroničnog problema nedostatka parking mesta, kao jedno od rešenja Grada je omogućaveno privatnicima ne samo da grade parkinge nego i da naplaćuju parking usluge, odnosno da se bave poslom koji je do tada bio isključivo ingerencija Parking servisa. Na sednici Skupštine grada to je postalo i zvanični deo gradske odluke koja reguliše oblast parkiranja, a kako je tada pojasnio gradonačelnik Aleksandar Šapić, usvajanjem ove odluke privatnicima je omogućeno da na svojim parkinzima po tržišnim cenama naplaćuju parkiranje, odnosno da ne moraju da prave partnerstvo sa Parking servisom.

"Mislim da će to povećati broj parking mesta i garaža", ocenio je tada Šapić.

Do tog momenta, važila je Odluka o javno-privatnom partnerstvu za podzemne garaže usvojena je krajem septembra 2017. na sednici Skupštine grada, prema kojoj je svaki privatni investitor morao da sklapa ugovor sa JKP Parking servis za izgradnju garaža, a naplata je išla preko objedinjenog servisa.

Pre te odluke bilo je nužno da se sklopi ugovor sa Parking servisom jer je parkiranje bilo tretirano kao komunalna delatnost, a cene su takođe bile definisane gradskim odlukama. Nakon ove odluke privatnicima je dozvoljeno ne samo da naprave garažu i parking-prostor već i da mogu parkiranje da naplaćuju po tržišnim cenama.

"Parkiranje smo, dakle, iz komunalne prebacili u komercijalnu delatnost. Zbog toga pozivam ljude da razmisle o ulaganju u ovu oblast jer će potražnja biti sve veća. Verujem da će to biti dobro i za one koji investiraju i za Grad Beograd, koji će dobiti dodatan broj parking-mesta", istakao je gradonačelnik Šapić sredinom prošle godine.

Zakon o komunalnim delatnostima "sreću kvari"

Zanimljivo je, međutim, da nekoliko beogradskih advokata koje smo kontaktirali ovim povodom nisu želeli da komentarišu pravni aspekt osnivanja parkinga/garaža od strane privatnih lica. Jedan od razloga bi mogao da bude i Zakon o komunalnim delatnostima iz 2020. godine koji je i dalje na snazi i prema kome, kako piše na portalu Paragraf Lex, "imajući u vidu da je u pitanju komunalna delatnost i da je uređeno ko može biti vršilac ove komunalne delatnosti, a posebno odredbu člana 9. st. 2. i 3. Zakona, iz kojih tumačenjem pomoću "razloga suprotnosti" proizlazi da se sve komunalne delatnosti, osim pogrebne delatnosti, obavljaju od strane javnog preduzeća i/ili kao poverene komunalne delatnosti, te određenje vršioca komunalne delatnosti javnog parkirališta i prostora za parkiranje na obeleženim mestima u gradskim i opštinskim odlukama, proizlazi da delatnost parkirališta za motorna vozila u sklopu delatnosti 52.21 Uslužne delatnosti u kopnenom saobraćaju, odnosno javnog parkirališta i prostora za parkiranje na obeleženim mestima, može da obavlja javno preduzeće i/ili privredno društvo, preduzetnik ili drugi privredni subjekt, koji ispunjava propisane uslove i kome je, u skladu sa zakonom, jedinica lokalne samouprave poverila obavljanje ove delatnosti. Neophodni su odluka nadležnog organa jedinice lokalne samouprave o poveravanju obavljanja ove delatnosti i ugovor o poveravanju obavljanja ove delatnosti. Time ova delatnost spada u tzv. regulisani režim (režim dozvole/koncesije), što znači da je privredni subjekat koji nije javno preduzeće ne može obavljati ako mu grad/opština nije poverila njeno obavljanje. Da bi privredni subjekat mogao da obavlja ovu delatnost, odnosno da bi mu ona mogla biti poverena, neophodno je da ispunjava propisane prostorne, tehničke i bezbednosne uslove".

Šta kaže Sekretarijat za saobraćaj

Kako bismo razjasnili ovu nedoumicu obratili smo se gradskom Sekretarijatu za saobraćaj od kojih smo dobili sledeći odgovor:

Član 1. Odluke o javnim parkiralištima ("'Službeni list grada Beograda", br. 12/2010, 37/2011, 42/2011, 11/2014, 30/2014, 34/2014, 89/2014, 96/2016, 36/2017, 118/2018, 26/2019, 52/2019,65/20, 152/20, 9/21, 111/21 i 76/22) propisuje da se ovom odlukom uređuju uslovi i način organizovanja poslova u obavljanju komunalne delatnosti održavanja javnih prostora za parkiranje, kao i uslovi korišćenja javnih parkirališta na teritoriji grada Beograda.

Članom 3. stav 1.i 2. iste Odluke propisano je šta su javna parkirališta i kakva mogu biti: "Javna parkirališta u smislu odredaba ove odluke jesu javne saobraćajne površine i posebni prostori određeni za parkiranje motornih vozila. Javna parkirališta mogu biti opšta i posebna".

Stav 3. istog člana propisuje koje površine i koji prostori se ne smatraju javnim parkiralištima, tako da " Javnim parkiralištima, u smislu odredaba ove odluke, ne smatraju se površine koje nisu u javnoj svojini, posebni prostori za parkiranje motornih vozila koji pripadaju određenom objektu (poslovni ili stambeni objekat i dr), kao i prostori određeni za parkiranje određene vrste vozila (taksi stajališta i dr)".

S obzirom na navedeno, te da se novinarskim pitanjem traži odgovor da li privatna lica i pod kojim uslovima mogu da otvaraju javne parkinge, obaveštavamo vas da se Odluka o javnim parkiralištima isključivo odnosi na obavljanje komunalne delatnosti održavanja javnih prostora za parkiranje kao i uslovi korišćenja javnih parkirališta na teritoriji grada Beograda, te da ne propisuje uslove za vršenje ove delatnosti od strane drugih pravnih lica odnosno preduzetnika".

Situacija je, dakle, u pravnom smislu prilično nedifinisana. S druge strane, izvestan broj privatnih parkinga i garaža već uveliko radi, pa je očigledno da su vlasnci pronašli model koji je u skladu sa zakonom.

Prema poslednji podacima, Beograd ima oko 27.000 parking mesta u sklopu zoniranih parkirališta i oko 8.000 mesta u 8 javnih garaža i 17 parkirališta koji su u nadležnosti Parking servisa. Preciznih podataka o broju automobila u Beogradu nema, ali prema istraživanju Eurostata iz 2021. na 1.000 stanovnika Beograda bilo je registrovano 378 vozila. Ako se zna da glavni grad ima oko 1.700.000 stanovnika, jasno je da kapaciteti parkinga ni izbliza ne zadovoljavaju njegove potrebe.

Privatne garaže i parkinzi zato nesumnjivo jesu jedno od značajnih rešenja, naravno uz jasan pravni okvir.