Može li Srbija da se oporavi od majskih tragedija: "Nalazimo se u stanju šoka, ne usuđujemo se da se suočimo"
Komentari04/05/2024
-15:21
Kolektivna trauma u kojoj smo se našli nakon dve masovne pucnjave, koje su se prošlog maja dogodile u Srbiji, je nešto što će još dugo da bude sa nama. Društvo je i dalje u stanju šoka, i potreban mu je temeljni "reset" kako bi krenuo pravi trenutak oporavka, saglasne su sagovornice emisije "Hajde da razgovaramo".
One su saglasne i oko toga je za dalji oporavak potrebna empatija kompletnog društva, ali i odgovorno ponašanje nadležnih institucija i medija.
Psihološkinja Radmila Vulić Bojović kaže da pored ubijenih, ranjenih i njihovih porodica treba postaviti pitanje ko su sve tačno žrtve dve masovne pucnjave koje su pre tačno godinu dana potresle Srbiju ali i ceo svet.
"Žrtve smo na neki način svi mi. Mi ovde naravno imamo neposredne žrtve, decu i mlade koji su stradali, imamo njihove roditelje, imamo porodice, imamo mikrosredinu, školu, drugove, decu, prijatelje. Juče sam gledala jedan tužan program o tome kako drugari pričaju o svojim drugarima koji su nastradali u Ribnikaru", kaže ona.
Kako navodi, sada bi bilo potrebno da se upute svi resursi i da se njima posveti pažnja kako bi se što brže i bolje suočili sa bolom u kojem se, kako kaže, nalaze već godinu dana.
"Nekako nisam sigurna da se tim osobama posvetila dovoljna pažnja, da je njima pružena psihosocijalna podrška i pomoć.Ovo su porodice koje su zaustavljene. Znam da je tu bilo pokušaja da se iskorači ka njima. Današni turnir je na primer dobar i zdrav mehanizam. Na neki način oni slave život, mislim da je to nešto što ima smisla. Međutim, treba svi da budemo svesni da je ovde reč o kolektivnoj traumi koja će još dugo da traje", rekla je ona govoreći o današnjoj godišnjici zločina u Duboni i Malom Orašju.
Kako kaže, za svaki oporavak je potrebno duže vreme ali dodaje da je važno i raditi na tome da se iz traume izađe.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
"Generalno gledano, nauka govori o tome, da je posle tri meseca trebalo da izađemo u stanje šoka, posle šest meseci da uđemo u fazu oporavka. Mislim, šta god to označilo, mnogo je kompleksno, neću da ulazim u detalje toga, ali mi smo još uvek malte ne u prva tri meseca, a prošle godinu dana", ukazuje ona.
Sa njom se slaže i novinarka i pokretnica inicijative "Stavi se u moje cipele" Ana Mari Ćurčić koja takođe navodi da je nesumnjivo društvo i dalje u stanju šoka, ali ukazuje i na to kako su mediji izveštavali u proteklih godinu dana.
"Mi se nalazimo u stanju šoka i zapravo se ne usuđujemo, da se suočimo sa onim što se dogodilo pre godinu dana. Takođe, na žalost, i mediji umesto da odigraju ulogu koju je trebalo da odigraju u tom trenutku, mi smo uradili sve ono što ne treba i 3. i 4. maja, i evo, proteklih 365 dana", kaže ona.
Na pitanje šta je trebalo da se uradi dobro nakon ovih zločina i kako bi se društvo oporavilo, Vulić Bojović kaže da to zahteva mnogo truda ali i da postenemo svesni da je potrebna korenita promena u društvu.
"To je kompleksno pitanje. Postoji ta floskula kada je neko rekao da Srbija mora da stane, ali stvarno je trebalo da bude neki temeljni reset u načinu onoga kako se pristupa onome šta se desilo trećeg i četvrtog maja. Oni su zapravo erupcija klime nasilja koja vlada u ovom društvu više od 30 godina. Nikako da izađemo iz toga. Vidite šta mediji pišu. Mi nikako da izađemo iz toga i da se okrenemo nečemu što će nam pomoći da krenemo dalje", navela je ona.
