Igre 
Prepolovljena proizvodnja konzumne ribe u Srbiji: Čeka li nas nestašica i skok cena na jesen?
Komentari28/05/2024
-07:06
U Srbiji je u poslednjih desetak godina prepolovljena proizvodnja konzumne ribe, pre svega šarana. Profesor Poljoprivrednog fakulteta Zoran Marković kaže da je u šaranskim ribnjacima u Srbiji 2010. godine proizvedeno 7. 322 tona ribe, a da je 2023. godine bilo 3. 821 tona.
Dva su razloga koji su dovela do toga. Sa jedne strane pojava dva virusa KHV (herpes virusa) i Cev virusa (u narodu poznat kao "spavajuća bolest"), a sa druge strane zatvaranje pijaca tokom korone, jer su ribarnice uglavnom na pijacama.
"KHV virus je pravio velike probleme dok je bio u punoći svoje virulentnosti, agresivne faze delovanja, a to je od 2013. godine do 2020. godine. Nakon toga se i dalje javljao, ali sporadično i nije bilo tako velikih uginuća kakvih je bilo do 2020. godine", kaže za Euronews Srbija prof. Marković.
Od 2020. godine aktivirao se drugi virus "spavajuća bolest" koji je počeo da nanosi veliku štetu u ribnjacima.
"KHV virus je prisutan i dalje, ali ne pravi tako veliku štetu kakvu je pravio ranije. I ono što je važno za konzumenta, virusi ne prave nikakve probleme kod ljudi. Možete pojesti inficiranu ribu i nećete imati nikakve posledice. Međutim, inficirana riba ugine, tako da ne može da stigne do konzumenta", pojasnio je on.
Problemi tokom kovida
Nisu samo virusi desetkovali šaranske ribnjake u Srbiji. Na drastičan pad proizvodnje konzumne ribe uticala je indirektno i pandemija virusa korona. Naime, tokom pandemije bile su zatvorene pijace, a ribarnice su uglavnom locirane na pijacama.
Profimedia
Proizvođači nisu mogli da prodaju ribu, jer nisu imali gde da je prodaju. Sistem maloprodajnih objekata je bio zatvoren i riba nije mogla da se plasira.
Povezane vesti
"Kada ne prodate konzumnu ribu, jedino rešenje je da je vratite u ribnjak. Konzumna riba u trećoj godini postaje polno zrela i onda imate novi problem jer kreće da se razmnožava. Taj divlji mrest je često mrest braće i sestara i dobijate mlađ koja nije dobra. Tu imate dvostruku štetu, ribu koja je za prodaju morate da držite u ribnjaku i lošu mlađ. Na kraju godine imate ogroman gubitak", pojasnio je Marković.
Tu nije kraj problemima proizvođača ribe. Oni su opterećeni dažbinama koje druge grane u proizvodnji poput proizvođača stoke, živine nemaju.
"Vlasnici ribnjaka plaćaju vodu državi, što nisu mali troškovi. Takođe, kada se pojavi problem u ribnjaku oni nemaju gde tu ribu, mora da ostane u ribnjaku. Proizvođači stoke kada imaju problem u štali, presele stoku u drugi objekat dok ne saniraju problem u proizvodnom", kaže Marković.
Takođe, podrška od države koje imaju proizvođači goveda i ovaca ne važi u ribarstvu. Marković navodi da proizvođači ribe imaju veće opterećenja, a manje podrške.
"U šaranskim ribnjacima proizvodnja ribe do konzumne veličine traje tri godine. Tek nakon tri godine možete računati na prihode i neki novac. Za te tri godine treba da hranite ribu, da je čuvate od ptica i sisara poput kormorana i vidri koje su grabljivice na ribnjacima, ali i od ljudi. Morate da održavate ribnjake. A subvencija države je 10 dinara po prodatom kilogramu. Ta subvencija neće nikom pomoći", naveo je Marković.
Preti li nestašica?
Naš sagovornik kaže da se često očekuje da cena ribe bude jeftinija od piletine, da niko ne razmišlja da konzumno pile nastaje za 40 dana, a šaran za skoro hiljadu dana.
Kako je prepolovljena proizvodnja ribe, a njen pik prodaje je oko Svetog Nikole, mnogi se pitaju da li možemo očekivati na jesen nestašicu i veliko poskuljenje ribe?
Profimedia
Povezane vesti
Marković ne očekuje takav scenario i kaže da se nedostatak domaće konzumne ribe nadomešćuje ribom iz uvoza - pored šarana uvozi se morska riba poput skuše i oslića. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku pre četiri godine uvozilo se 70 odsto ribe koja se prodaje u Srbiji, danas uvoz pokriva 80 odsto tržišta ribe.
Sve ovo je doprinelo da se danas gase veliki ribnjaci u Srbiji. Marković kao primer navodi ribnjak Ečka, koji ima mogućnosti da angažuje proizvodnju na 3.000 hektara, a proizvodnja se svela na jedno jezero - Belo jezero i svega nekoliko desetina tona riba.
IPARD fondovi
Podrška EU kroz IPARD fondove do sada nije obuhvatala i ribarstvo. Sada se to promenilo i prvi put će ove godine kroz IPARD 3 program biti obuhvaćeno i ribarstvo.
Profimedia
Prvi konkurs objavljen je 24. februara i trajao je do 24. maja. Odnosi se samo na proizvođače, ne i na prerađivače ribe.
"Ovaj program je namenjen za srednje proizvođače ribe, nije za male, ali nije ni za velike. Kada kažem mali proizvođači ribe mislim na one koji proizvode manje od 10 tona ribe godišnje. Oni koji hoće da investiraju u nešto sa više desetina hiljada ili više stotina hiljada evra, njima se isplati da apliciraju za IPARD program. Od onog što ulože vraća im se 60 procenata", naveo je Marković.
Komentari (0)