Kako dodaje, jedino svesnim postupanjem moguće je da se pošalje poruka da se radi na proenama.
"Mislim da je važno da se trudimo da ne ulazimo u konflikte i da ih izbegavamo uvek kada možemo. Mi smo došli do toga da kada uđemo u radnju ili autobus vidimo neki kofnlikt. Naše društvo je inače postalo izuzetno nasino, i onda dece koja su najslabija karika mogu da učine nešto nezamislivo", kaže Vulić Bojović.
Ona navodi da su tragedije koje su se desile za nama i dalje suviše veliki teret koji još neko vreme moramo da nosimo.
Kako su mediji izveštavali u proteklih godinu dana?
U samom oporavku od traume, i mediji imaju važnu ulogu, ali sagovornice su složne oko toga da oni nisu u proteklih godinu dana doprenili onoliko koliko bi trebalo da doprinesu.
"Ako vi to stalno nudite, kao zavisniku, terbaće vam sve više i više sadržaja da bi tu svoju radoznalost zadovoljilo. Ako vam stalno izlaze te notifikacije, onda se baždarari nervni sistem svake osobe da reaguju. Kada se pitamo kao smo dorasli da tako uđemo u nasilje, eto tako. Ovo nije uzročno-posledični odnos, ali je cirkularno. Takva je atmosfera u društvu. Sve je to na neki način povazeno. Ja ne mogu da kažem da su ova ubistva bila moguća zato što je neko kliktao, to je uprošćavanje složenog fenomena, ali je atmosfera u društvu takva. Ovi događaji su kulminacija koju mi kreiramo kao ljudi", kaže ona.
Ćurčić dodaje da je u oporavku od traume važno da mediji izveštavaju etečki i edukativno i da doprinesu da se ona brže prebrodi. Kako dodaje, promene se dešavaju unutar redakcije i novinara kao pojedinca.
"Nama su na klik svi kodeksi, ali i mogućnost da pitamo stručnjake ako nešto ne znamo", rekla je.
Paljenje sveća, suze, govor, emitovanje filma i humanitarna utakmica
Danas se jednominutnim oglašavanjem sirena, recitalom koji je posvećen ubijenima i govorima o nastradalima iz njihovog privatnog života održao program koji je posvećen nevinim žrtvama masovnog ubistva u Malom Orašju i Duboni. Nakon toga prikazan je i polučasovni film "Nebeska družina".
Porodice žrtava, njihovi prijatelji i ostali građani tokom dana palili su sveće i polagali cveće na mestu na kom je stradalo šest od ukupno devet žrtava ovog zločina. Među njima su bile i porodice nastradale dece u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", koje su samo dan ranije doživeli sličnu sudbinu.
Podsetimo, nešto manje od 40 sati nakon tragedije u centru Beograda u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", 60 kilometara dalje, u selima u okolini Mladenovca i Smedereva, 4. maja prošle godine, dogodio se još jedan masakr u kojem je stradalo devetoro i ranjeno 12 uglavnom mladih ljudi. Na njih je tada iz automatskog oružja pucao Uroš. B.
U Malom Orašju ubijeni su Nikola Milić (15), Aleksandar Milovanović (17), Marko Mitrović (18), Lazar Milovanović (19), Nemanja Stevanović (21) i Petar Mitrović (25), dok su u Duboni ubijeni Milan Panić (22) i njegova sestra Kristina Panić (19) i Dalibor Todorović (25). Dve žrtve bile su maloletne.
U optužnici je navedeno da je Uroš B. u selima Malo Orašje kod Smedereva i Dubona kod Mladenovca, pucajući iz automatske puške i pištolja ubio devet osoba, od kojih dvoje bilo maloletno. Takođe, navedeno je da je pokušao da liši života još 20 ljudi, od kojih je 12 ranio. Detaljnije u posebnoj vesti.
Komentari (0)